Iskustveno blago

Putovanje obogaćuje, posebno ako se odlučimo za lagan tempo.

Živimo u ubrzanom svetu. Automobili, pametni telefoni, televizija, nebrojene mogućnosti za komunikaciju… Navikli smo se već na to da neprestano pokušavamo da uhvatimo korak sa onim što bi trebalo da se dešava sada i ovde. Prisutan je osećaj zbog kog smo pokrenuli mnogo stvari jer želimo da dobijemo sve, i to istovremeno. Takav pristup odražava se i na način na koji putujemo. Kada smo na putu, želeli bismo da proživimo što više toga u što kraćem vremenu, a pritom se radi o nekoliko nedelja godišnje tokom kojih možemo da radimo šta god nam je volja. Oslobođeni od bilo kakve prisile i poslova koje moramo da obavimo. Ali kako zapravo da se oslobodimo svakodnevnog tereta?

Jedna mogućnost je da na putovanju usporimo tempo. U skladu sa tim možemo, umesto za avion, da se odlučimo za jedrilicu, a umesto za obilazak po gradovima, da sate i sate provedemo u sopstvenom društvu. Mogli bismo da sednemo u voz i pustimo misli da otputuju kuda im volja. Raditi ono što nam instinktivno padne na pamet, a ne nešto što nam je zapisano u planeru putovanja. Odlučiti se za istraživačko putovanje, naterati se da na svet gledamo drugim očima, usporiti na putovanju. Pronaći sopstveni tempo, osetiti, ući u trag novim susretima i upustiti se u to. Jednostavno skrenuti s puta, preći na drugu stranu ulice i dopustiti da nas zavede ono što tamo nađemo: zvukove, mirise, scene, utiske. „Ulica je tunel koji nas veže s linearnim mestima, linearnim pojmovima i linearnim vremenom,“ piše britanski istraživački pisac Dan Kieran u svojoj knjizi „Usporeno putovanje“. Skretanje s puta može da otvori neke nove horizonte.

Duže zadržavanje na istom mestu može dugoročno da utiče na doživljaj putovanja. Nedelja, dve ili tri. Mesec dana, četiri meseca. Što se duže zadržavamo, to se više osećamo kao da smo ukorenjeni. Gradimo vezu sa lokalnom svakodnevicom, razgovaramo s ljudima. Čak i kada sami nekuda otputujemo, nećemo biti sami. Skupićemo bezbroj lepih iskustava, a možda i nekoliko loših, što se isto uklapa u sliku. Nijedno mesto na ovom svetu nije besprekoran raj. Svaki grad, svaka zemlja ima svoje lošije strane i kada im se približimo, dobićemo realniju sliku o njima. Utisak koji ostaje je mnogo više od fasade koju vidimo u turističkom katalogu.

Thomas Mann, pisac

»Putovanje je jedino što efikasno pomaže u borbi protiv ubrzanog vremena.“

Novi ugao gledanja

Duže zadržavanje na nekom odredištu, raspolaganje s dovoljno vremena za dobar san i dan proveden u življenju punim plućima. Duge šetnje peščanom plažom i ležeran obilazak znamenitosti. Dokon putnik izbegava već pređene puteve, ne zato što želi time da se hvali, nego zato što mu se tako prohtelo. „Dok svi oni koji svet vole da konzumiraju užurbanim koracima moraju da se ograniče samo na ono poznato i svrsishodno,“ ističe Dan Kieran. Duže zadržavanje na nekom mestu isto tako znači prikupljanje utisaka koji su manje pompezni. Tako nam preostaje više malih sećanja koja se dugo pamte. Izgubiti se i pitati lokalce za pravi put, naučiti nekoliko izraza na lokalnom jeziku ili, pak, raditi ono što biste radili i da ste kod kuće. Kupovati sveže voće na pijaci, ići u bioskop ili na koncert. U takvim situacijama putnik se oseća kao da je kod kuće.

