Razgovarajmo o pubertetu!
Pubertet: Šest načina da pratite svoje dete kroz pubertet
Kada deca uđu u pubertet, roditelji su u početku često pod prevelikim opterećenjem. Međutim, postoje načini da ostanete u kontaktu sa svojim „pubertetlijama“.
Do skoro je oko vas trčkarala razigrana devojčica, a u fotelji je sedeo šarmantni jedanaestogodišnjak – sada se odjednom tu izležava bezobrazni tinejdžer. Mnogi roditelji više ne mogu da prepoznaju svoje dete u pubertetu i pitaju se da li je prethodni rad na njihovom vaspitanju bio uzaludan.
Nije, kaže Džesika Hes (Jessica Hess), psiholog, konsultant (za mlade) i savetnik za roditelje u organizaciji familylab prema Jesperu Julu (Jesperu Juulu): Promene raspoloženja su sasvim normalne kod mladih, jer vaši ćerka ili sin sada moraju da se izbore sa snažnim naletima promena. Mnogo toga se dešava ne samo u telu nego i u mozgu. Razvijaju se novi centri za kontrolu, nervne ćelije se povezuju na nov način i intenziviraju se (neuronske) veze koje se često koriste.
Pubertet: Kakve promene donosi sa sobom?
„Pažnja, gradilište“, važiće narednih nekoliko godina. To je period u kojem se razvijaju samostalno razmišljanje, osećanje i delovanje, uglavnom praćeno impulsivnim, naizgled nerazumnim ponašanjem. Razlog je to što se frontalni režanj – zadužen za racionalno razmišljanje i promišljeno planiranje – poslednji obnavlja, često tek u mladom odraslom dobu.
Budući da se mozak u velikoj meri menja, mladima je teško da procene emocije, rezultat je istraživanja holandske psihološkinje za kognitivni razvoj Evelin Kron (Eveline Crone). U svojoj knjizi „Das pubertierende Gehirn: Wie Kinder erwachsen werden“ („Mozak u pubertetu: Kako deca odrastaju“), ona piše: „To je kao da tinejdžer nosi naočare s pogrešnom dioptrijom koje sve iskrivljuju.“ Zato ne treba da čudi što deca jedva primećuju uvređeni izraz lica svog sagovornika.
Šest saveta kako da prođete kroz pubertet sa svojim detetom
Psiholog Džesika Hes otkriva roditeljima kako da se nose sa simptomima puberteta:
1.Uz humor opušteno kroz pubertet
Prva olakšavajuća vest: Ukoliko mama i tata prihvate lude godine svoje dece što opuštenije, odnos roditelji–dete ostaće stabilan. Ne zaboravite da vaš tinejdžer sada rešava težak razvojni zadatak. Zato hoće, u stvari mora, da se kači s vama.
Savet: Iznenađujući, duhoviti odgovor oduzeće mlađanom provokatoru vetar iz jedara. Na primer: „Hej, to je bio odličan ton! Skoro kao Tom Henks. Ponovi, molim te, na isti način.“
Ostati opušten svakako ne znači odbaciti sva ograničenja pre vremena. Ukoliko trinaestogodišnjak gunđa zato što mu ne dozvoljavate da na računaru igra igricu koja uključuje nasilje, možete mirno da mu se suprotstavite: „Onda sam ja jednostavno glup(a), pa šta sad?“
2.Diskutujte samo o onome što je zaista važno
Pubertet je stvar živaca, novo polje konflikta otvara se na svakih nekoliko minuta. Ukoliko roditelji ne žele neprestanu svađu kod kuće, treba da svedu kontroverzne diskusije na zaista važne teme. Druge stvari možda jednostavno treba prihvatiti, poput zatvaranja u sobu, nošenja prevelike odeće ili ekstremno kratke frizure – što je u pubertetu potpuno normalno.
