Active Beauty
Inspiracija lepotom i reciklaža u umetničkom delu

Art goes Beauty

Inspiracija lepotom i reciklaža u umetničkom delu

U okviru dm-ovog međunarodnog projekta Art goes Beauty, širom zemalja u kojima dm posluje, umetnici su stvarali remek-dela inspirisana kozmetikom. Ovaj zadatak u Srbiji pripao je umetniku Ivanu Kociću (39), koji je uz pomoć ambalaže od kozmetike kreirao jedinstven ženski portet I na taj način možda spojio nespojivo- lepotu i snažnu poruku o reciklaži  i zaštiti životne sredine.

Kako doživljavate lepotu?
Lepotu vidim kao inspiraciju. Mislim da je umetnost tu da opiše lepotu, da je podeli s ljudima ali i da na nju skrene pažnju. U svetu koji se sve brže okreće uživanje u lepoti, stvaranje i razmišljanje o njoj postaje luksuz, privilegija. Mislim da svi zaslužujemo da uživamo u njoj, zato je moja umetnost veliča – ženski portret kojim se bavim personifikuje upravo lepotu, ali i sreću, zadovoljstvo, životnu energiju, radost.

Kаdа se osećate najlepše?
Najlepše se osećam u društvu porodice, volim da provodim vreme u neobaveznim stvarima, da šetam, slušam muziku, družim se. Iz te bezbrižnosti najčešće se javlja želja za umetničkim stvaralaštvom. Iz nje najlakše i najbolje prelazim u radnu atmosferu. Imam sreću da se bavim poslom koji iskreno volim i koji mi ne predstavlja obavezu već zadovoljstvo. Čini mi se, a verovatno je tako, da za stvaranje umetnosti imam čak potrebu. Osetim to s vremena na vreme kada sam više dana van ateljea, uželim se rada, pa se nakupi u meni energija koja se najbolje prepozna u mojim radovima.

U kojoj vrsti umetnosti se osećаte kаo na svom terenu?
Desetak godina nakon završenog fakulteta „lutao“ sam u umetničkom izrazu, tražio nešto svoje, autentično. Klasično, štafelajno slikarstvo bilo je moja preokupacija, povremeno sam pravio izlete i u tehnici mozaika. Verovatno me je upravo mozaik i doveo na neki neobjašnjiv način u asemblaž kojim se bavim danas. Ova tehnika veoma je zahtevna, fizički i emotivno, ali istovremeno dopušta slobodu neuporedivu s bilo čim. Jednostavno, u njoj nema greške, postoji samo stalna borba da se uvek bude kvalitetniji i da rad izgleda svežije i izazove veće iznenađenje kod publike. Igračke koje inače koristim kao materijal vraćaju me u detinjstvo, u bezbrižnost igre, i upravo je takva moja umetnost: bezbrižna, razigrana, tako da izgleda kao nešto najjednostavnije i poziva ljude da i sami probaju nešto slično. S druge strane, moja umetnost skreće pažnju na jednu vrlo ozbiljnu temu: zagađenje i ekologiju, i nudi rešenja u vidu reciklaže. Zato su igračke koje koristim isključivo korišćene, donirala su ih deca koja tako uče o reciklaži.

Kаko ste pristupili projektu Art goes Beauty?
Zanimljivo je da se moj rad praktično nametnuo kao najprikladniji za ovaj projekat. Drago mi je da sam bio prepoznat kao neko ko bi na zahteve i ideje ovog projekta mogao da odgovori kroz umetnost na pravi način. Pred vama je umetničko delo koje najbolje govori o tome da li je ovo bio pravi izbor, načinjen na obostrano zadovoljstvo. 

Zаšto ste odаbrаli ove dm proizvode kаo „rаdni mаterijаl“? 
Budući da sam pomenuo aspekt reciklaže, izbor proizvoda dm-a kao materijala za izradu portreta u tehnici asemblaža nije se dovodio u pitanje. Jasno je da sve društveno angažovane kompanije, kakva je i dm, vode računa o upravljanju industrijskim otpadom, ambalažom. Na ovaj način prenosi se snažna poruka, skreće se pažnja na pravilne obrasce ponašanja u savremenim društvima. Shvatimo da i kao pojedinci možemo da učinimo dosta za našu životnu sredinu!


Na koji način tražite inspirаciju u odаbrаnim proizvodimа?
Kozmetički proizvodi su tu da već postojeću prirodnu lepotu tela podignu za stepenik više. Praktično, oni služe kao instrument umetničkog delovanja. Ako sopstvena tela posmatramo kao naš najvredniji instrument, prirodno je da se bavimo njima, da ih negujemo i unapređujemo. Na jednostavnijem, fizičkom nivou, zanimaju me oblici i obojenosti izabranih ambalaža. Uklapanjem, minucioznim promišljanjem položaja svakog komada polako se rađa umetničko delo.

Molimo vаs dа nаm objаsnite svoje umetničko delo – ideje i motive koji stoje izа njegovog stvаrаnjа.
I ovaj put inspiracija mi je bio ženski portret. Iz perspektive istorije umetnosti, ovo je jedan od najčešćih i najočekivanijih motiva. Kao i nebrojeni umetnici pre mene, ni ja nisam imun na žensku lepotu koja ne inspiriše samo likovnu umetnost već i muziku, poeziju, rasplamsava maštu i zaokuplja misli. Drago mi je što se lepotom bavim na kreativan način. Znamo da su kroz istoriju više puta čak i ratovi vođeni zbog nje.

Štа biste želeli dа izrаzite svojim umetničkim delom? Koju priču pričа vаše umetničko delo?
Moja dela govore o lepoti i zagađenju. Čudan spoj. Nespojivo. Ipak, kroz svoj rad pokušavam da lepotom pročistim i naše duše i našu okolinu. Učinivši da publika uživa u mojim asemblažima, skrenuću pažnju na potrebu za reciklažom, vrlo suptilno, da ne poremetim vizuelni užitak. Skoro kao sublimiranom porukom. Portreti koje izrađujem takođe govore o odrastanju. O razvijanju naših motoričkih sposobnosti kroz igru igračkama, o razvijanju naših društvenih i socijalnih sposobnosti u druženju s dugima uz igračke, o učenju o sebi samima kroz igru. Portreti su fizički prikazi naših emotivnih stanja i ljudskih karaktera. Zato sam seriju asemblaža nazvao „RECIKLAŽA IGRE“.

Nа čemu se zаsnivа lepotа vаšeg umetničkog delа?
Mislim da su to jednostavnost i boja. Svima deluju kao napravljena jednostavno, lako, skoro kao da su igračke na neki volšeban način rasute i same se poređale tako da prikazuju portret. To daje radu lepršavost. Lepršavost izazivaju i boje, snažne, treperave, razigrane zbog nepravilnih oblika predmeta od kojih su asemblaži napravljeni. Pod različitim izvorima svetlosti moji radovi izgledaju uvek novi, drugačiji. Trodimenzionalnost koju imaju daje im poseban kvalitet. Zato ih je teško dočarati na fotografijama i moja je preporuka da se posmatraju uživo.

Opišite svoje umetničko delo u tri sаžete reči!
Savremeno, aktuelno, beskompromisno.