Menu

Od srca Мaroko

Home » Inspiracija » Putovanje i saveti za putovanje » Od srca Мaroko - 03.2019

Popularna destinacija za odmor u severnoj Africi nudi više od orijentalnog klišea. Da bi ste proputovali kroz Maroko, potrebno je odvojiti dosta vremena. A suvenir koji ćete dobiti je uspomena na drage ljude.

Šta misliš, da li je haljina suviše uska? „Nije, savršeno ti stoji“, uz osmeh odgovorila je Malika. „Misliš li to ironično?“ Držimo se za stomake dok se grleno smejemo. Upoznale smo se tek pre pola sata, a ipak već stojimo zajedno stisnute jedna uz drugu u kabini za presvlačenje u Tetouanu, u severnom Maroku. Na rubu starog grada Medine, Malikina drugarica ima malu radnju za kaftane, tradicionalnu arapsku odeću. Žene ih nose kao haljine, često su kaftani šiveni od kvalitetnih štofova kao što su baršun, bogato su ukrašeni sa lepo izrađenim kaišem. „Moramo ići, venčanje uskoro počinje“, upozorava 17-godišnjakinja. „Pođite sa mnom do mene, tamo se možete presvući i našminkati.“

Čista je slučajnost da smo spontano pozvane na njeno venčanje. Samo nekoliko dana putujemo kroz Maroko, od severa do juga, i od tada imamo stalne susrete sa lokalnim ženama, koje nam prirastaju za srce. Skoro 400.000 stanovnika ima Tetuan, gde i Malika živi, a on se nalazi između planina Rifa i Mediterana, daleko od velikih turističkih destinacija i gužvi. Vijugave uske ulice njene Medine su pod zaštitom UNESCO-a kao svetska kulturna baština. Impresivna je četvrt u kojoj se nalazi pijaca gde se na sav glas nudi povrće, meso, začini, masline, narandže i urme.

MAROKANSKA SVADBA

Kada smo stigle na svadbu, osećale smo se kao da smo na filmskom setu sa svom glamuroznom odećom, raskošnim nakitom i jako našminkanim licima koja su nas okruživala. Sala u kojoj se venčanje proslavljalo bi mogla poticati iz neke orijentalne bajke. Satima sedimo za stolom u društvu drugih žena i ne radimo ništa, osim što se trudimo da izgledamo što je moguće lepše. Nekako se osećamo kao princeze. Sve više menija za jelo se servira. Radimo isto što i ostali, sedimo ukočeno i konzumiramo obrok za obrokom. Tek kada je počeo čisto muški bend uživo da svira, polako su žene skačile jedna za drugom sa svojih stolica, da plešu, vrište i pljeskaju rukama. Jedina žena za našim stolom koja govori engleski pozvala nas je sutra na zajednički izlet.

Naima je učiteljica, udata i ima dva sina. Crvena kosa seva ispod marame na glavi. Velika je pričalica i vragolasto se smeje kada se šali. A mnogo se šali. Njen muž nam čitav dan izigrava šofera: vozi nas kroz grad, na plažu, u restoran. Naima je povela sa sobom svog dvanaestogodišnjeg sina kao prevodioca a u stvari samo da bi bila bezbedna. Onda se sastajemo sa njenom sestrom u restoranu. Četiri žene za stolom, dve od njih su sestre. Konobar donosi začinjenu hariru (supa od leblebija), hrskavu ribu, mekanu junetinu, povrće i kuskus. Bez mnogo čavrljanja o bezveznim temama, razgovarale smo o vrlo intimnim stvarima i o tome koliko su nam drugačija životna iskustva. Očigledno smo bile vrlo glasne dok smo se od srca smejale. Ljudi za drugim stolovima su se okretali prema nama.

VEČERA U MARAKEŠU

Veoma je živa atmosfera u Saidinom malom apartmanu u samom turističkom centru Marakeša. Mlada žena koja je samohrani roditelj, prijateljica jedne drugarice pozvala nas je na večeru. Ispričala nam je kako se kao mlada devojka sa sela, jako rano udala za porodčinog prijatelja kako bi mogla da studira u gradu, o braku bez ljubavi i njenom ujaku koji je advokat i kako joj je pomogao kod razvoda.

