Koliko je mleko zdravo za odrasle osobe?

Mnogi odrasli ljudi ne mogu u potpunosti da svare laktozu. Takođe je činjenica da su rezultati studija o mleku i njegovim koristima, odnosno njegovim negativnim efektima na naše zdravlje, ne samo loši nego i kontradiktorni. Za to često postoji razlog: rukovodioci studija ne mogu sa sigurnošću da kažu da li ovi rezultati mogu da se pripišu isključivo konzumiranju mleka kod ispitanika, ili i neki drugi razlozi igraju ulogu u tome.

Jedna istaknuta švedska studija pokazala je da ljudi koji piju mleko imaju veći rizik od preuranjene smrtnosti. Šokantan rezultat, zar ne? Ipak, na kraju studije naučnici su napisali sledeće: „Ne možemo sa sigurnošću da kažemo da je to zbog mleka.“

Ispitanici koji su pili mnogo mleka znatno manje su se bavili sportom, više su pušili i imali su najniža primanja. Šta je, dakle, tačno? Pogledajmo detaljnije šta pokazuju studije:

Pet činjenica o uticaju mleka na odrasle osobe

1. Da li je mleko dobro za rast?

Studije su pokazale da deca i mladi koji piju mleko razvijaju snažnije kosti od onih koji ga piju manje ili ga uopšte ne piju. Pored toga, kravlje mleko sadrži hranljive materije i minerale koji igraju važnu ulogu upravo tokom faze rasta. Prema trenutnim studijama, mleko je u potpunosti zdravo za decu. Odraslim ljudima kod kojih je rast kostiju završen mleko nije potrebno (upravo iz tog razloga).

2. Da li konzumiranje mleka utiče na nastanak osteoporoze?

Jasan odgovor na ovo pitanje trenutno ne postoji. Krenimo od početka: decenijama se smatralo da je kalcijum dobar za kosti. Danas znamo da samo kalcijum nije dovoljan, za zdrave kosti potreban je i vitamin D. Međutim, u zemljama u kojima se pije malo mleka, mnogo manje ljudi pati od osteoporoze. A sada postaje još komplikovanije: postoje studije koje nagoveštavaju da velika konzumacija mleka u odraslom dobu može da poveća rizik od preloma kostiju. Podaci su, međutim, kontradiktorni i ova teza samim tim nije jasno dokazana.

3. Da li pojava akni može da se pripiše mleku?

Mnoge opservacione studije nagoveštavaju da što više mleka pijemo, to smo pod većim rizikom od pojave akni. Međutim, ponekad je prilikom sprovođenja studija bilo velikih metodoloških nedostataka i razlika. Što opet znači da veza između konzumacije mleka i akni prema trenutnom nivou saznanja iz istraživanja nije nedvosmisleno utvrđena. Ako imate akne, svakako bi trebalo da se uzdržite od konzumacije mleka.

4. Da li postoji veza između raka i konzumacije mleka?

Harald cur Hauzen (Harald zur Hausen), nekadašnji predsednik Upravnog odbora Nemačkog centra za istraživanje raka, u istraživanjima sa svojim timom pronašao je novu vrstu patogena u kravljem mleku, mlečnim proizvodima i goveđoj krvi. Takozvani „Bovine Milk and Meat Factors“ (BMMF) nisu ni bakterije ni virusi i očigledno „dugoročno pogoduju nastanku raka (karcinom creva i dojke)“, piše Nemački centar za istraživanje raka (Deutsche Krebsforschungszentrum) (DKFZ).

Uz zadršku treba reći da samo odojčad mogu da se inficiraju ovim patogenom, budući da njihov imuni sistem još nije u potpunosti razvijen. Istraživač raka Cur Hauzen (zur Hausen) i njegov tim preporučuju da se odojčad po mogućstvu doji prvih 12 meseci. Razlog je to što određeni šećeri u majčinom mleku pružaju zaštitu od patogena.

Čini se da postoji veza i s rakom prostate, ali samo ako se konzumira više od 1,25 litara mleka dnevno.

