Active Beauty
Sonja Vasić: Ishrana i nega utiču na to kako se osećam, izgledam i nastupam

Intervju

Sonja Vasić: Ishrana i nega utiču na to kako se osećam, izgledam i nastupam

Sonja Vasić je ime u ženskoj košarci koje se izgovara s poštovanjem. Nije mala stvar kada u karijeri dugoj 17 godina ispišete istoriju ženske košarkaške reprezentacije Srbije, budete dva puta proglašeni za najbolju košarkašicu Evrope, igrate za najbolje svetske klubove i pritom svoju zemlju obradujete brojnim odličjima i titulama. Šta je sve prošla na svom košarkaškom putu, kako ju je ovaj sport formirao, šta planira nakon završetka svoje trofejne karijere, koje su to njene želje i ambicije, za dm active beauty magazin otkriva Sonja Vasić, proslavljena srpska košarkašica.
 

Košarka je bila ukorenjena u njenoj porodičnoj tradiciji. Sonja je talenat i interesovanje za ovaj sport nasledila od oca koji je bio košarkaški trener, sudija i funkcioner. Svoju košarkašku karijeru započela je u Crvenoj Zvezdi. Tokom iste igrala je i u ženskoj NBA ligi za Čikago Skaj i Feniks Merkuri, a u Evropi za čuvenu Barselonu, Burg, moskovski Spartak, USK Prag, Dinamo Kursk, pa sve do Uni Đirone, gde je i rešila da “okači patike o klin”. Ima bronzu sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, bronzu i dva zlata sa Evropskog prvenstva, što je sasvim dovoljno da njeno ime bude upisano u istoriju srpske košarke.
 
Ostvarila si brojne uspehe na košarkaškom terenu. Ove godine u Valensiji proglašena si i za najkorisniju igračicu šampionata. Sada kada se osvrneš iza sebe, pogledaš svoje košarkaške početke, šta pomisliš?
 
Pomislim da na početku nisam mogla ni da sanjam sve to, jer nisam znala ni da polovina tih mogućnosti postoji. U vreme kada sam počela da treniram, sport je svima nama bio razonoda i uživanje. Bilo je to nešto neiskvareno, nešto čime se baviš iz ljubavi. Vremenom, kada dođu uspesi, počnu da se mešaju strast i ambicija. Ja sam po prirodi neko ko uvek stremi uspehu u svemu što radi, tako da jesam želela da budem najbolja u svom timu, da moj tim pobeđuje, ali nisam znala koliko je veliki košarkaški svet i gde te sve sport može odvesti.
 
Kakav je osećaj bio nastupati na ovogodišnjim Olimpijskim igrama i uz Filipa Filipovića srpskog vaterpolistu nositi zastavu Srbije i  predvoditi povorku najboljih srpskih sportista?
 
Nastup na OI u Tokiju će ostati upamćen po pomešanim emocijama. Sam plasman na OI je za većinu sportista sam po sebi ogroman uspeh. Međutim, mi smo otišle kao aktuelne evropske prvakinje i branile smo bronzanu medalju iz Rija 2016. Iako smo bile svesne nikad jače konkurencije, ipak smo se nadale medalji. Međutim, lično sam doživela veliki peh da pred OI preležim korona virus i samim tim odem na takmičenje posle 23 dana netreniranja. Mislim da se videlo kod mene, ali i kod cele ekipe, da smo imali jako naporno leto i da nam je falilo “gasa” u ključnim momentima. To je ovog puta bilo dovoljno za 4. mesto, koje, iako deluje kao uspeh, ne donosi ništa. Bez obzira na to, ponosim se našim timom. Znam da smo dale sve od sebe u svakom trenu.
 
Nošenje zastave Srbije sa Filipom Filipovićem ispred naših najboljih sportista je svakako jedan od najvećih trenutaka moje karijere. S obzirom na to da do poslednjeg trenutka nisam znala ni da li ću nastupati na OI, to mi je zaista mnogo značilo. Kad ti se ukaže takva čast, onda znaš da na svakom koraku moraš da predstavljaš svoju zemlju na pravi način.
 
Koji su tvoji planovi za budućnost sada kada završavaš karijeru profesionalnog igrača? Kako će izgledati tvoja svakodnevica?
 
