Održivija putovanja: Deset saveta za godišnji odmor

Održivija putovanja ne odnose se samo na ekološke aspekte: turizam ima takođe socijalni, kulturološki i ekonomski uticaj na stanovništvo u nekom mestu, ali i na nas putnike. Kako možemo svoj godišnji odmor da organizujemo tako da nema negativan uticaj na životnu sredinu, ljude i životinje?

1. Izbegavajte putovanje avionom

Održiviji godišnji odmor počinje: 75 procenata turističkih emisija CO₂ otpada na transport. Jedan jedini avionski let može da proizvede više štetnih gasova nego što se proizvede za godinu dana. U opštem smislu važi: što je sporiji način kretanja, više se čuva životna sredina. Do velikog broja destinacija stiže se i (noćnim) vozom, autobusom ili biciklom. Ukoliko do odredišta možete da stignete samo vazdušnim putem, možete odmah da bukirate i dodatnu kompenzaciju za CO₂. Ova mera je doduše sporna među stručnjacima, ali je bolje išta nego ništa.

2. Duži boravak na odredištu

Što je udaljenije odredište našeg putovanja, to bi duže trebalo da boravimo u njemu. Umesto da nekoliko puta u toku godine otputujemo na nekoliko dana ili za vikend, bolje je da planiramo putovanje u jednom potezu. To nije samo bolje po životnu sredinu, nego nam pruža mogućnost da se u toku godišnjeg odmora zaista oporavimo. Džetleg i duga putovanja naporna su za telo. Glavno pravilo World Wide Fund for Nature (WWF) glasi: Od 700 kilometara udaljenosti od kuće trebalo bi na odredištu da boravimo najmanje osam dana, od 2.000 kilometara čak 15 dana.

3. Pronađite manje posećene turističke destinacije

Ukoliko se odlučimo za destinacije koje su daleko od masovnog turizma, u većini slučajeva nas očekuje prijatno iznenađenje. To može da bude lepo uređen manji grad u blizini veoma posećene milionske metropole ili zemlja koja tek treba da stekne turističku reputaciju. Ukoliko ipak želite da posetite neki turistički hotspot, možete to da učinite van sezone. To rasterećuje domaće stanovništvo – a vrlo često i vaš novčanik.

4. Bukirajte održiviji smeštaj

Ljudi sa izraženom svešću o životnoj sredini ne biraju smeštaj samo na osnovu cene i opremljenosti, već vode računa i o tome da li je smeštaj osmišljen po principima očuvanja životne sredine i potrebama čoveka. U tome pomažu sledeća pitanja: Koliko je velik smeštaj i kako se stiže do njega? Ko je vlasnik smeštaja? Kakav je odnos između brojčane ponude kreveta i broja stanovnika? Mali hoteli, seoska imanja i kampovi koje vode sami vlasnici (najbolje sa bio-sertifikatom) svesnije se i štedljivije odnose prema resursima i obezbeđuju stvaranje vrednosti na licu mesta – drugačije nego internacionalni All inclusive hotelski lanci.

5. Pakujte svoj kofer mudro i lagano

To zvuči kao sitnica, ali je ipak važno: Prilikom održivijeg putovanja ekološko pakovanje kofera predstavlja obavezu. U mnogim zemljama ne postoji infrastruktura za uklanjanje specijalnog otpada. Baterije i slični problematični materijali trebalo bi stoga da ostanu kod kuće ili da se s odredišta ponesu kući. Ono što, nasuprot tome, svakako ima svoje mesto u prtljagu: prirodna kozmetika koja ne opterećuje otpadne vode, krema za sunčanje koja čuva koralne grebene i boca za piće za višekratnu upotrebu (ukoliko putujete u zemlju s bezbednim opskrbljivanjem pijaćom vodom iz vodovoda). Nemojte da zaboravite: što je kofer teži, veća je emisija CO₂ tokom transporta.

6. Ponašajte se uzorno kao kod kuće

Na odmoru želite sebi da priuštite mnoge stvari i ne želite da se odreknete ničega – ovakav stav je sasvim razumljiv, ali nije dobar za životnu sredinu. „Think global, act local“ ne važi samo kod kuće, već i daleko od kuće. Na godišnjem odmoru to znači: sa švedskog stola uzimamo samo onoliko hrane koliko možemo da pojedemo, izbegavamo stvaranje otpada, ne rasipamo vodu, štedimo struju, koristimo sredstva javnog saobraćaja, kupujemo u malim prodavnicama umesto u internacionalnim lancima, umesto suvenira „made in China“ kupujemo ručno rađene suvenire koji su izrađeni u zemlji u kojoj provodimo odmor, jedemo u domaćim restoranima i naručujemo sezonska jela koja su tipična za tu zemlju. Na taj način ne čuvamo samo životnu sredinu, već takođe pružamo podršku lokalnoj privredi.

