Nema mesta za dosadu: ideje za dečje igre na otvorenom tokom zime

Zašto su dečje igre na otvorenom toliko važne?

Kada je napolju hladno, vetrovito ili kišovito, motivacija za izlazak često opada. Ipak, iskustva u prirodi ključna su za zdrav razvoj dece. U intervjuu za Nemačko udruženje za divlje životinje, pedagog i dečji psihoterapeut prof. dr Ulrich Gebhard ističe brojne razloge za važnost boravka na otvorenom, što uključuje i poboljšanje koncentracije. Studije su takođe pokazale povezanost između kratkovidosti kod dece i previše vremena provedenog u zatvorenom prostoru.

Međutim, mnogi mališani već imaju ispunjen raspored i „obaveze“, zbog čega u užurbanom svakodnevnom životu ostaje sve manje vremena za slobodnu igru na otvorenom. Švajcarska studija proizvođača odeće za spoljne aktivnosti namuk iz 2023. godine otkrila je da devojčice i dečaci do 15 godina u proseku provode samo 1,5 sat dnevno na otvorenom – što uključuje vreme provedeno na putu do vrtića ili škole. Druga studija proizvođača odeće Kamik iz 2018. godine pokazala je da deca provode 25% manje vremena igrajući se napolju nego što su to radili njihovi roditelji u detinjstvu. Ipak, majke koje su učestvovale u istraživanju izjavile su da su najlepše uspomene iz detinjstva stekle igrajući se napolju s prijateljima ili braćom i sestrama.

Zar to nije dovoljan razlog da svojoj deci omogućite više vremena na otvorenom? Deca se najradije igraju slobodno, bez uplitanja odraslih, a to je posebno lako ostvarivo u dvorištu, šumi ili na igralištu. Za slučaj da im ipak ponestane ideja, pripremili smo za vas nekoliko predloga za igre na otvorenom.

Igre na otvorenom za najmlađe

Istraživanje prirode i uživanje u kretanju glavni su prioriteti za mlađu decu. Osim toga, maleni su često strastveni sakupljači, što se može savršeno uklopiti u brojne igre na otvorenom.

1. Šumski bingo

Šumski bingo interaktivna je igra istraživanja i sakupljanja. Potrebni su vam samo prazna kutija za jaja (s 10 mesta za jaja), predložak za traženje (koji možete preuzeti online) i komadić prirode za istraživanje. Kada zalepite predložak u poklopac kutije za jaja, zabava može da počne. Ko prvi pronađe sve tražene predmete i stavi ih u kutiju, treba da kaže „bingo!“.
Šumski bingo može da se prilagodi na razne načine. Ako ne želite da tražite žirove, pera ili lišće, zadatak možete da osmislite ovako:

• Razvrstavanje prirodnih materijala prema bojama.
• Pronalaženje predmeta koji su teški, vlažni, lagani, mekani, klizavi itd.
• Traženje stvari koje ne pripadaju prirodi.

2. Korpa za berbu

Lešnici, žirovi, šišarke, kestenje, šipak i šareno lišće – jesen nam poklanja obilje prirodnog blaga. Ako šetate šumom ili livadom, ponesite malu korpu u koju deca mogu pažljivo da odlože svoje pronađene dragocenosti. Kod kuće zbirka može lepo da se složi na tanjir ili stavi na prozorsku dasku kao ukras.

3. Lica na drveću

Ova igra iziskuje malo pripreme kod kuće: od brašna i vode u jednakim odnosima napravite „lepak od brašna“ (recept možete da pronađete online). Smesa ne sme biti ni previše tečna ni previše gusta. Za transport koristite teglu s poklopcem. U šumi ili bašti lepak se nanosi štapićem ili četkicom na glatku stranu pronađene kore drveta. Deca zatim mogu od prirodnih materijala da zalepe smešna lica: kamenčići mogu biti oči, mahovina obrve... pustite mašti na volju!

4. Šumska mandala

S decom sakupite kamenčiće, šišarke, mahovinu, lišće, grančice i druge prirodne materijale, a zatim od njih slažite uzorke i oblike na tlu u šumi. Savet: Ponesite mobilni telefon i fotografišite dečja umetnička dela – tako ćete imati lepu uspomenu za porodični album.

