Do skoro je oko vas trčkarala razigrana devojčica, a u fotelji je sedeo šarmantni jedanaestogodišnjak – sada se odjednom tu izležava bezobrazni tinejdžer. Mnogi roditelji više ne mogu da prepoznaju svoje dete u pubertetu i pitaju se da li je prethodni rad na njihovom vaspitanju bio uzaludan.  

Nije, kaže Džesika Hes (Jessica Hess), psiholog, konsultant (za mlade) i savetnik za roditelje u organizaciji familylab prema Jesperu Julu (Jesperu Juulu): Promene raspoloženja su sasvim normalne kod mladih, jer vaši ćerka ili sin sada moraju da se izbore sa snažnim naletima promena. Mnogo toga se dešava ne samo u telu nego i u mozgu. Razvijaju se novi centri za kontrolu, nervne ćelije se povezuju na nov način i intenziviraju se (neuronske) veze koje se često koriste.

Pubertet: Kakve promene donosi sa sobom?

„Pažnja, gradilište“, važiće narednih nekoliko godina. To je period u kojem se razvijaju samostalno razmišljanje, osećanje i delovanje, uglavnom praćeno impulsivnim, naizgled nerazumnim ponašanjem. Razlog je to što se frontalni režanj – zadužen za racionalno razmišljanje i promišljeno planiranje – poslednji obnavlja, često tek u mladom odraslom dobu.

Budući da se mozak u velikoj meri menja, mladima je teško da procene emocije, rezultat je istraživanja holandske psihološkinje za kognitivni razvoj Evelin Kron (Eveline Crone). U svojoj knjizi „Das pubertierende Gehirn: Wie Kinder erwachsen werden“ („Mozak u pubertetu: Kako deca odrastaju“), ona piše: „To je kao da tinejdžer nosi naočare s pogrešnom dioptrijom koje sve iskrivljuju.“ Zato ne treba da čudi što deca jedva primećuju uvređeni izraz lica svog sagovornika.