Usporeno putovanje pruža putniku mnoge vredne darove. Jedan od njih su susreti s drugim ljudima, a da se pritom ne misli samo na vozače taksija i recepcionere u hotelima. Razlog: počinjete da se zadržavate na mestima na kojima se nalazi lokalno stanovništvo. Na primer, može da se desi da u vozu koji putuje iz severne Španije prema Madridu započnete razgovor s nekom penzionerkom i već sledeći dan zajedno odete u šetnju parkom. Isto tako u Kambodži možete da se nađete na proslavi nove godine, a jutro nakon toga u susednom selu, u kući neke ljubazne porodice koja vam kuva ručak. Reč je o malim iskustvima koja slagalicu putovanja sklapaju u raskošnu sliku, a u našem sećanju odjednom postaju sve veća. Doživljaji koje ne bismo mogli da kupimo ni za sav novac na ovom svetu jer su autentični, nepredvidljivi, međuljudski. Zlatni hramovi i bele kule od peska su za oči. Iako nam se sviđaju, ne dotiču nas na dubljem nivou. Susreti sa drugim ljudima, da. Tom prilikom dobijamo sićušne uvide u tuđe svetove. Vidimo koliko su druge kulture i svakodnevice različite i koliko, uprkos tome, ljudi liče jedni na druge. Upuštamo se u nešto, otkrivamo delić sebe. Nismo samo potrošači, već postajemo deo nečega. To u nama stvara osećaj da smo stvarno bili na tom mestu, a ne samo kao gost koji je bio u prolazu i površinski upoznavao stvari. Usporeno putovanje menja iznutra. Daje nam osećaj da postajemo bogatiji, pa kući sa sobom nosimo puno više od lepih fotografija.

Kretati se

Hodanje: dobro je govorio Gete: „Samo tamo gde si kročio nogom, zaista si i bio.“ Najbolje od svega je to što možemo da hodamo svuda, ispred sopstvenog kućnog praga ili na Himalajima. Spavajte u šatorima ili u jednostavnim planinarskim domovima. Inspiraciju potražite na brojnim internet stranicama ili u knjigama.

Klizanje: putovanje kroz Austriju, međunarodnim železničkim saobraćajem po Evropi ili, pak, kupite kartu za voz do Japana. Za koju god da se opciju odlučite, putovanje vozom uvek ima dobre šanse za uspeh, a pritom ćete izbeći mnogobrojne gužve i duge redove. Posebno se isplate međunarodne karte koje važe u više zemalja, i to nekoliko nedelja ili meseci.

Biciklizam: lagano putovanje i istovremeno skupljanje utisaka – ako svet istražujete putujući na biciklu, učinićete nešto dobro, ne samo za sebe nego i za životnu sredinu.

Krstarenje: obilazak neke zemlje, kontinenta ili celog sveta brodom – zahteva mnogo vremena i verovatno dobar želudac. Nije baš ni jeftino, ali će vas zato poštedeti mnogih zadataka.

Lao Ce, kineski filozof

»Pravi putnik nema određen put niti želi da dospe na neko odredište.“

Zadržati se

Uhvatiti priliku: dobiti uvid u druge svetove, stupiti u kontakt sa lokalnim stanovništvom i pritom uhvatiti nekoga pod ruku. Koncept: četiri do pet sati rada dnevno u zamenu za besplatan smeštaj i osiguranje potrebnih stvari.

Surf: u međuvremenu se pročulo da gotovo svuda na svetu može da se prenoći besplatno u kućama lokalaca. Nije nikakav greh ako želite da uštedite novac i izgradite kulturološke mostove prema strancima.

Razgovarati: često nije baš jednostavno upoznati lokalce. Zašto se jednostavno odmah ne smestite kod njih? Zauzvrat ne morate ništa da radite, osim da razgovarate s njima na maternjem jeziku. To znači da ponudite svoje znanje, a zauzvrat dobijate besplatnu uslugu.Inspiraciju potražite na internetu: www.talktalkbnb.com

Čuvanje ljubimaca: morsko prase, pas, mačka. Ljubitelji putovanja koji vole životinje mogu besplatno da ih pričuvaju dok je njihov vlasnik na godišnjem odmoru. Zauzvrat dobijaju besplatan smeštaj. Mesečna članarina je zanemarljiva. Inspiraciju potražite na: www.trustedhousesitters.com

10 saveta: usporite i opušteno putujte

1. odaberite sporo prevozno sredstvo ili idite pešice.
2. posetite lokalnu pijacu i kupite voće koje raste samo u zemlji koju ste posetili.
3. naučite nekoliko reči na lokalnom jeziku i usudite se da ih koristite.
4. napravite piknik u parku. Upravo u azijskim zemljama če vam prići lokalci jer će želeti da vežbaju s vama engleski jezik.
5. posetite izložbu nekog živog lokalnog umetnika.
6. radite ono što biste radili i kod kuće: idite u bioskop, na koncert, pogledajte neku fudbalsku utakmicu.
7. stupite u kontakt sa lokalcima preko društvenih platformi (Cuchsurfing ili Eatwith).
8. Izbegavajte kafiće i restorane koji su navedeni u vodičima. Bolje pitajte lokalce koji su njihovi omiljeni lokali.
9. Vozite se gradskim prevozom nekoliko stanica izvan grada pa izađite i istražite okolinu. Tako ćete dobiti uvid u život izvan turističkih centara.
10. Odvojite mnogo vremena. Zadržite se na jednom mestu. Nemojte da vas grize savest kada poželite da pravite duže pauze ili ili da pogledate samo nekoliko znamenitosti.