Pijte više soka!

Prirodni sokovi za snagu od povrća, voća i superhrane čiste organizam od otrova i, gutljaj po gutljaj, vraćaju vam dobro raspoloženje i bolji osećaj u sopstvenom telu.

Osobe koje nakon unosa obilnih obroka tokom prazničnog perioda žele da uspostave ravnotežu mogu to da učine već za nekoliko dana pomoću kure sokovima, a da ne ugroze probavu. Za to su idealni sveže ceđeni sokovi. Budući da omogućavaju unos hranljivih sastojaka koji dodatno ne opterećuju organizam, vaše telo će automatski početi da se oslobađa otrova tim intenzivnije što manje budete unosili čvrstu hranu.

Šta sokovi mogu?

Kada nešto jedemo, jednostavno pokušavamo da utolimo glad, pa tako na brzinu pojedemo viršlu u pecivu, kesicu čipsa… Dobre dve trećine ukupnog broja kalorija unetih u organizam u zapadnom svetu potiču od zasićenih masnih kiselina, šećera i belog brašna. „Ako zavaramo organizam tim praznim kalorijama i uskratimo mu unos važnih hranljivih materija, sasvim je sigurno da ćemo ubrzo ponovo osetiti glad,” pojašnjava Džuli Moris, savetnica za ishranu i autorka brojnih priručnika o toj temi. „Mnogi ljudi u organizam unose više kalorija od svoje dnevne potrebe kako bi osetili povećanu energiju.” Sokovi su dobro rešenje jer nude zgusnute osnovne hranljive materije sa malo kalorija i imaju brojne dobre strane koje nedostaju standardnoj ishrani zapadnog sveta.

Da li je bolje unositi cele plodove voće i povrće

Zašto da ulažemo napor i cedimo sok, a pri tom još i deo ploda (drop) bacimo kada bismo mogli lepo da pojedemo ceo plod voća ili povrća? Ako pojedete jabuku ili paradajz, onda je deo hranljivih mikrosastojaka vezan za vlakna. U složenom probavnom procesu, što zavisi od toga koliko smo dobro sažvakali hranu, mikrosastojci moraju da se odvoje od vlakana, a u tome gotovo nikada ne možemo potpuno da uspemo.

Odmor za creva

Kura čišćenja sokovima omogućuje probavnom sistemu da sebi priušti malu pauzu, ističe Moris: „Ona želucu i crevima pruža mogućnost da se, zahvaljujući brojnim prehrambenim materijama iz sokova, oporave od brojnih ukusnih opterećenja koja smo unosili u svoj organizam tokom decembra i januara.

„Kura sokovima predstavlja pauzu od svakodnevnih prehrambenih navika u kojoj određeno vreme u organizam unosimo pretežno sokove. Optimalno je kuru nadomestiti obilnom količinom negazirane mineralne vode ili vodom sa česme ako je dobrog kvaliteta. Kuri sokovima ne bi trebalo da pristupamo kao strogom programu koji će nam omogućiti da skinemo nekoliko kilograma i da imamo blistavu kožu, smatra stručnjakinja. „Ako uskratimo telu na duže vreme takozvane prehrambene makromaterije kao što su belančevine, masti i ugljeni hidrati, mogli bismo da imamo zdravstvene probleme.”

Moris predlaže da kure sokovima primenjujemo najviše pet dana jer pri njihovoj dugotrajnoj primeni s jedne strane je teško izdržati, a sa druge strane često dovodi do jo-jo efekta, slično kao i kod mnogih dijeta. „U početku ćemo osetiti slabost i frustraciju jer nećemo moći da izdržimo.”
Povremena kura sokovima koja traje nekoliko dana, regeneriše i donosi novu energiju: „Neće vam poremetiti svakodnevicu, a nećete ni osećati jaku glad.”

Novi početak za osvešćenu ishranu

Mnogima je kura sokovima polazna tačka kako bi se prilagodili novim dijetetskim navikama koje ne uključuju nutritivno osiromašene namirnice poput malih zalogaja između obroka i brze hrane. Stručnjak daje dobar savet: „Nema bolje pomoći na samom početku te namere od same pripreme sokova.” Pre nego što počnete kuru, od velike pomoći će biti da razmislite šta sa njom želite da postignete. „Oslobađanje organizma od otrova zvuči jako primamljivo i neretko se na to oslanjamo jer želimo da postignemo univerzalno rešenje za sve zdravstvene probleme.” Istina je da je „oslobađanje od otrova” moguće, ali neće se preko noći postići čudotvorni rezultati. „Ako ponude koje uključuju kure sadrže impresivna obećanja, treba ih se kloniti”, ističe Moris.
„Osim toga, ako je moguće, program ili recepte treba prilagoditi sopstvenim potrebama.”

Julie Morris, autor

Važno je pažljivo birati namirnice.” Jako je dobar izbor male porcije biljnih namirnica poput jabuke ili male šoljice kinoe sa avokadom. Uz porciju voća i povrća kuru sokovima možete obogatiti salatama, supama, orašastim plodovima, pa čak i sirovom čokoladom.

Najbolji pratilac kroz život

Ako pored sokova želite u organizam da unesete i drugu hranu, onda bi ona u najboljem slučaju trebalo da se sastoji od jednostavnih, prirodnih prehrambenih sastojaka.

• Supe od povrća: Od svežeg soka šargarepe, celera ili spanaća pomešanog sa avokadom i malo soli možete da napravite obrok kojim ćete se zasititi. Dobre su još i miso supe ili pire od supe od povrća.
• Salata: zelena salata je u ovom slučaju najprikladniji izbor, a ne treba zaboraviti ni fermentisano povrće poput kiselog kupusa. Avokado sa semenkama, na primer konoplje ili chia semenkama, osiguraće unos dodatne porcije belančevina; sok od limuna i so upotrebite kao preliv za salatu.
• Orašasti plodovi i semenke: Male količine badema, oraha i superhrana poput semenki konoplje, lana ili chia semenki pružaju osećaj sitosti, a sadrže najbolje hranljive makro- i mikrosastojke.
• Sirova čokolada: Mala nagrada sa što je moguće čistijim (neprženim) kakaom i sa niskim sadržajem šećera

Recept: sok od đumbira, jabuke i brokolija

Sastojci:

• ∙ 2 velike slatke jabuke bez koštica
  ∙ 3 šoljice brokolija isečenog na male komade
  ∙ 2 stabljike celera
  ∙ 2,5 cm svežeg korena đumbira
  ∙ 1 isceđen bio limun

Priprema:

Iscedite jabuku, brokoli, celer i đumbir, pa u dobijen sok dodajte sok od limuna.