Menu

Radost na usnama

Osmeh je zarazan i razoružavajući.

Home » Život » Radost na usnama - 10.2016

Osmeh uvek prija. Bez obzira na to da li ga dajemo ili primamo. Osmeh je zarazan i razoružavajući. Čini dane lepšim. Pravi od nas bolje ljude.

Ponekad je najlepši poklon onaj najjednostavniji. Posebno kada je u pitanju poklon od srca. Osmeh. Zagrljaj. Saslušati nekoga. Radovati se sa drugima. U takvim momentima smo jedni drugima bliski, srećemo se i između nas se stvara iskra razumevanja i međusobnog pripadanja. Australijanac Juan Man je pažljivim posmatranjem došao do jednog neverovatnog socijalnog otkrića.

2 junge Frauen lachen gemeinsam

Free Hugs

Kada je pre nekoliko godina stigao na aerodrom u Sidneju i kada je video sve ljude koji su se zagrlili, dobio je fantastičnu ideju. Nekoliko dana kasnije stajao je u jednoj od prometnijih ulica za šoping a u vazduhu je držao natpis. „Free Hugs“, pisalo je. Besplatni zagrljaji. Nakon nekolicine zbunjenih pogleda i određenog vremena pojavila se jedna starija žena i zagrlila ga. Njen pas je umro tog jutra. Od tada su se milioni stranaca međusobno zagrlili, a 21. januar je proglašen danom zagrljaja. Virdžinija Satir koju nazivaju i začetnikom porodične terapije kaže: „Ljudima je dnevno potrebno oko 8 zagrljalja kako bi preživeli, dvanaest kako bi rasli.“ Zagrljaj oslobađa telo, opušta ga i otvara. Međutim, ne vole svi da ih grle drugi ljudi i nisu spremni da strance puste toliko blizu. Osmeh ima slično dejstvo. Osmeh na ljudskom licu je najdelotvorniji stimulans koji postoji. Osmehom se izražava radost i on ima neverovatan efekat na ljude. Sve informacije, reakcije i percepcije koje smo snimili u stanju blagostanja, prikazuju se kao ugodne i pozitivne. Osmeh menja našu percepciju i čini nas tolerantnijim, strpljivijim i velikodušnijim. I: Osmeh se teško može izbeći. Ako želimo da ga izbegnemo, moramo se svojski potruditi i aktivirati sav mogući otpor da ne bismo uzvratili makar jednim smeškom.

Puno mogućnosti

Ko ne veruje u to, može jednostavno da isproba. Mesec dana. U prevozu, restoranu ili na blagajni. Svuda gde srećemo ljude koji verovatno ne računaju na to da će im se neko osmehnuti u prolazu. Treba da se osmehujemo drugima što češće. Obratite pažnju na to kako ljudi reaguju. Možete promeniti svet jednim jednostavnim gestom. Ne kaže se uzalud da je osmeh zarazan. On razoružava. Obasjava. Obećava radost. Ljudi vole da viđaju one koji imaju osmeh na licu. To je kao pozivnica. Razlog za to je pronašla Sofi Skot sa univerzitetskog koledža u Londonu 2006. godine: Naš mozak posebno reaguje na pozitivne emocije. Skot je u svojoj studiji različitim ljudima prikazivala različita raspoloženja: Smeh, ushićenje, ali i zvukove straha. Za vreme ispitivanja, pratila je na skeneru šta se dešava sa mozgom ispitanika. Primetila je da različita raspoloženja proizvode različite frekvencije u mozgu. Mozak je naročito snažno reagovao na pozitivna osećanja.

 

Čarli Čaplin, glumac

„Dan bez osmeha je izgubljen dan.“

Prave emocije

„Osmeh je sitan novac sreće“, rekao je jednom glumac Hajnc Rirman. Nije nam uvek do osmeha. U tom slučaju postoji jedan jednostavan trik: Razvucite usta. I već je tu. Na taj način poručujemo našem mozgu da je sve u redu. Nema razloga za paniku. Neće propasti svet. Radujemo se. Osmeh čini da stres nestane. Ukoliko do toga ne dođe, onda će sve biti makar malo lakše. Iskren osmeh možemo prepoznati po malim boricama oko očiju. Dušenov osmeh je svoj naziv dobio po francuskom psihologu Gijomu Bendžaminu Dušenu. On je to opisao u svojim studijama u 19. veku. Prilikom iskrenog osmeha ne krive se samo usta na gore već se i u uglovima očiju mogu primetiti sitne bore.