5. Skupljanje otpadaka

Trend plogging postoji od 2016. godine, kada je Šveđanin Erik Ahlström počeo da skuplja otpatke dok je trčao u Stockholmu. Reč plogging dolazi od švedske reči plocka (što znači „pokupiti, ubrati“) i reči jogging.
Dečje igre na otvorenom lako se mogu povezati s nečim korisnim za životnu sredinu. Deca se obično brzo oduševe idejom da učine nešto dobro za prirodu. Opremljeni hvataljkama za roštilj, radnim rukavicama i kesama za smeće, mogu da krenu na igralište ili u šetnju šumom. Ko će da skupi najviše otpadaka? Ko će da pronađe nešto neobično? Možda među pronađenim stvarima ima i nečega što se može ponovno upotrebiti ili popraviti? Nakon akcije sakupljanja, smeće se razvrstava, a ono neupotrebljivo se zbrinjava. Vredni i ponosni mali ekolozi zaslužuju topli kakao kao nagradu!

Dečje igre na otvorenom za stariju decu

Starija deca vole da se takmiče, testiraju svoju spretnost ili rešavaju zagonetke.

1. Bacanje šišarke

Kako je praktično što mnoga crnogorična stabla u jesen i zimu odbacuju svoje šišarke! Osim što ih možete iskoristiti za prazničnu dekoraciju (poput novogodišnjeg venca), šišarke su savršene i za sportske igre.
Za igru bacanja šišarki na tlu se označi crta pomoću užeta ili ravnog štapa. Svaki učesnik uzme nekoliko šišarki i baca ih što dalje može. Pobednik je onaj ko baci najdalje.
Igru možete lako da prilagodite: na primer, deca mogu da pokušaju da pogode stablo šišarkama ili da postave nekoliko krugova od kamenčića na tlo i da ubace šišarke u njih.

2. Mikado s grančicama

Ova igra na otvorenom zahteva taktiku i spretnost! Male grane mogu da se nađu svuda na šumskom tlu tokom jeseni (molimo vas da ne lomite grane s drveća ili grmlja!). Grančice se slože na gomilu. Kao u pravom Mikadu, cilj je da izvučete jednu po jednu grančicu, a da se ostale ne pomere.

3. Karta zvukova

Za pripremu, roditelji (ili, zavisno od uzrasta, i deca) nacrtaju plan bašte, igrališta ili parka iz ptičje perspektive. Taj plan se kopira ili ponovo nacrta toliko puta koliko ima učesnika, tako da svako dete dobije svoj primerak.
Kako se igra: Trajanje igre određuje se zavisno od uzrasta dece, obično između pet i deset minuta. Svaki zvuk koji čuju, deca označavaju na karti. Školarci mogu uz to da zapišu i izvor ili uzrok zvuka. Po isteku vremena upoređuju se rezultati: da li su svi čuli iste zvuke? Ko ima najosetljiviji sluh?

4. Igra putovanja

Jedno dete glumi majku, dok se ostala deca postave nekoliko metara dalje nasuprot nje. Svako dete naizmenično pita: „Mama, koliko daleko smem da putujem?“ „Mama“ odgovara imenom grada ili države, na primer: „Norveška“. Dete koje je na redu broji slogove i napravi onoliko koraka koliko ima slogova: „Nor-veš-ka“ – dakle, tri koraka napred. Ko prvi stigne do „mame“ preuzima njenu ulogu u sledećem krugu.

5. Izgradnja kućica za vilenjake

Ova igra na otvorenom posebno podstiče kreativnost i maštu dece. U prvom koraku skupljaju se grančice, kora drveća, mahovina, lišće i kamenčići. U drugom koraku traže se prikladna mesta za gradnju kućica za vilenjake. Zatim počinje gradnja i konstruisanje. U sledećoj šetnji može da se proveri jesu li se pojavile nove kućice, jer, kako je poznato, vilenjaci retko ostaju sami...