Menu

Da li znate da improvizujete?

Improvizacija je veština koja može da nam otvori sasvim nove puteve.

Home » Inspiracija » Da li znate da improvizujete? - 02.2017

Naš svet je naseljen ljudima koji planiraju. Improvizacija je degradirana na stepen metode popravljanja stvari, što je prema njoj jako nepravedno. Improvizacija je veština koja može da nam otvori sasvim nove puteve.

Većina nas voli da planira, a planiramo sve moguće. Planiramo zašto i gde ćemo se naći sa prijateljima, kada i kako ćemo provesti romantično veče sa partnerom, sa kim ćemo sve slaviti rođendan ili gde i kakvu prezentaciju ćemo pripremiti za važnog kupca. Planiramo godišnji odmor, karijeru, osnivanje porodice, broj dece i šta ćemo raditi u penziji. Planiramo zdraviji način života, bolju formu i rad na sebi. Planiramo gde ćemo biti za pet, deset ili petnaest godina. Ukratko, planiramo svoju budućnost. Oslikavamo je. Zamišljamo kako ćemo dostići ciljeve, pravimo spiskove, dijagrame, tabele, vodimo dnevnike sa listama zadataka koje treba da obavimo, sve upisujemo u kalendar dok se u nekom trenutku nešto ne dogodi. Nešto neočekivano. Neko iznenađenje, naravno neplanirano, koje dolazi ni iz čega, koje u planeru precrtava naše vizije budućnosti i preusmerava nas na puteve na koje zapravo nismo želeli da kročimo. Tja! I šta sada? Najbolje bi bilo pitati one koji nikada ne planiraju.

Ništa ne planirati

Oni žive u sadašnjem trenutku, spontano i prilagođavaju se situacijama u kojima se nađu. Fleksibilni su, otvoreni za sve i slobodni. Barem tako vide sami na sebe. Drugima, koji veruju u to da imaju kontrolu nad sopstvenim životom, takav način života deluje poput kakve lekovite terapije za sam život. Neprestano balansiranje između toplog i hladnog, između svih mogućnosti. Tja! I šta sada? Najbolje je pronaći zlatnu sredinu. Baš kao što je svojevremeno pevao Džon Lenon u pesmi „Beautiful Boy (Darling Boy)“: „Life is what happens to you while you’re busy making other plans.“ Život je ono što ti se dogodi dok si zauzet drugim planovima.  Sada bi, naravno, trebalo da pokušate da malo više živite mimo planova, da osvestite trenutak, živite ovde i sada. Trebalo bi da pustite da sve dolazi prema vama i da uopšte ne razmišljate o budućnosti. Tako ćete sprečiti da se bilo što izjalovi u odnosu na vaša očekivanja.

Na kraju krajeva, više nećete imati nikakve pretpostavke, ali to je gotovo nemoguće jer svaki čovek razmišlja o tome kako će nastaviti dalje. Svako ima neku svoju željenu predstavu i usmerava svoj život, možda čak i na nesvesnom nivou, u smeru koji smatra ispravnim. Iznenađenja su nezavisna i teško ih je izbegavati. Kada im se opiremo, ne napredujemo i ne poništavamo njihovo postojanje. Ali možemo da naučimo kako da izbegavamo takva iznenađenja kako nas ne bi izbacila iz koloseka, odnosno kako bismo mogli da reagujemo što je brže moguće. U redu, ali šta to konkretno znači? Ne brinite, reč je o nečemu pozitivnom.

Dobro se pripremiti

Improvizacija je reč koja podseća na avanturu i obećanje. Potiče od latinske reči „improvisus“, što znači „neočekivano“. Neko ko improvizuje može da odaje utisak kao da se uvek na neki način provlači, a zapravo je nepripremljen, pa čak i nekompetentan. Ali to nije tačno. Zamislite, na primer, da morate da održite prezentaciju pred važnim klijentom, ali ostajete zatečeni kada vaš laptop otkaže poslušnost. U njemu se nalazi sve što ste razradili i lepo pripremili. U takvoj situaciji možete dobro i uspešno da improvizujete samo ako ste dobro pripremljeni na to, ne paničite i zadržavate smirenost, pa čak i ako možete da se našalite kako biste opustili situaciju.

Ako pogledate oko sebe, potražite alternativu i prepoznate prilike, zgrabite papir i olovku, nacrtate tabele i dijagrame, ako znate napamet brojke i činjenice, lako ćete dozvati u sećanje prezentaciju.  Što se bolje pripremite, to ćete manje morati da improvizujete. Sve ovo što smo do sada nabrojali čini se logičnim. Ali to nepredviđeno i nije baš potpuno nepredviđeno. Ne može se planirati, ali se može zamisliti, a možda je upravo to zamišljanje napornije od bilo kakvog planiranja.  Trebalo bi sagledati što veći broj mogućnosti, proći u glavi kroz što je više moguće scenarija, razmisliti kako u kojoj situaciji najbolje reagovati.