Ali ona takođe govori o tome kako je teško kao mlada žena biti razvedena i samohrani roditelj u Maroku. Pomenula je i svoju novu ljubav ali onu pravu, tom prilikom ona je blistala. Dok čavrlja s nama, Saida objašnjava domaći zadatak svojoj devetogodišnjoj ćerki, mazi se s njom na kauču i služi čaj sa mentom. Saidin grad, Marakeš, ima mnogo lica. Na prvi pogled, vidimo samo uske ulice koje podsećaju na lavirinte, šarene pijace veselih boja. Na pijaci se prodaju mali i veliki snovi iz 1001 noći, od srebrnih čajnika do kožnih torbica sa šljokicama. Turisti posećuju trg žonglera Đema el Fna, impozantnu džamiju Koutoubia, veličanstvenu palatu Bahia i raskošne vrtove sa zvučnim imenima kao što su Majorelle ili Anima. Na drugi pogled, dovoljan je jedan intiman i prijateljski susret poput ovoga sa Saidom – i odjednom Marrakech izgleda skroz drugačije.

IZMEĐU MODERNOG I TRADICIJE

Gotovo je nemoguće razgledanjem obuhvatiti takvu raznoliku zemlju u samo nekoliko nedelja putovanja. S jedne strane Maroko je tradicionalan i konzervativan, a sa druge strane iznenađujuće moderan. I jedna i druga činjenica se odnosi na sliku o ženama. To je jedina arapska zemlja koja je uspostavila ravnopravan tretman žena u zakonu. Naravno, stvarnost često zaostaje za tim – to čujemo i doživljavamo na mnogim mestima, posebno na selu, gde su ljudi siromašniji, a obrazovanje na nižem nivou.

Više nego uočljivo je njihovo gostoprimstvo koje nam je ukazano, posebno izvan utabanih staza našeg daljeg kretanja. Iznova i ponovo dobijamo vesti od žena sa kojima smo već sklopile poznanstvo. „Idete u planine?“ Ponesite dovoljno tople odeće sa sobom! „Ili:“ Već nam nedostajete! „Često imamo osećaj da čeznu za slobodom koja je nama data a od njih oduzeta. Posle četiri nedelje u Maroku, videli smo mnogo toga što je toliko popularno kada je reč o reklamiranju turističkih destinacija – istorijski stari gradovi, šarene pijace, medrese /škole za učenje kurana ukrašene mozaicima, luksuzni hamami, pustinjski pejzaži sa oazama palmi i urmi, kilometri peščanih plaža. Ali ono što će se zauvek ucrtati u naše pamćenje je Malikina toplina, Naimina otvorenost i Saidina hrabrost.

Čari gradova

ASILAH: rado ga nazivaju skrivenim blagom. Mali grad odakle su potekli mnogi umetnici nalazi se na Atlantskom okeanu ima dobro očuvan stari grad formiran od samih lavirinata (Medina). Ostavlja impresivan utisak zbog beline kojom zrače skoro sve kuće u njemu, romantičnim ulicama i malim prodavnicama koje su povezane od kaligrafije do umetnosti izrade tepiha. Medina poklanja mnogo pažnje muralima koji gradiću daju posebnu čar, a novi nastaju svake godine u toku međunarodnog kulturnog festivala murala.

CHEFCHAOUEN: Taj „Plavi grad“ se može opisati kao uspavano mesto u planinama: nebesko plave kuće, sa živopisnom bukom na ulicama. U stvari, Chefchaouen se zaista pretvara u neku vrstu „Instagram grada“. Pun je putnika koji se njišu s noge na nogu u želji da prave selfije uz pomoć selfi štapova i kamera. Najbolji način za upoznavanje grada nudi muzej Kasbah.

Maroko, grad Chefchaouen u pokrajini Rif; plavi grad.
Grad Asilah svake godine privlači sve veći broj turista širom sveta za vreme kulturnog festivala tokom kojeg se gradski zidovi boje u prekrasne murale.
Žena razgleda ručno rađene stvar na tržnici.
Chefchaouene, Maroko

MEKNÈS: Za one koji to vole malo mirnije i idilično mogu da se sklone na primer u Meknes. Najmanji od četiri marokanska carska grada (Fez, Marrakech, Meknes i Rabat) takođe grad ima veliki trg žonglera: na El-Hdimu. Na trgu se u večernjim satima susreću pripovedači, muzičari i krotitelji zmija. Impresivni građevinski objekti su gradska kapija Bab Mansour i škola kurana / Medersa Bou Inania.

ESSAOUIRA: Bele kuće, gradom struji umetnički duh, šum Atlantika i vetar koji uvek duva daju nostalgičnu notu: Essaouira je slikoviti lučki grad u kome se može ostati zauvek. Fantastičan pogled se pruža sa gradskog tornja koji se nalazi u staroj luci. Odmah iza ugla je gradska plaža. Svakog juna, na Gnaoua muzičkom festivalu je više nego dobar provod.

Marrakesh, Maroko
Ouarzazat, Maroko
Prema gore
OKViše informacija