@whatifness
Običan život na neobičan način
Zajedno ste se odlučili za specifičan način života i postali inspiracija mnogima. Kako biste našim čitaocima opisali i približili život koji vodite i motivaciju koja vas je dovela baš tu gde jeste?
Oko šest meseci nakon što smo se upoznali, odlučili smo da kupimo karte u jednom smeru put Kambodže (karta do tamo je bila najjeftinija u tom momentu) i da se sa ostatkom ušteđevine u iznosu od celih 500 evra preselimo tamo, pa kud puklo da puklo, što bi rekla moja baba. Ni pet godina kasnije nismo se vratili u život od devet do pet. Kako se Strahinja bavio advertajzingom, a ja sam imala iskustva sa fotografijom i Instagramom, uspeli smo da zaradimo održavajući društvene mreže raznim klijentima.
Često se pitamo koja motivacija je bila i ostala da se čovek bori da izađe iz kolotečine i uvek se vratimo na isto – beg od dosade. Prosto, nama je lakše da trpimo neizvesnost nego kolotečinu. Mislimo da je u tome suština.
Ostvarili ste se i kao roditelji. Koliko vas je ovo iskustvo promenilo i šta vam najteže, a šta najlakše pada? Da li su deca promenila način života koji ste pre njihovog dolaska vodili?
Srećni smo što sada možemo u sve avanture da idemo sa decom i što ćemo, zajedno sa njima i kroz njihove oči, ponovo na nov način moći da doživimo svet. Naravno, teže je, potrebni su pametnija organizacija i neka odricanja – u smislu da sada ne možemo baš tako lako za jedan dan da odlučimo negde da odemo i ostanemo godinu dana bez plana i programa. Ali suštinski se nismo „skrasili”. Ako ništa, ideje su nam još luđe, na veliko negodovanje naših roditelja.
Glavna i omiljena nepromišljena odluka bila je i ostala ta da ostavimo sve i krenemo u nepoznato. Ona je bila pokretač svih ostalih. Jedna od omiljenih svakako je ona da kupimo stari kombi i preuredimo ga u kuću. Tako smo putovali dve godine, obišli pola Evrope i, takoreći, imali smeštaj džabe na nekim nestvarnim lokacijama.
Ovih dana završavamo rekonstrukciju starog međugradskog autobusa u kućicu od 25 kvadrata, koju ćemo smestiti na naš plac na Maljenu. Tu planiramo da nabavimo dva ponija i živimo sa decom i kučićima u još neiskvarenoj prirodi.
Sa kojih destinacija nosite najlepše uspomene?
Portugaliju smo oboje doživeli kao, takoreći, drugu kuću. Narod je tamo opušten i dozvoljeno je kampovati na raznim prelepim mestima. Hrana je fantastična, okean uzbudljiv, a kultura inspirišuća. Zato, kad odemo tamo, ne vraćamo se po par meseci.
Kako doživljavate moderan svet i koji biste savet dali modernom čoveku?
Mislimo da je problem sa modernim svetom nedostatak empatije i odsečenost od prirode. Kada bi ljudi svesno odlučili i svojoj deci od ranih dana objašnjavali da nije najvažnije gledati samo sebe i da je jedina i najvažnija „religija” ljubav prema drugima i prema prirodi, sto posto bi sve bilo bolje.
Šta je za vas ključ sreće i zadovoljstva u životu?
Osmeliti se da ispunjavaš svoje snove.
Možete li da podelite sa nama utiske iz Engleske?
Kad god odemo u Englesku, uvek nam se čini da smo na nekom prelepom setu za film iz 18. veka. Gradići su pitoreskni i puni druželjubivih ljudi, nasuprot mišljenju da toga tamo nema. U svakom slučaju priroda je čarobna, i sjajno je za divlje kampovanje jer mahom ljudima ne smeta kad im se neko parkira na imanju dan ili dva
Krajem februara ste nam se pridružili na velikoj sadnji u Bečmenu u okviru projekta Zasadi drvo – kakav je osećaj biti deo sadnje i kakve utiske nosite?
Osećaj je bio divan. Kada jednog dana prošetamo kroz tu našu šumu hrastova u Bečmenu, znaćemo da smo uradili nešto dobro i bićemo ponosni.
Volimo dm jer vodite računa o ekologiji. Uvek gledamo da kupim pakovanja sa manje plastike ili sapun za kosu umesto šampona, a obožavamo i dm granole i muslije.