Znojenje i dezodorans: dermatološkinja objašnjava na šta je važno da obratite pažnju

Kako i zašto nastaju mirisi prilikom znojenja?

U svim delovima tela prisutne su obe vrste znojnih žlezda koje se aktiviraju telesnom temperaturom, kretanjem, stresom, bolešću ili hormonima, pa tako proizvode znoj. Znojem iz ekrinih žlezda izlučujemo i materije koje se mogu osetiti po mirisu – na primer, alkohol ili beli luk. Apokrine žlezde sadrže hormonski upravljane mirisne materije koje površinske bakterije menjaju, pa tako nastaje tipičan miris znoja koji se razlikuje od osobe do osobe.

Kakvu ulogu ovde ima kožna flora?

Neverovatno važnu! Naša kožna flora nije uvek ista jer se na različitim delovima tela nalaze različite bakterije – to je tek u poslednjih pet godina čvrsto potvrđeno. Osim što svaki pojedinac ima svoju specifičnu kožnu floru, ona se menja i prilikom bolesti, stresa, promene ishrane, u određenim životnim situacijama, tokom menstruacije ili menopauze. Zato je i dezodorans različito delotvoran u zavisnosti od toga da li je osoba zdrava ili bolesna, kao i koje se hormonalne promene trenutno dešavaju u telu, jer treba da veže najrazličitije mirise. Sa svakom telesnom ili hormonalnom promenom menja se i individualni miris. Kožna flora je u tom kontekstu važna zato što razgrađuje znoj: bakterije ga koriste kao „hranu”, hrane se njime i tako stvaraju mirise. Bakterije su, dakle, ključne za miris znoja.

Koja je razlika između dezodoransa i antiperspiranta?

Dezodorans ostaje na površini kože i veže mirise koje proizvode bakterije. Umesto klasičnog dezodoransa mogu se koristiti i eterična ulja, žalfija ili limun.

Antiperspirant je, s druge strane, najčešće formulisan s aluminijumovim solima ili hemijskim sintetskim sastojcima koji bi trebalo da smanje proizvodnju znoja. Takođe, postoje i brojni dezodoransi s antiperspirantnim učinkom – danas je to gotovo već standard.

Kad smo već kod aktivnih sastojaka, na šta treba obratiti pažnju? Aluminijum baš i nije na najboljem glasu...

Aluminijumove soli poslednjih godina su došle na loš glas. Mnogo sam se bavila tom temom i zato znam da ne postoji nijedna naučno sprovedena i priznata studija koja kaže da aluminijum na relevantan način ulazi u krvotok i tamo izaziva bilo kakvu štetu. Aluminijum je vrlo dobar antiperspirant i, koliko mi dermatolozi znamo, nije štetan za telo. Zato u antiperspirantima mogu samo da ga preporučim – ne isključivo zato što stvarno dobro deluje nego i zato što su se sva upozorenja koja su se u tom kontekstu iznosila mogla opovrći. Ako se, zbog boljeg ličnog osećaja, neko odluči za dezodoranse bez aluminijuma, naravno da i to treba uvažiti!

Ipak, trebalo bi izbegavati sledeće sastojke:

• Parabene, jer mogu da naruše hormonalnu ravnotežu.
• Triklosan, koji može da nadraži kožu i oči.
• Talk, mineralni puder koji može nepovoljno da utiče na disajni sistem.
• Alkohol, koji može snažno da isuši kožu.

Mogu li biodezodoransi da deluju podjednako dobro?

Sjajno kod prirodnih dezodoransa jeste to što ne sadrže nikakve sintetički proizvedene mirise i što se uglavnom prave od eteričnih ulja ili biljaka čija je svrha da vezuju mirise ili da ih maskiraju. Tako se u načelu svako ulje lavande može deklarisati kao dezodorans iz biološkog uzgoja jer ispunjava svrhu maskiranja mirisa.

Deoproizvodi iz biološke proizvodnje su, što se tiče učinka, verovatno nešto slabiji. A i oni, kao i svaki uobičajeni dezodoransi, u određenim slučajevima mogu da izazovu kontaktne alergije.

Šta još možemo da preduzemo kako bismo se manje znojili?

Stvaranje mirisa uglavnom, naravno, zavisi i od toga šta unosimo u organizam. Kako bi se znojenje smanjilo, svakako pomaže da se što više izbegava sintetička odeća, da se hranimo zdravije i uravnoteženo, kao i da se dovoljno krećemo i negujemo telo. Svi ti činioci su u direktnoj vezi s proizvodnjom znoja.

Kada i kako se nanosi dezodorans?

Tuširanje, brisanje, nanošenje dezodoransa na suvu kožu – i gotovo! Važno je da dezodorans uvek može potpuno da se osuši. Kod vlažnog dezodoransa, na primer, spreja, vreme delovanja uglavnom je nešto duže nego, na primer, kod deokreme.

Po čemu se razlikuju roll-on, sprej, stik i krema?

Posebno kod osetljive kože ili kod osoba koje se uglavnom mnogo znoje preporučujem deostick ili deokremu. Deokreme su posebno nežne i čuvaju kožu. Na vlažnoj koži roll-on ili sprej deluje slabije jer se ti proizvodi razređuju, pa praktično „otplutaju“ i nestanu čim počnete da se znojite.

U načelu je, kao i kod mnogih stvari u životu, izbor dezodoransa zapravo stvar ličnog opredeljenja. Najbolje je da isprobavate dok ne pronađete omiljeni proizvod, uz koji se osećate prijatno i sigurno.

Koja alternativa postoji ako neko načelno ne podnosi dezodorans?

I ovde je reč o isprobavanju. Ono što je u tom kontekstu, naravno, smisleno jeste svakodnevno pranje, što manje stresa u životu (ali to svi ionako želimo, zar ne?) i nošenje uz telo kvalitetnih materijala, poput pamuka ili viskoze, a ne sintetičkih tkanina. U mnogim slučajevima može da pomogne i izbegavanje namirnica jakog mirisa, na primer, belog luka, jer sadrži sumporna jedinjenja koja se izlučuju dahom i znojem pa mogu da izazovu neprijatne mirise.

Ako zaista uopšte ne podnosite dezodorans, postoji mogućnost da se odlučite za posebne deoproizvode za osetljivu kožu koje možete da nabavite u drogeriji ili apoteci. Ipak, nažalost, ne postoji jedno univerzalno, konačno rešenje.

Evo pouzdanih proizvoda iz dm-a za sport i svakodnevicu