Uostalom, određenim stajlinzima mladi instinktivno rade nešto dobro. Na primer, stalnim nošenjem kape i kapuljače ili zatamnjivanjem sobe, kaže Džesika Hes: „Sve ovo ih pomalo štiti od spoljnog sveta. To ima smisla, jer je glavi potrebno mnogo mira zbog intenzivnih procesa neuronskih promena.“
3.Ozbiljno shvatite adolescente
Roditelji vode svoju decu ka odraslom dobu. Kao svetionik koji usmerava čamac koji plovi po moru, formulisao je jednom porodični terapeut Jesper Jul. Bez obzira na to da li je dete malo ili je u pubertetu: osnova odnosa je stav roditelja prema detetu koji podrazumeva ravnopravnost.
„Mladi žele podršku, ali isto tako žele da budu shvaćeni ozbiljno“, kaže Džesika Hes. To, na primer, znači da korak po korak popuštate pravila zajedno sa ćerkom odnosno sinom. Ovaj test poverenja roditeljima lakše pada kada nova iskustva svoje dece posmatraju kao važne korake u njihovom razvoju.
Ipak, treba da postoji jasan okvir – na primer, roditelji treba da znaju gde i s kim se njihova deca druže. Pubertetlije tako mogu da pozovu u bilo kom trenutku mamu i tatu u pomoć ako veče počne da se odvija na problematičan način.
Jasno je da se mladi ne ponašaju uvek razumno. Ukoliko roditelji saznaju, na primer, da četrnaestogodišnjak puši, najbolje rešenje je da prvo duboko udahnu – a onda da reaguju mirno tako što će prvo pričati o svojim gresima iz mladosti. I tek tada treba da kažu svom tinejdžeru bez prekora šta ih brine. „Tako se stvara bolja osnova za razgovor nego ako roditelji odreaguju burno“, kaže psiholog.
4.Razgovarajte na odgovarajući način sa svojim pubertetlijom
Međusobni razgovor ostaje suštinska osnova odnosa roditelj–dete i u pubertetu. Zato, budite tu čak i ako tinejdžer naizgled pokušava da se izmakne: „Okej, sada ne želiš da ideš s nama, to je u redu. Šta kažeš da večeras poručimo picu, a ti da izabereš film za sve nas?“
Ponekad su, međutim, potrebni jasni stavovi, na primer, kada je u pitanju igranje igrica tokom noći: „Želimo da postaneš zdrava odrasla osoba i da sutra možeš dobro da se koncentrišeš.“ Kompromisna ponuda povećava šansu za prihvatanje: „Ali ostavićemo internet uključen za tebe još sat vremena.“
5.Održavanje balansa za roditelje
Naročito u vremenu korone, većina majki i očeva nalazi se pred velikim izazovima. Ukoliko se u domaćinstvu nalazi i osetljivi tinejdžer, za roditelje je veoma važno da uspostave balans. Mala zadovoljstva fiksno integrisana u svakodnevnu rutinu kao što je jutarnja joga ili popodnevni čaj prijaju i održavaju roditeljsku psihu stabilnom.
Ovaj efekat možete da pojačate tako što ćete pre ustajanja razmisliti čemu se radujete tog dana – i to ukratko zapisati. Briga o sebi znači i da čuvate svoje granice i da iskreno kažete kada vam treba samo malo mira.
6.Potražite pomoć kada vam je potrebna
Ponekad se desi da situacija s detetom koje je u pubertetu eskalira. Razloga za to postoji dovoljno – na primer, ako se vaš adolescent preterano povlači u sebe, odbija da ide u školu ili je možda čak nasilan. U tom slučaju pomaže eksterna podrška. Prvo mesto kontakta mogu da budu porodična savetovališta u mestu u kojem živite. „Čak i ako roditelji ne pronađu odmah optimalno savetovalište, prvi korak će im doneti olakšanje“, kaže Džesika Hes. Po potrebi, porodica će biti usmerena na prikladnije mesto.
Kako da mama i tata ubede mladu osobu da pođe na savetovanje? I ovde može da pomogne jasna komunikacija, na primer ovako: „Došli smo do tačke iz koje ne možemo dalje. Naša ideja bi bila da zajedno potražimo podršku.“
Uz moderaciju neutralne osobe, često je moguće ponovo razgovarati s uvažavanjem. Prilikom delikatnih razgovora roditelji mogu da predlože da bude prisutna još neka osoba koja će isključivo pružati podršku detetu.
