Menu

Solo na putovanju

Ovaj put bez društva.

Home » Inspiracija » Solo na putovanju - 06.2017

Ako idete na put sami, onda morate napustiti sopstvenu zonu komfora. Neprestano i svuda. To počinje u praktičnim stvarima kao što je, na primer, pronalazak pravoga puta pomoću sopstvenih orijentacionih sposobnosti. Budući da osećamo potrebu za povratkom u sopstvenu zonu, automatski se koncentrisanije krećemo kroz novi teren. Takvi izazovi mogu da deluju zastrašujuće, ali osobe koje putuju same, ovaj iskorak iz sopstvne zone komfora opisuju kao prednost: možemo da radimo i da dopustimo sebi šta god hoćemo. Ne moramo ni sa kim ni oko čega da se dogovaramo. Učimo kako još više da se oslonimo na sopstvene noge i kako da pronađemo put ka sebi, i to svuda na svetu. Satima tonemo u misli ili provodimo vreme u razgovoru sa slučajnim prolaznicima. Pritom redovno osećamo da nešto moramo da učinimo i sami za sebe.

Putovanje bez društva blagotvorno deluje na osećaj samopouzdanja, našu osobnost i sopstveno „ja“ koje ponekad gotovo da potone.

Zapravo, navikli smo se na to da stvari obavljamo sami. Samo kada se radi o putovanju, nailazimo na određene kočnice. Na godišnji odmor bez društva odlaze samo oni koji ni inače nemaju nikog svog. Ili? Reč je o predrasudi koja se tvrdokorno zadržala, mada sve više ljudi otkriva koliko ih ispunjava putovanje na koje odlaze bez društva. „Samoću danas više ne poistovećujemo sa usamljenošću, nego sa samoodređenjem, nezavisnošću i slobodom,“ ističe Marisa Mulbok koja živi u Beču i strastveno voli da putuje sama. To su potvrdila i aktuelna istraživanja. Turistička agencija GAdventures iznosi podatak o povećanju takvih putovanja od 2008. od 134 posto. Posebno su žene te koje bi sve više putovale same. Prema ispitivanju online platforme TripAdvisor 74 posto ispitanica potvrdilo je da su već putovale same ili, da to planiraju. Mulbok, entuzijastkinja za putovanja, sprovela je u okviru jednog projekta u saradnji sa Institutom za budućnost istraživanje o motivima žena koje putuju same.

Žene možda putuju same i zato što žele da se upuste u nešto, neku malu avanturu i u putovanje na kojem će ponovno pronaći put do sebe. Možda putuju same i zato što im u svakodnevnom životu ostaje premalo vremena da se sete same sebe, da se osvrnu na sebe i oslušnu i da potpuno budu koncentrisane na sebe. Ko god je već putovao sam, zna da je dobro da se opustimo, prepustimo se sopstvenim mislima umesto neprekidnim strujama razgovora, pitanja, odluka i dijaloga koji nas većinom okružuju. Putovati sam znači zatvoriti se, ali se i istovremeno toliko jako otvoriti, što inače retko kad činimo. Zatvaranjem isključujemo sopstvenu svakodnevicu: lica u koja imamo poverenja, okruženje na koje smo se navikli. Otvaranje omogućava novo: nova poznanstva, nepoznate krajolike, sveže utiske.

 

Kada putujete sami, istinski uživate u svim utiscima koji se stvaraju. Pritom učimo kako da se oslonimo na sopstvene procene.

Zono komfora, dlaka

Ako idete na put sami, onda morate napustiti sopstvenu zonu komfora. Neprestano i svuda. To počinje u praktičnim stvarima kao što je, na primer, pronalazak pravoga puta pomoću sopstvenih orijentacionih sposobnosti. Budući da osećamo potrebu za povratkom u sopstvenu zonu, automatski se koncentrisanije krećemo kroz novi teren.