5. Koja količina mleka je bezbedna za odrasle?

Prema Nemačkom društvu za ishranu 200 do 250 ml niskomasnog mleka ili mlečnih proizvoda dnevno odnosno 50 do 60 grama sira bezbedno je za odrasle ljude. Dakle, otprilike 1 šolja mleka dnevno – to uključuje i mlečnu penu u kapućinu i drugim napicima, mleko u musliju itd. Maksimalna dnevna količina za decu je 500 ml. Fermentisani mlečni proizvodi imaju pozitivan efekat na creva i njihov mikrobiom. Kada ste u nedoumici, odlučite se pre za kefir i jogurt umesto za šolju mleka.

Biljni napici kao alternativa za mleko

Ukoliko želite da smanjite količinu mleka koju popijete, danas imate veliki izbor alternativa bez laktoze, na primer zamene za mleko iz dm-a. Predstavljamo vam četiri biljna napitka:

Bademovo mleko: nizak sadržaj kalorija

Bademovo mleko je mleko za ljubitelje orašastih plodova. Ima blago orašasti ukus i posebno se dobro slaže sa muslijem i toplom čokoladom. Za kafu je manje pogodno zato što dolazi do flokulacije.

Kada je nezaslađeno, bademovo mleko ima manje kalorija nego sojino, pirinčano i ovseno mleko. Takođe sadrži mononezasićene masne kiseline koje imaju povoljan uticaj na vrednosti masnoća u krvi. Kada je u pitanju karbonski otisak, ova biljna alternativa zbog velike potrošnje vode tokom uzgoja badema nema dobar rezultat. Neki ljudi su, nažalost, alergični na ovo mleko.

Sojino mleko: hranljivost

Sojino mleko je savršena zamena za kravlje mleko jer ima skoro iste nutritivne vrednosti. Sojino mleko sadrži otprilike istu količinu belančevina i kalcijuma kao kravlje mleko.

Sojino mleko ima višestruku primenu tako da može da se koristi u musliju, za pečenje ili kuvanje, čak može da se koristi i za pravljenje pene. Savet: Ukoliko ne volite sojino mleko u kafi (ima prilično intenzivan ukus), upotrebite ga za mlečnu penu tako što ćete, na primer, pirinčanom mleku da dodate malo sojinog mleka radi veće čvrstine. Sojini napici koji mogu da se nabave kod nas uglavnom su proizvedeni od soje koja potiče iz Evrope i zato nisu toliko štetni po klimu kao što su proizvodi od soje proizvedeni u Južnoj Americi.

Pirinčano mleko: nizak sadržaj alergena

Najmanje alergena od svih zamena za mleko sadrži pirinčano mleko. Ono ne sadrži gluten i zato je najbolja zamena za mleko za osobe sa celijakijom. Zbog svog relativno slatkog ukusa pogodno je pre svega za slatka jela, kao zamena za mleko u kafi ili za kuvanje egzotičnih jela.

Nedostaci: U poređenju sa ostalim biljnim mlečnim napicima pirinčano mleko ima najmanji sadržaj hranljivih materija i prilikom proizvodnje pirinčanih napitaka, nažalost, potroši se velika količina vode. U pirinču se takođe često nalazi arsen koji je štetan po zdravlje.

Ovseno mleko: ekološki prihvatljivo

Ovas je zdrav, bilo u vidu ovsenih pahuljica, bilo kao mleko. Ovseno mleko je klimatski najprihvatljivija alternativa za mleko. Za razliku od bademovog, sojinog i pirinčanog mleka, ovas od kog se prave biljni napici uglavnom potiče iz regionalnog uzgoja. Takođe, ovsu je potrebno malo vode za rast.

Ovseno mleko ima prijatan ukus u musliju ili kolačima, prilično dobro se peni, potrebno je dodati samo malo sojinog mleka. Zdravstveni bonus: Visok sadržaj beta-glukana u ovsenom napitku može, prema studijama, da smanji nivo holesterola i spreči suviše brz porast nivoa šećera u krvi – što sprečava napade gladi.

Mana ovsenog mleka: Sadrži malo masti, ugljenih hidrata i belančevina. Isto tako nije pogodno za osobe koje su netolerantne na gluten.