Koliko sna treba detetu? Sve o snu kod dece i beba

Koliko sna je potrebno detetu? – Odgovaramo na često postavljana pitanja

Ne dopustite da vas poluznanje ili upoređivanje s drugim porodicama obeshrabre. Koliko je sna potrebno detetu vrlo je individualno pitanje. Donosimo odgovore na najčešće postavljana pitanja o spavanju beba i dece.

1. Koliko je sna potrebno deci u zavisnosti od uzrasta?

Pre svega, treba napomenuti da se potrebe za snom razlikuju od deteta do deteta. Ako ipak želite da znate koliko bi sati sna dnevno bilo adekvatno u određenom uzrastu, evo nekoliko smernica:

• 0–1 mesec: 18 sati
• 2–3 meseca: 16 sati
• 4–11 meseci: 14–15 sati
• 2–3 godine: 12–13 sati
• od 4 godine: 11–12 sati

2. Moje dete spava kraće nego što je preporučeno – kada treba da se zabrinem?

Babica Tanja Krutzler iz Pinkafelda odgovorila nam je na pitanje: „Ako su deca dobro razvijena, ne morate odmah da se brinete. Ako niste sigurni, obratite se svojoj babici ili pedijatru.” Bečki pedijatar dr Peter Voitl smatra preporučene sate spavanja za decu smernicom koja se takođe može odbaciti zato što se deca individualno razvijaju. A i ne čitaju preporuke.

3. Šta olakšava odlazak na spavanje u svakodnevnom životu?

Iako deca nisu mašine na kojima morate da povučete ručicu kako biste ih „ugasili“, postoji nekoliko stvari koje možete da pokušate ako mislite da vašem detetu treba više sna:

• rutina: Ako vaša beba ili dete ima problema sa spavanjem, možete pokušati da uspostavite redovnu dnevnu rutinu. U najboljem slučaju, to takođe dovodi do pravilnijeg ritma spavanja. Usporite svakodnevicu i stavljajte dete na spavanje uvek u isto vreme. To omogućava razvoj unutrašnjeg sata deteta.
• vreme pre odlaska na spavanje pripada samo vama i vašoj bebi: Zajedničke aktivnosti poput kupanja, mazanja losionom, masaže, maženja, čitanja i pevanja ili akustična pomagala poput sviranja muzičkih kutija i belog šuma mogu da deluju umirujuće. Isprobajte različite mogućnosti i utvrdite šta je najdelotvornije za vaše dete. Međutim, važno je da novouvedene mere testirate nekoliko dana, jer bebama treba neko vreme da se naviknu na novu rutinu.
• tama i tišina: Pobrinite se za to da spavaća soba noću bude zamračena i tiha. Kada se beba probudi, izbegavajte jake izvore svetlosti i razgovarajte s njom što je tiše moguće. Male noćne lampice pogodne su za noćno dojenje.
• ojačajte poverenje: Ni u kom slučaju ne dozvolite bebi da plače. Uvek postoji razlog zašto se budi noću. Bez obzira na to da li je dete gladno, boli li ga želudac ili je ružno sanjalo, sada su mu potrebni roditelji. Poklanjajući mu potrebnu pažnju, ojačaćete svoju vezu s njim i njegovo osnovno poverenje u vas. To znači da noću možete opuštenije da spavate.
• stavljanje deteta u krevetić: Stavite dete u krevetić dok je još budno. Bebama daje sigurnost da se probude na istom mestu gde su i zaspale.
• obratite pažnju na signale umora: Svako dete ima svoj način na koji pokazuje da je umorno. Spektar može da varira od zevanja preko trljanja očiju do hvatanja za uši. Stoga pažljivo posmatrajte svoje dete i prepoznajte obrasce koji se ponavljaju. Reagujete li odmah na prvi znak umora i stavite bebu u krevet, izbeći ćete oslobađanje hormona stresa koji joj kasnije onemogućavaju da zaspi.
• optimalna temperatura za spavanje: Skloni ste tome da bebu obučete u dodatni sloj odeće ili da čak pojačate grejanje u spavaćoj sobi kako se vaše dete ne bi smrzavalo? To nije dobra ideja. Optimalna temperatura u spavaćoj sobi treba da bude 16–18 stepeni – to važi i za bebe i decu. Takođe se pridržavajte osnovnog pravila da beba uvek treba da nosi jedan sloj više nego odrasli. To bi obično trebalo da bude dovoljno da se dete ne prehladi.

4. Koji položaj spavanja je dobar za bebe?

Ako detetu treba više sna nego što ga dobija, to takođe može da bude posledica položaja spavanja koji nije optimalan. Babica Tanja Krutzler daje jasnu preporuku: „U prvoj godini svakako se preporučuje ravan položaj na leđima, posebno radi sprečavanja sindroma iznenadne smrti dojenčadi. To je najbolji način da beba diše.” Prednost: bebe ne mogu samostalno da menjaju položaj spavanja u prvih šest meseci života. Stoga uvek stavite dete na leđa kako bi zaspalo. Osim sigurnosnog aspekta, ovaj položaj spavanja može i da poboljša kvalitet sna.

