Umeće opraštanja

Sadržaj
Negativna osećanja nas povezuju
Oprostiti, ali ne i zaboraviti
Saosećanje i poštovanje jedno za drugog
Oprostimo sami sebima

Ako ne možete da umirite staru mržnju, prvenstveno ćete da naškodite sami sebi. Opraštanje donosi priliku za novi početak.

„Kada misliš da si prosvećen – poseti svoju porodicu.“ Ovo je poznati citat duhovnog učitelja Rama Dasa. Naši najprisniji odnosi su naši najveći izazovi. Upravo u božićno vreme nekada osećamo posebno intenzivan i bolan jaz između idile koju priželjkujemo i lične stvarnosti. U brojnim porodicama i odnosima praznici ne protiču tako harmonično kako to njihovi članovi priželjkuju i ima napetosti, sukoba i uvreda. Pritom se neretko zadire u stare rane koje nisu zacelile pa na usputne primedbe ili pogrešan pogled reagujemo suviše emotivno što može da završi ozbiljnim prebacivanjem, razočaranjima i suzama. Srećan Božić je nešto sasvim drugo.

Negativna osećanja nas povezuju

Da bismo mogli da zalečimo povređenost i da bismo mogli da ostvarimo novi početak, moramo da savladamo umeće opraštanja. Već smo svesni toga da to baš i nije najlakši zadatak. To posebno važi ako se radi o stvarima koje su ozbiljnije od zaboravljenog rođendana, razbijene vaze ili neke glupe primedbe. Bes i uvređenost spadaju u grupu važnih osećanja koja ne bismo smeli da ignorišemo ili potiskujemo, jer nam oni uvek donose i neku poruku kao na primer: „Moje granice su prekoračene,“ ili „To mi nije prijalo.“

Ali ako istrajavamo u staroj mržnji ili čak i maštarijama o osveti najviše ćemo da naškodimo sami sebi. „Ono nešto nerešeno“ duboko se skladišti u našoj duši i bolno će se rasplamteti prvom sledećom prilikom. Čak i ako prekinemo kontakt sa nekim ljudima i dalje će nas povezivati gnev i gorčina. Sledeća mala priča će to bolje pojasniti: dva ratna zarobljenika ponovo se sreću nakon što su prošle decenije. Jedan pita drugog: „Jesi li u međuvremenu oprostio zapovednicima logora?“ „Jesam,“ odgovara drugi. „Ja ne mogu da im oprostim i još uvek sam obuzet mržnjom u želji da ih ubijem.“ „U tom slučaju,“ odgovori prijatelj koji je mogao da oprosti „tebe još uvek drže u zarobljeništvu.“

Oprostiti, ali ne i zaboraviti

Oprostiti ne znači prihvatiti izvinjenje za ono što se dogodilo, nego znači da smo se oslobodili tereta kako bismo slobodnije i neopterećenije zakoračili u budućnost. Budistički učitelj Džek Kornfild je to ovako formulisao: „Oprostiti znači odustati od bilo kakvog nadanja u bolju budućnost.“ Ne možemo više da promenimo ono što se dogodilo. Najbolje što možemo da uradimo za sebe i svoj duševni mir je da prestanemo da nešto čvrsto zadržavamo u sebi. Tako ujedno napuštamo ulogu žrtve i postajemo sposobni za novo delovanje.

Vraćamo se u sadašnjost, a tu i sada se dobro brinemo za sebe. Iz toga što se dogodilo, možemo da izvučemo pouke i ubuduće postavimo jasnije granice ili izrazimo sopstvene potrebe. Najzad, tako ne pokazujemo svoje slabosti, nego veliku snagu i hrabrost. Na kraju, bilo šta što postignemo na silu, ne možemo da nazovemo opraštanjem. Oslobađanje je proces koji iziskuje vreme, a počinje tako što sva postojeća osećanja prvo moramo da osvestimo i prihvatimo. Upravo žene uspevaju da brzo progutaju bes, da budu pune razumevanja i brzo oproste. Ali ako ne cenimo sopstveni bol, ona će u našoj podsvesti nastaviti da raste i uzrokuje eksploziju na nekom drugom mestu.