7. Pripremite se dobro za putovanje

Putovati na održiviji način nije samo dobro za životnu sredinu, već i za lokalno stanovništvo. Za početak je dobro da se informišete o društvenim konvencijama i specifičnostima i naučite nekoliko reči ili rečenica na lokalnom jeziku. Dobra priprema za odmor ide i dalje, kao što navodi Marija Kapeler (Maria Kapeller) u svojoj knjizi „Lovely Planet. Mit dem Herzen reisen und die Welt bewahren“ („Predivna planeta. Putovati srcem i sačuvati planetu“) – (Kremayr & Schriau, 2022): Kako ozbiljni i objektivni mediji izveštavaju o okolnostima i dešavanjima u zemlji? Šta pišu lokalni mediji? Kakve informacije pružaju organizacije za zaštitu ljudskih prava i nevladine organizacije?“ Na taj način možete da stvorite opšti utisak o cilju svog putovanja, savetuje novinarka i osnivač onlajn časopisa za putovanja www.kofferpacken.at.

8. Ukažite poštovanje drugim kulturama i ljudima

Poštovanje prema drugim ljudima može da se izrazi na mnogo različitih načina: svejedno da li uz pomoć primerene napojnice, poklonjene autobuske karte ili tako što ćemo da pitamo za dozvolu pre nego što fotografišemo nepoznate ljude. Dok smo na godišnjem odmoru, trebalo bi da se potrudimo da se prema mestima i ljudima ophodimo kao da i sami tamo živimo. Zahvalnost igra takođe veliku ulogu tokom održivijeg putovanja, kako naglašava Marija Kapeler: „Ukoliko u svakodnevici uvežbavate zahvalnost, ovaj stav ćete imati i tokom putovanja. Tokom putovanja možete takođe da vežbate kako da budete zahvalni. Možete da vodite putni dnevnik, da se ručno ispisanom razglednicom zahvalite hotelskom personalu ili da čuvarki u nacionalnom parku izrazite svoje divljenje zbog njenog rada.“

9. Usporite odmor – i svakodnevicu kod kuće

Gradska putovanja navode nas u posebnoj meri na to da vreme godišnjeg odmora napunimo stresom i spiskovima stvari koje moramo da obavimo: još jedna znamenitost, otkačiti još nešto što smo morali da vidimo da bi se odmor isplatio. Pri tome se često radi o sasvim drugačijim trenucima i situacijama u kojima stičemo osećaj za neku zemlju ili grad. Kako bi bilo da jedno popodne provedete u uličnom kafeu i da posmatrate ljude i gradsku vrevu? Ili da grad istražite peške i tako sakupite sasvim posebne, autentične utiske?

Održiviji godišnji odmor povezan je uveliko i s našim životom kod kuće, ukazuje Marija Kapeler: „Čini se da je godišnji odmor osnovno pravo koje nas oslobađa od tereta rada, od obaveze da moramo da obavljamo stvari, od obaveze da moramo da funkcionišemo, od obaveze da moramo da postignemo učinak.“ Ukoliko i u toku svakodnevice obezbedite sebi po neku pauzu, ne stvarate toliko veliki pritisak i potrebu za oporavkom koja mora da bude zadovoljena u toku savršenog odmora. Svejedno da li praktikujete jogu, meditirate, svirate neki instrument ili (ukoliko to možete sebi da priuštite) redukujete svoje radno vreme – rasterećujuće pauze su važne za kvalitet života.

10. Razmislite o svom konceptu odmora

Mnogobrojna putovanja i potrošački mentalitet su u našem društvu povezani s prestižom – nasuprot tome, manja potrošnja i mobilnost često se izjednačuju s odricanjem. Prema rečima Marije Kapeler, to je problematično: „Životni stil koji negujemo primorava nas na odricanja na mnogo elementarnijoj ravni: odustajemo od svog prava na dovoljno vremena i manje stresa, na čist vazduh, na očuvanu životnu sredinu i na budućnost u kojoj će i naši unuci moći da vode dostojanstven život.“ Ona preporučuje više opuštenosti, usporavanja i dobrobiti zahvaljujući emocionalnom bogatstvu.

Marija Kapeler ipak ne želi da njena knjiga „Lovely Planet“ bude protumačena kao pokušaj da kod putnika izazove grižu savesti. Ona poziva na kritičko preispitivanje sopstvenog ponašanja u toku godišnjeg odmora: „Za čime tragamo na putovanju – a šta zaista pronalazimo? Ko profitira od naših godišnjih odmora? Koliko turizma kakav se danas praktikuje može svet još da podnese? Kako da pronađemo način da ponovo na istoj ravni komuniciramo s ljudima i prirodom na licu mesta?“ To su važna pitanja koja bi trebalo sebi da postavi svako kome na srcu leži održivije putovanje.