5. Koji je najbolji način da spustim u krevet bebu koja spava?

Ako je beba zaspala tokom nošenja ili dojenja, nije uvek lako spustiti je u krevetić a da je ne probudite. To je uglavnom zbog njenog iskonskog instinkta, koji i dalje deluje iz vremena kada su bebe odvojene od roditelja bile izložene velikoj opasnosti. Iako danas više nije tako, bebama je u prirodi da dignu uzbunu čim primete da im roditelji odlaze. Taj se instinkt ne može istrenirati, ali postoje opcije koje mogu da vam olakšaju život:

• porodični krevet: ako primetite da je vašem detetu potrebna fizička blizina tokom spavanja, a vama kao porodici je to izvodljivo, pustite ga da spava u vašem krevetu. Ne morate da se brinete da ćete previše razmaziti svoju bebu. Bebino spavanje treba da se menja svakih nekoliko meseci. Stoga bi se moglo desiti da će dete uskoro biti spremno da spava u svom krevetu. Ako se to ne desi – i to je sasvim u redu.
• spojeni kreveti: Ako je vaš krevet premali ili se brinete za to da ćete ugušiti bebu dok spava ili joj slučajno navući ćebence preko glave, razmislite o tome da nabavite krevetić koji će biti spojen s vašim. Prednost: možete da stavite ruku na svoje dete i održavate fizički kontakt.

6. Kada bebu treba poslednji put podojiti/nahraniti pre odlaska na spavanje?

Kako bi se dete pre spavanja dobro zasitilo i kako mu ne bi odmah zatrebao drugi obrok, treba ga podojiti ili mu dati bočicu neposredno pre odlaska na spavanje. Ako želite da svoju bebu polako odvikavate od dojenja kao načina uspavljivanja, pobrinite se za to da beba tokom poslednjeg podoja ne zaspi čvrsto.

7. Šta je, osim majčinog mleka, prikladno kao obrok pre spavanja?

Ako vaše dete ima već šest do osam meseci i više ga ne dojite u potpunosti, ovo je dobro vreme za uvođenje večernje kašice. Ako beba još sisa, mlečna kašica lako može da se pomeša s izmuzenim majčinim mlekom. Alternativno može da se koristi zamensko mleko. Iako bebe ne bi trebalo da konzumiraju previše kravljeg mleka u prvoj godini života, ono je takođe dobro – u umerenim količinama – za večernji obrok zbog visokog udela proteina. Pomešajte otprilike 200 g prokuvanog, pasterizovanog mleka (3,5 posto masnoće) s 20 g žitarica (na primer ovsenih ili prosenih pahuljica) i malo voća po izboru, kuvanog na pari pa ispasiranog. Želite li da uveče detetu date neko jelo na brzinu, na dm.rs takođe postoji veliki izbor mlečnih kašica za laku noć.

8. Kako možete da podstaknete spavanje tokom noći ako je detetu potrebno više sna?

U prva tri meseca bebe još ne prepoznaju dnevno-noćni ritam, zbog čega su noću gladne često kao i danju. Za roditelje je to stresno, ali nema razloga za brigu. Otprilike do četvrtog meseca života većina beba se navikne na to da više ne dobijaju hranljive materije 24 sata dnevno kao što su dobijale u materici. To rezultira dužim fazama sna noću. Međutim, može proći određeno vreme dok mališani ne napune dve godine pre nego što potpuno ostanu bez mleka noću. Ako majka više ne doji, za to vreme može da koristi zamensko mleko.

Samo noćno spavanje usko je povezano s detetovim razvojem: sve dok je noću gladno, dete neće moći da spava celu noć. Ne morate da se brinete zbog toga – to je sasvim normalno. Saveti iz tačke tri ne samo da vam mogu pomoći da zaspite već i da se ne budite. I ovde isprobajte možete li optimizovati kvalitet svog sna i sna svog deteta. I što je najvažnije: ne dozvolite da vam bilo šta ili bilo ko izaziva stres!

9. Kako dete naviknuti na njegov krevet?

Pre svega, treba naglasiti da deca u prvim godinama života ne moraju da spavaju u svom krevetu, pa čak ni u svojoj sobi. Slušajte svoj osećaj i razgovarajte s partnerom o tome koja je situacija za spavanje najbolja za vas kao porodicu. Ako odlučite da je vreme da se vaše dete preseli u svoj krevet, postoji nekoliko stvari koje mogu da vam olakšaju prelazak:

• komunikacija: Ako je vaše dete već dovoljno poraslo da razume problem, nemojte da se bojite da otvoreno objavite svoj plan. Spoznaja šta može da očekuje pomoći će vašem detetu da prihvati novu situaciju.
• pozitivno potkrepljenje: Neka nova situacija spavanja bude prijatna vašem detetu. Ponekad može da pomogne da mu date lepu navlaku za krevet ili novu plišanu igračku za krevet da ga štiti i da se s njom mazi noću.
• alternativa maženju: Čim vaša beba spava u svom krevetu, automatski gubi vreme za maženje s roditeljima koje je pre toga imala celu noć. Ovo u početku može da bude prilično teško za mališane. Stoga svakako uključite mnogo fizičke blizine u svoju večernju rutinu i svesno planirajte vreme za maženje. Jutarnje maženje u krevetu roditelja takođe može da pobudi iščekivanje kod dece.
• strpljenje: Za neku decu premeštanje u sopstveni krevet malo je teže nego za drugu. Imajte na umu da ne postoje pravila o tome koliko brzo proces mora da bude završen. Budite strpljivi i prilagodite tempo svom detetu: možda bi vaš zajednički cilj za sada mogao biti da vaše dete dve noći u nedelji spava u svom krevetu, a ostale noći s vama, kao i obično. Posle toga možete da povećavate intervale. Takođe je važno da detetu date do znanja da je i dalje dobrodošlo u roditeljski krevet ako, na primer, ružno sanja ili se boji da bude samo.

Iako je tema „Koliko je sna potrebno detetu?“ i sve u vezi s uspavljivanjem i samostalnim spavanjem vrlo individualna, vi kao roditelj možete da dođete do tačke u kojoj ćete biti preopterećeni. Ako osećate da ne znate šta da uradite, nemojte da se plašite da potražite stručnu pomoć svoje babice ili pedijatra.