Menu

Prolećno čišćenje života

Dobrodošli i vi u svet minimalizma!

Home » Inspiracija » Prolećno čišćenje života - 02.2017

Redukcija, a ne hiperprodukcija. Mir, a ne užurbanost. Priroda, a ne veliki grad. Mnogo ljudi se okreće ovim čarobnim formulama i razmišlja o važnim stvarima u životu. Dobrodošli i vi u svet minimalizma!

Vratiti se kući. U oazu mira. Bez nepotrebnog brbljanja. Bez osećaja da će se posao nastaviti i kod kuće. Tamo, gde cela porodica u korpu za smeće odlaže sve što tamo i pripada, ostavljajući da do izražaja dođe samo lepa drvena komoda. Tamo, gde se u ormaru vešalice savijaju samo pod odećom koja nam je stvarno potrebna. Tamo, gde se na policama za pregledno i logično poređane knjige Kafka oslanja na jednostavniju beletristiku. Tamo, gde je u kuhinji sve na dohvat ruke za pripremu večere, tipične za podneblje u kome živite, ali i hranljive. Zaobiđite užurbanost dana, duboko udahnite i prvo upoznajte život. Podstaknuti minimalizmom.

Manje je više

Koliko smo to puta samo čuli?! Pa ipak, često je ova tvrdnja ne samo tačna, nego i odgovarajuća, pa je ljudi sve češće prizivaju k svesti. Sama ideja je nastala kao protivteža potrošačkom društvu, užurbanim svetskim događanjima, obeleženim tehnologizacijom i globalizacijom. Svake godine novi pametni telefon, svakog meseca nova modna linija. Svake nedelje novi zadaci na spisku zaduženja koja moramo da ispunimo. Svakog dana priliv novog mnoštva informacija iz medija i sa društvenih mreža. Brzina kojom vodimo svoj život neprestano raste. Proteklih decenija ubrzala se tridesetosmostruko. 38 – evo male pomoći pri čitanju. Ni vreme više nije relativno jer sada živimo u realnom vremenu. Užurbanijem, sa bržom saobraćajnom infrastrukturom. Neprestano se grabi napred, a ko zaostane, gubi. Pre svega sebe. Ubrzanje do sada nije moglo da se zaustavi, a sada moramo osvešćeno da kočimo, barem kada su u pitanju stvari koje svako od nas može da kontroliše, kao što je sopstveni život ili, tačnije, delovi sopstvenog života. Života kod kuće, u svoja četiri zida. U poznatom krugu, u sopstvenom socijalnom okruženju. Odricanjem od potrošnje otimamo sami sebe iz kandži svakodnevice, a statusni simboli počinju da gube na vrednosti. Raščišćavamo život i ostaju nam samo stvari koje nas raduju, koje su nam zaista potrebne. Pomoći ćemo vam da jasnije to sebi predočite.

Potražite istinsko ja

To znači da ćete morati da ispraznite svoj životni prostor kako biste samima sebi osigurali dovoljno prostora. Morate da postanete nezavisni od svega što izgleda kao da je neophodno za život, iako nije.

Sokrat, grčki filozof

„Toliko je stvari koje mi ne trebaju“.

Kao prvo, treba da počnete da izbegavate gomilanje nepotrebnih novih stvari. Kupovina kao hobi nije jedini izvor dopamina koji luči centar u mozgu zadužen za nagrađivanje. Šetnja prirodom pruža više hormona sreće od desetog para cipela koji ste kupili. Dobro, dobro, možda cipele u ovom trenutku i nisu najbolji primer. Više se radi o kupovini koja se zasniva na marketingu ili prestižu. Na činjenici da nešto morate da imate zato što je tako definisano i zato što to i drugi moraju da imaju. Ova vrsta kupovine ne dovodi do trajne sreće, što su neke studije već dokazale. Njome zadovoljavamo druge, ali ne i sebe, svoje istinsko ja. Istinsko ja nosi ono što želi, a ne ono što drugi žele. Nosi ono što mu se sviđa, a ne ono što je nekolicina drugih propisala. Raduje se stvarima koje priželjkuje. Stvarima koje su mu potrebne, a ne onima koje je primoran da ima. Upravo takve stvari onda i može sebi da priušti. Osvešćeno razmišljanje treba uključiti u kupovinu svake moguće vrste: nepotrebnog, a lepog, za čime neopravdano čeznemo; tehnike, nameštaja ili novog automobila. Samo ono što je pokvareno i više ne ispunjava svrhu ili nam se jednostavno više ne sviđa, treba zameniti novim. Ovakav pristup navodi na razmišljanje. Počinjemo da preispitujemo sebe i svoje želje. Utiremo put ka samima sebi.

Schmetterlinge vor einer Wand

Put. Ako ispružite ruke prema smislu života, uhvatićete sreću.

