Pravilno disanje – tri saveta za unutrašnji balans

Naše disanje je čudesna stvar koja funkcioniše sama po sebi. Ono je jedina autonomna osnovna funkcija organizma kojom možemo voljno da upravljamo. Za naše blagostanje je isto tako dobro da prekinemo da dišemo pogrešno, a to smo verovatno usvojili još u detinjstvu. Mnogi ljudi nesvesno uvežbavaju površno disanje usled stresa, nepravilnog sedenja ili čestog nošenja visokih potpetica.

Pravilno disanje može (ponovo) da se nauči

Ako usled stresa konstantno dišete pogrešno, dakle, previše plitko, možda se često osećate iscrpljeno i umorno. Ova stanja ponekad mogu da budu praćena teskobama kao što je stalni osećaj pritiskanja u grudima. Svest o sopstvenom telu takođe je uskraćena zbog toga, jer ako nepravilno dišemo, ne možemo jasno da percipiramo svoje emocije.

Pravilno disanje pokreće stvari na fizičkom i emocionalnom nivou, kaže trener disanja Karoline Grin (Karoline Grün): smanjuje se krvni pritisak, puls i tonus mišića. Pored toga, pravilno disanje opušta i ublažava simptome stresa, anksioznost i poremećaje sna. Isto tako, svojim osećanjima dopuštamo više, odnosno bolje ih obrađujemo kada prestanemo da dišemo nepravilno. Dobra vest: pravilno disanje može da se nauči.

Pravilno disanje – tri saveta profesionalaca

1. Vežbajte potpuno odnosno trbušno disanje

Grudi napolje, stomak unutra: potpuno disanje i trbušno disanje predstavljaju veoma efikasne oblike disanja koji dobro provetravaju pluća i ostavljaju dijafragmi dovoljno slobode pokreta. Za potpuno disanje prvo udahnite kroz nos u stomak, zatim prema bokovima i na kraju u gornji deo grudnog koša. Zatim izdahnite kroz nos ili usta. Kod trbušnog disanja izostavlja se disanje u pravcu bokova.

Posmatrajući spolja, možete da proverite da li to radite kako treba. Odgovarajući deo tela treba vidljivo da se proširi pri udisanju. Potpuno i trbušno disanje, međutim, nije uvek moguće, na primer u nekim sportovima. Ovde se zadržavamo na manje dubokom grudnom disanju. U ovim situacijama to je pravilno, na duge staze bilo bi previše površno, kaže Karoline Grin, jer tada ne biste mogli da iskusite regenerativnu moć svesnog, dubokog disanja.

2. Manje udisaja i izdisaja u minutu

Za tempo disanja važi: što je manje udisaja i izdisaja u minutu, to je dublje i opuštenije disanje. Čak i ako duže izdišete nego što udišete, podstičete parasimpatikus – onaj deo vegetativnog nervnog sistema koji je zadužen za opuštanje. To ima smisla, na primer, pred spavanje. U svakodnevnom životu najprikladnije je disanje približno dugim, što dubljim udisajima i izdisajima.

Između udaha i izdaha ne mora da postoji dodatna pauza – osim ako ne želite da ciljano podstaknete opuštanje tehnikom disanja. Zato su pauze u disanju važan deo tradicionalnih dalekoistočnih tehnika meditacije: što je pauza duža – dakle, „ništa“ – to smireniji postaje um.

3. Redovno vežbajte pravilno disanje

Ako se nepravilno disanje kod vas već ustalilo, može da prođe neko vreme dok ne naučite i ne usvojite pravilno disanje. Neke blokade u disanju grade se decenijama. Zbog toga je važno redovno vežbanje. Što je pravilno disanje svesnije uvežbano i ustaljeno, veća je verovatnoća da se održi.

Zvuči kao još jedna obaveza? Ne mora da bude. Možete da vežbate tokom mini-pauze za radnim stolom ili dok čekate red u prodavnici. „Bilo bi idealno kada bi vežbe disanja postale nešto što se podrazumeva kao svakodnevno pranje zuba“, kaže trener disanja. Tehnike kao što je joga ne spada u treninge disanja, već je mnogo više tehnika opuštanja i osvešćivanja čiji glavni fokus nije na disanju.

Gde možete da naučite pravilno disanje?

Tehniku pravilnog disanja u principu možete sami da isprobate. Instrukcije iz knjiga, YouTube video uputstva ili onlajn kursevi mogu da vam budu podrška.