Vinston Čurčil

“Uvek sam se najviše pripremao za govore koji su bili spontani i improvizovani.“

Kao na primer u situacijama kada bebisiter nema vremena ili ako na godišnjem odmoru svaki dan pada kiša. Ako pas uništi nešto što nam je važno ili ako nas najednom obuzme blokada. Ako tehnika otkaže poslušnost ili nas neki kolega ispuni nesigurnošću nekom glupom primedbom.

Zahvaljujući proročkom genu u nama samima, zapravo, ništa ne može da pođe naopako. Zapravo.  Zato što je u prirodi samog iznenađenja da dolazi iznenada. Zahvaljujući tome odlučivali su se ratovi. Tja! I šta sada? Pa ništa, treba improvizovati! Bez ulaganja truda, bezbrižno. Bez zamuckivanja i nesigurnosti. Samouvereni nastup je odlučujući. Treba stajati uspravno, isprsiti se, uzdignute glave, smeškati se, ostati cool, ne skretati ispitivački pogled, tražiti alternativu i jednostavno nastaviti. Gestovi i mimika utiču na osećaje, a to znači da ćemo biti samopouzdani ako se tako i predstavimo.

Zadržati mir

Ako morate da improvizujete, najbolje je da pogledate u prste, mimiku, držanje i govor tela glumaca. Kako njima uspeva da zabave publiku bez prethodno pripremljenog teksta. Iako bi u jedni u odnosu na druge hteli da budu bolji glumci, u ovom slučaju su usredsređeni, slušaju precizno ono što im se kaže, sarađuju, uočavaju i koriste prilike, spontano reaguju, fleksibilni su i oslanjaju se na svoju intuiciju. Nekim ljudima su ove karakteristike urođene, a svi ostali moraju da ih uvežbavaju.

Pre svega, važno je zadržati unutrašnji mir. Duboko disati. Ako je moguće, nakratko zatvoriti oči i polako izbrojati do tri, pa reći sebi da bez obzira na to što se dogodi, ne može biti toliko loše. I uspećemo. Tako se umirujemo, oslobađamo glavu, tražimo rešenje i iz njega izvlačimo najbolje što možemo. Ako nas neko iznenađenje skrene s puta, ne mora da znači da će to biti nešto loše. Možemo da otkrijemo nešto novo, da proširimo svoje horizonte. I ko zna, možda nam se taj novi put čak i svidi, toliko, da  nam postane prvi i jedini. Toliko, da zaboravimo ono što smo bili i da postavimo sebi nove ciljeve ne osvrćući se unazad. Raskid ili otkaz mogu u početku da nas izbace iz koloseka, ali kasnije će se ispostaviti da je to najbolje što je moglo da nam se dogodi. Stvari su nešto drugačije kada je reč o svim onim malim iznenađenjima u svakodnevnom životu. Tu naš novi put neretko završava u ćorsokaku. Tja! I šta onda? Moramo u najkraćem mogućem roku da potražimo put ka cilju.

Prilika nas čini bržima

Naravno, prvo moramo da je uočimo. Da brzo razmišljamo, kombinujemo, improvizujemo. Te tri stvari su neraskidive.  Lako je pripremiti plan treninga, povećanje sopstvene spontanosti. Nemojte uvek postavljati stvari onako kako ih inače postavljate. Probajte nove stvari. Idite novim putevima. Prekidajte navike namerno i pod sopstvenom kontrolom. Osvestite trenutak u kom se nalazite. S vremena na vreme učinite nešto ludo. Uvek odlučujte u skladu sa svojom intuicijom. Tako ćete se navići na korišćenje intuicije. Stvar vežbe je i sam način prepoznavanja prilika. Budite svesni. Menjajte perspektive. Gledajte na iste stvari drugim očima. Neke prilike nam iskaču na put na pravi način, dok se druge skrivaju. Ali naći ćete ih svuda, čak i lakše u nekim lošim vestima nego na mestima gde sve vrvi od zanosa. Prilike se kriju na dosadnom sastanku ili u trenucima kada nam autobus pobegne ispred nosa. Otkrivamo ih kada nam prijateljica u poslednjem trenutku otkaže susret ili kada imamo osećaj da nam se ceo svet ruši pod nogama. Svaka situacija u životu postaće ono što od nje napravimo. Uvek postoji alternativa. Nekada se ispostavlja kao bolja opcija i zato treba usredsređeno da gledamo i dobro da slušamo. Budite optimisti. Najbolje nam se ne događa tek tako, nego najbolje postižemo u onome što nam se događa. Onda neko iznenađenje nije ništa drugo nego izazov. Mogućnost razmišljanja iz drugog ugla, a ne vežbanja improvizacije.

Umeće improvizovanja

  • Neočekivano je saveznik improvizacije. U suprotnom, improvizacija ne bi bila potrebna.
  • Iznenađenje je znak za početak improvizacije. U njemu se rađa nadahnuće.
  • Improvizaciju oplemenjuje nepoznat teren jer otvara nove svetove.
  • Mir je improvizaciji poput haljine koja haos zodeva u znanje.
  • Samopouzdanje je kraljevska disciplina u improvizaciji. Sve čini mogućim.
Prema gore
Koristimo kolačiće radi optimalnog prikaza webstranice. U postavkama svog browsera možete deaktivirati korištenje kolačića.OK