2 junge Frauen lachen im Cafe zusammen

Savet: Probajte da ceo jedan dan idete sa osmehom na licu. Obratite pažnju na reakcije drugih ljudi.

Deca kao uzor

Ne postoji dovoljno naučnih studija o uticaju osmeha. On nas obaveštava koliko je neko zdrav, kako može sam sebe utešiti ili oraspoložiti. Sa fotografija iz našeg detinjstva može se čak pročitati koliko dugo ćemo živeti, kakav će nam biti brak i još mnogo toga. Jedan osmeh aktivira naš mozak. Britanski naučnici su otkrili da jedan osmeh utiče na naš mozak kao da smo pojeli 2000 tabli čokolade. Onaj ko se smeje ne samo da izgleda mlađe i atraktivnije, već i kompetentnije. Ali zašto treba produbiti te studije? Ništa ne utiče više na nas od malog deteta ili bebe koja nam se smeši. Mi automatski uzvraćamo osmeh. Ne možemo drugačije. To nam je urođeno. Deca se smeju skoro do 400 puta dnevno. Odrasla osoba samo 14 puta. Onaj ko misli da nema čemu da se smeje, treba da posmatra decu. Još je Čarli Čaplin tvrdio: „Dan bez smeha je izgubljen dan“. Pesma „Smile“ iz filma „Moderna vremena“ ima poruku da se treba smejati čak i kad nemamo razloga za to. Time se takođe pokazuje radost i zadovoljstvo. Zbog toga: Osmehujte se što više. Čak i kada niste raspoloženi. Neko će uzvratiti. Poklonite osmeh drugima kad god možete. Budite motivacija drugima, poklonite im osmeh bez razloga. Još par saveta onima kojima je to potrebno: U online magazinu ima jedna vežba koja vam može pomoći da pronađete unutrašnji osmeh.

Osmehujte se što više:Više

Unutrašnji osmeh

Moj učitelj Tai čija na početku svakog časa radi nekoliko vežbi meditacije a jedna od njih se zove „unutrašnji osmeh“. Zadatak je da zatvorenih očiju izaberete jedan organ koji ćete potpuno vizuelizovati i kome ćete poslati jedan unutrašnji osmeh. Unutrašnjim osmehom mu se zahvaljujete što celog života vredno radi za vas kako bi sve normalno funkcionisalo. Nekoliko minuta nakon što smo završili sa slanjem osmeha izabranom organu, dok su nam oči još uvek zatvorene, pojaviće se i osmeh na našem licu. Nije mi bilo lako da izvodim ovu vežbu, sve dok jednog dana učitelj nije objasnio šta znači smeh u ovoj vežbi. On je objasnio da osmeh u stvari treba da povežemo sa događajem, situacijom ili nekom osobom. Ovaj osmeh treba nesebično da poklanjamo i da ne očekujemo ništa zauzvrat. Shvatila sam na šta je mislio.

junge Frau lächelt in herbststimmung

Čas Tai čija se uvek održavao rano ujutru, tako da sam kod kuće bila već oko sedam sati. Kao i svakog jutra nakon Tai či vežbi, i ovog su se otvorila komšijina vrata u trenutku dok sam prolazila i komšijina ćerka Klara me je pogledala. Ona je samo provirila kroz vrata i jednostavno mi se nasmejala. U tom trenutku sam znala da je to osmeh o kome mi je pričao učitelj Tai čija. Osmeh koji sam dobila a kome ništa ne treba da dam za uzvrat. Nakon toga sam bolje radila Tai či i taj osmeh mi je ostao u pamćenju.

Podeli
Prema gore
Koristimo kolačiće radi optimalnog prikaza webstranice. U postavkama svog browsera možete deaktivirati korištenje kolačića.OK