Takvi izazovi mogu da deluju zastrašujuće, ali osobe koje putuju same, ovaj iskorak iz sopstvne zone komfora opisuju kao prednost: možemo da radimo i da dopustimo sebi šta god hoćemo. Ne moramo ni sa kim ni oko čega da se dogovaramo. Učimo kako još više da se oslonimo na sopstvene noge i kako da pronađemo put ka sebi, i to svuda na svetu. Satima tonemo u misli ili provodimo vreme u razgovoru sa slučajnim prolaznicima. Pritom redovno osećamo da nešto moramo da učinimo i sami za sebe.

Nova poznanstva

Odjednom se nađete u razgovoru sa nepoznatom osobom i čudite se na koliko jednostavan način i uz koliki stepen poverenja se jedan takav dijalog odvija. Tako širimo sopstvene horizonte i dopuštamo da na nas deluju osobe drugačijih pogleda, što nas menja iznutra pa delujemo sa samopozdanjem.

Odjednom se zaigrano izvlačimo iz jedne uloge koja nam je kod kuće dodeljena još od davnina i nastavljamo da se razvijamo, nastavljamo da rastemo i integrišemo to iskustvo u sopstveno „ja“. Počinjemo da osećamo kako nepoznati ljudi u nama vide puno više od onoga čega smo i sami svesni. Pritom prihvatamo te nove osobine, zračimo na neki nov način i tako razvijamo svoju posebnost. Čak i naša fizička pojava drugima počinje da deluje drugačije.

Nemojte da se bojite samoće

Bez obzira na to za koju se vrstu putovanja odlučite, prvi put ćete morati da naučite puno toga. Pomoći ćete sebi ako osigurate da početak bude što je moguće ugodniji, na primer, tako što možete rezervisati lep hotel na plaži uz more ili ako upišete kurs stranog jezika kako biste lakše ostvarili prijateljstva. A pronalazak novih prijateljstava gotovo da nikada nije bio problem i o tome osobe koje same putuju, mogu napisati puno lepih pesama. Strah od samoće često nestaje na samom početku jer ljude možete da sretnete gotovo svuda: u autobusu, tamo gde ste smešteni, na plaži, u restoranu, na pijaci.

Nekad može čak da se dogodi da ostvarite previše susreta koji vam neće ostaviti dovoljno vremena za ostvarenje sopstvene želje – a to je da neko vreme provedete sami sa sobom. Većinom ćete te brojne susrete doživljavati kao obogaćenje koje pruža uvid u živote i mislene svetove drugih ljudi, a pritom ništa ne košta.

Svladajte prepreke i nastavite da rasete

Ako do sada još niste putovali sami, trebalo bi da se naoružate svim potrebštinama, jer će vam se dogoditi brojne divne stvari. Ali može da se desi i trenutak kada ćete da se zapitate zašto to sve zapravo uopšte radite.

Mogu da nastupe osećanja nesigurnosti, potištenosti, tuge, pa možda čak i tuge za sopstvenim domom ili čežnje za voljenom osobom ili više njih. Sve su to osećanja sa kojima nekada morate potpuno iznenada da se suočite. Dobro je što smo ovde upotrebili reč „morate“. Nemate drugog izbora nego morate da dopustite, izdržite i odbacite opisana osećanja. Nakon tog iskustva ćete jednim delićem biti odrasliji.

Zašto danas žene putuju same

 

Životne faze

Multigrafija brojnih žena obeležena je prekidima, alternativnim putevima i novim počecima. Upravo zbog tih prekida sve više žena je u potrazi za odstupanjem, žele da se ponovo orijentišu ili jednostavno žele da urade nešto novo.

POSTADOLESCENCIJA (početak 20-ih do početka 30-ih)
Motivacija: osamostaljenje od roditeljskog doma i upoznavanje sveta.

RUSH-HOUR ŽIVOTA (početak 30-ih do početka 50-ih)
Motivacija: putovanje bez društva radi usporavanja tempa i nagrađivanja sebe.

NASTAVAK LIČNOG RASTA (početak 50-ih do kraja 60-ih)
Motivacija: nova orijentacija i isprobavanje novih sloboda.

PENZIJA (od kraja 60-tih)
Motivation: pronalazak identiteta i prepuštanje životu da bi u njemu moglo da se uživa.

 

Prema gore
OKViše informacija