Pomirenje često počinje na duhovnom nivou tako što napravimo prvi korak i prepoznamo da je za nas bio bolji od priljubljenosti uz destruktivna osećanja. Postupno, uz puno strpljenja i razumevanja za same sebe, ova spoznaja će utonuti u naše srce i tako omogućiti izlečenje.

Saosećanje i poštovnje jedno drugoga

Kada smo postigli određeno odstojanje od druge osobe, možemo da počnemo da međusobno razumemo osećanja i motivacione razloge. Odnosi nikada nisu lišeni bola. Svi mi doživljavamo uvrede, razočaranja i svi mi povređujemo druge ljude. Niko od nas nije savršen zbog čega bi svi i trebalo da imamo obzira prema bližnjima.

Nekada čak u sebi pronalazimo hrabrost pa priznajemo sopstvenu osetljivost i postavljamo pitanje: „Zabolelo me je to što si rekao ili uradio. Ne razumem zašto se to dogodilo i molim te da mi objasniš.“ Čak i kada nam više ne polazi za rukom da saznamo sve razloge, svom bližnjem i dalje možemo da pružimo saosećanje i poštovanje za njegova osećanja, poglede i potrebe. Tada će se pojaviti i mogućnost za novi zajednički početak.
Nekada odnosi ne mogu da se spasu to je u redu.

Opraštanje ne znači da moramo da se odreknemo sopstvenih granica ili da u pogrešnim situacijama moramo da kažemo „Da.“ kada želimo da kažemo „Ne.“ Ovo posebno važi za fizičko ili psihičko nasilje.

Oprostimo sami sebi

Osoba prema kojoj se posebno često bezobzirno ponašamo smo mi sami. Neretko smo jako strogi u osudi sopstvenih grešaka i teško možemo da prihvatimo činjenicu da i mi sami povređujemo druge ljude i da smo nepotpuni. Bes i mržnja usmereni prema sebi ne samo da će nas učiniti nesrećnim, nego i bolesnima jer naše telo ne može da razlikuje da li se radi spoljašnjem ili unutrašnjem napadaču, pa u oba slučaja reaguje stanjima pojačanog stresa, napetosti i straha.

Unutarnji grčevi prouzrokovaće konflikte sa našim okruženjem. Zato bi prvo trebalo da završimo rat sa sobom kako bi mogao da nastupi veći mir. Tada će i šanse da i praznici proteknu u lepoj i harmoničnoj atmosferi tim biti veće.

Kako uspešno oprostiti

Ako u sebi uvek ponovo žvaćete predrasude, onda može da vam pomogne da stavite dušu na papir. Napišite pismo dotičnoj osobi u kojem ćete bez cenzure da navedete sve šta vas pokreće. Pismo nemojte da pošaljete, nego ga uništite u sklopu nekog osvešćenog rituala oslobađanja tako što ćete ga spaliti, a pepeo predati nekome potoku ili reci. Svesno donesite odluku da se oslobađate tog tereta.

• Budite strpljivi sami sa sobom: opraštanje je veština koja mora da se vežba. Nemojte odmah da počnete sa najtežim ljudima i velikim povredama. Vežbajte se na neljubaznim konobarima, loše raspoloženim kolegama i lopovima na parkingu. Kada u takvim situacijama iskusite kako opraštanje pruža bolje osećaj od mržnje, onda ćete ubuduće biti u stanju da još lakše oprostite.
• Postoje različiti pokušaji, strategije i rituali u vezi sa temom opraštanja koje su brojni ljudi istakli kao korisne. Tu se ubraja i havajski ritual opraštanja Ho’oponopono, „delo“Bajrona Katija ili „Radikalno (samo)opraštanje“ Kolina C. Tipinga. Postoji čitav niz knjiga sa ovom tematikom koje se isplati pročitati.
• Kada iz sebe istresete neki konflikt ili neku uvredu, nemojte da se stidite da potražite profesionalnu pomoć.