Kao sportista u penziji, prvo sam sebi priuštila odmor, za koji je, tokom svih ovih godina, vrlo retko bilo vremena. U narednom periodu ću prvo iskoristiti vreme da nadoknadim propušteno sa mojom porodicom i prijateljima, što u Srbiji, što po svetu. Želja mi je da se vratim običnoj svakodnevnici, verujem da mi sportisti ipak živimo u ritmu koji nije realan. Prioritet nam je proširenje porodice koje priželjkujemo, zbog čega sam se najviše i odlučila da prestanem da igram. Takođe, privodim kraju master koji je FIBA organizovala u saradnji sa Erasmusom, gde sam stekla neophodno znanje u slučaju da želim da ostanem i radim u košarci.
Sa svojim mužem Milošem Vasićem osnovala si Fond Sonja i Miloš Vasić koji podržava mlade talente, kakvi su vaši dalji planovi?
 
Fond Sonja i Miloš Vasić je osnovan u okviru Fondacije 1%, sa ciljem pomoći mladim talentima u Srbiji. Drago mi je da i Miloš i ja osećamo potrebu da, koliko možemo, vraćamo i podržavamo mlade. Mi smo imali sreće da i nama neko pomaže, izvede nas na pravi put i tako živimo snove koje smo nekad sanjali. Za sada smo uspeli da realizujemo nekoliko projekata, uz veliku pomoć ljudi iz Fondacije 1%.
 
Sve to radimo volonterski u naše slobodno vreme, što nije bilo lako jer smo oboje retko u Srbiji. Nadam se da ću sada moći više da se posvetim Fondaciji jer imamo dosta ideja za buduće projekte. Svakako, pozivamo sve ljude koji mogu da pomognu, jer nečije malo drugom može promeniti život. Kada bi svako od nas odvojio 1% svog vremena, znanja ili sredstava da pomogne, živeli bismo u dosta drugačijem svetu.
 
Profesionalni sport zahteva veliku posvećenost. Šta je ono za šta nisi imala vremena, a što ćeš ubuduće praktikovati?
 
Da, kad dođeš do vrha sve loše i teško što si prošao se uglavnom zaboravlja. Međutim, ne verujem da je bilo čiji put bio lagan i bez puno prepreka. Kao veoma mlada morala sam da počnem da se odričem stvari koje sam volela, da biram između treninga i izlazaka, nekih drugih hobija. Najveća promena je kada odete u inostranstvo da živite. Zbog tog fizičkog odvajanja možete da propustite mnogo. Zato se zaista radujem da napokon mogu da prisustvujem najlepšim događajima meni bliskih ljudi i budem tu za njih kad im je teško. Takođe, radujem se i da se barem neki period budim bez alarma i treninga, kao i da pakujem kofere samo za turistička putovanja.
 
Kako izgleda nega profesionalne sportistkinje? Da li imaš neku specifičnu beauty rutinu, ishranu, ili pak, „beauty“ rituale?
 
Moje rutine su varirale dosta i ustalile se tek kad sam ušla u neke zrelije godine. Već nekoliko godina ne jedem meso i izbegavam mlečne proizvode. Kao sportista, telo je tvoje oruđe, a hrana gorivo. S godinama sam shvatila da je bitno šta unosim u sebe, što utiče na to kako se osećam, izgledam i nastupam. Naravno, ključ je naći neki balans i verujem da sam u poslednje vreme to uspela.
 
Što se tiče „beauty“ rutina, trudim se da svojoj koži posvetim dovoljno pažnje. Ipak se mi dosta znojimo, tuširamo, putujemo, sve to utiče na kožu. Ujutru imam svoj ritual nege lica, čišćenje micelarnom vodom, posle umivanja nanošenje seruma i kreme za predeo oko očiju, a na kraju nanošenje dnevne kreme sa SPF. Kremu utrljavam “vežbicama” za lice. Jednom nedeljno stavljam masku na lice. Što se tela tiče, trudim se da ne preskačem mleko za telo.
 
Bez kojih proizvoda ne možeš da zamisliš svoju negu?
Proizvodi koje uvek koristim i nosim sa sobom su krema za lice, labelo i maskara.
 
Koji su tvoji omiljeni proizvodi iz dm-a?
Veliki sam obožavatelj dm kutka sa hranom. U jednom periodu kad sam bila vegan, tu sam nalazila toliko izbora da sam nastavila da im se vraćam i kad jedem raznovrsnije namirnice. Omiljen mi je pesto sos, koji se odlično kombinuje sa raznim testeninama. Od kozmetike volim da isprobavam razne maske za lice koje dm ima u ponudi, Ziaja pilinge za telo i šampone, kao i Belea kupke za telo.