Rasčistite život

Dejvid Majkl Bruno pokazao je kako. Američki kritičar potrošačkog mentaliteta je svojim „izazovom od 100 stvari“ podstakao ljude na to da iznova urede svoj život. Tačnije rečeno, morali su da smanje ličnu imovinu za 100 stvari. Počeli su da ga slede brojni ljudi. Iza njegove filozofije krije se oslobođenje samog sebe od trenda koji posedujemo, iskopavanje i ponovno upoznavanje sebe. Ne radi se o nekoj ezoteričnoj, opštepoznatoj stvari koja se u međuvremenu pretvorila u potrebu. Potrošači se često skrivaju iza stvari koje poseduju. Nabavili su ih da bi mogli da definišu sami sebe i pritom zaboravljaju ko su zaista. Nisu to samo materijalne stvari. Radi se i o odnosima, aktivnostima koje obavljamo u slobodno vreme, o poslu i organizaciji vremena. Da li je vaš partner zaista pravi izbor ili je samo reč o nekome ko se smatra pravim izborom? Jesu li ljudi koji nas okružuju pravi prijatelji ili svačiji prijatelji? Da li nam odgovara hobi kojim se bavimo ili se samo radi o hobiju koji se preporučuje? Da li nas posao ispunjava ili je to samo prvi točak u kavezu za hrčke koji moramo da savladamo da bismo stigli do vrha? Na ova pitanja svako može da odgovori sam za sebe. Tamo gde niste zadovoljni, morate da preuredite život. „Tako ćete se, prazneći život spolja, puniti iznutra,“ ističe filozof Jirgen Maneman. Prepoznaćete ko ste i šta želite da bi vaš život bio ispunjen. Oslobodite se prisila koje dolaze spolja.

Lao tse, kineski filozof

»Priroda ne žuri pa ipak sve stiže.«

Nemojte baciti, popravite

Ako ograničite potrošnju i očistite svoj život, možete da se prepustite minimalizmu. Odajte se askezi. Pronađite zadovoljstvo u ograničenju. Na primer, možete da popravite pokvarene stvari. Uredite svoj povrtnjak. Napravite sami kozmetičke proizvode, prestanite da koristite tuđe usluge. Takvim pristupom činimo nešto dobro i za svet oko sebe. Smanjujemo zagađenje životne sredine i utiremo nove puteve ka čistijem stilu života.

Mnogi se priključuju grupama ljudi koji međusobno razmenjuju korišćene stvari i umesto da nešto bace, daju to nekom drugom i zauzvrat dobijaju nešto drugo. Jaknu za cipele, torbu za sto, smeštaj za pomoć u kući. Zajedništvo i pomoć su snažan stub novog načina razmišljanja. Ljudi se udružuju, osnivaju grupe, pa zajedno putuju ili na neki drugi način ostvaruju zajedničke interese. Forumi i platforme su postali novi životni prostori u kojima se ljudi umrežavaju, okupljaju, razmenjuju iskustva, traže i pronalaze. Ako nekome jednom u životu zatreba set za lemljenje za neki umetnički projekat, proveriće na nekom forumu da li može od nekog da ga pozajmi. Tako neće potrošiti mnogo novca jer mu set nije potreban trajno, a uz to će, zahvaljujući novom životnom stilu, ostvariti nova poznanstva. Svet se udružuje i usredsređuje na važne životne vrednosti.

Trend vremena


Ako ne trošite mnogo, ne morate mnogo ni da zarađujete. Važnije je da usporite ubrzani točak svakodnevnog života nego da imate mobilni telefon koji neprestano zvoni. Prekovremeni rad će postati prošlost. Dobijeno vreme možete da iskoristite da ponovo pronađete sami sebe. U prirodi, minimalistički uređenom stanu ili u nekom dobrom razgovoru. Minimalizam u međuvremenu nailazi na rastući broj pristalica i zato poprima različita lica. A kad smo već kod toga, ta lica su odraz našeg ja, daju mu originalnost koju naglašavaju obrve, usne, oči. Minimalistički stil može da se pronađe i u polju arhitekture, muzike ili umetnosti. U građevinarstvu se odustaje od pompeznih ornamenata i fasada. Još od 1920-ih godina građevine čistih formi se smatraju savremenim stilom. I nameštaj poprima praktičan karakter. Na isti način razmišljanja nailazimo i u umetnosti i muzici. Jasnoća i svođenje na bitno se pretvaraju u načelo stvaranja.

Oprez kapitalizam

Problem nekog trenda krije se u pokušaju da se proda. Upravo u slučaju minimalizma tako se naglašeno narušava njegov smisao. Kompanije ga koriste kako bi izvukle sopstvenu prednost i podstakle na potrošnju stvari potrebnih da bi se život mogao nazvati minimalističkim. Odgovarajući nameštaj, oprema za izlet u prirodi, prilagođavanje ishrane nekoj komplikovanoj dijeti. I baš se zato ponovo i nađemo tamo odakle je sve i počelo. Gubi se stvarni smisao, uprkos tome što je individualan i svi na kraju moramo da ga pronađemo sami za sebe. Smisao života. Lakše ga je pronaći kada sve isključimo. Kada napustimo sigurnu zonu. Kada pustimo sve što nas sputava kako bismo napokon bili slobodni ljudi.

Prema gore
OKViše informacija