Trudnoća zimi: saveti za buduće mame tokom hladnog razdoblja

Trudnoća zimi: saveti budućim mamama za hladno razdoblje

Trudnoća tokom zime ima mnogo prednosti o kojima trudnice leti mogu samo da sanjaju. Ipak, hladno godišnje doba donosi i određene izazove. Pitanja poput odabira odgovarajuće odeće, odlaska u saunu ili ublažavanja prehlade često se javljaju. Evo šta bi trudnice trebalo da imaju na umu tokom zime.

Prikladna odeća za trudnice tokom zime

Odeća za trudnice trebalo bi da zimi bude topla i udobna. Dizajnirane termo helanke i čarape u kombinaciji s dugim oversized puloverima ili pletenim haljinama idealan su izbor za trudnice, čak i pri niskim temperaturama. Mnoge trudnice vole slojevito odevanje, koje omogućava prilagođavanje različitim temperaturama – bilo da su one izazvane hormonima ili vremenskim uslovima. Zimske jakne ili kaputi mogu se odabrati u većim konfekcijskim brojevima, jer će često biti korisni i posle porođaja, kada se beba nosi u nosiljci ispod jakne ili kaputa.
Za šetnje po snegu ne treba štedeti na pravoj obući. Preporučuju se klasične, tople zimske čizme sa kvalitetnim đonovima – trudničke noge sklone hlađenju biće vam zahvalne. Takođe, obuća koja pruža podršku gležnjevima može da pomogne u smanjenju otoka i bolova u zglobovima. Zbog hormona u trudnoći vezivno tkivo postaje opuštenije, što čini tetive i ligamente osetljivijim na povrede.

Bezbednost na prvom mestu: zimski sportovi za trudnice

Ne samo prilikom bavljenja sportom nego i načelno važi pravilo za trudnice: uvek slušajte svoje telo. Kako materica zauzima sve više prostora u stomaku, tako pluća imaju manje mesta, što kod mnogih trudnica izaziva brži osećaj nedostatka vazduha.
Skijanje, snowboarding, klizanje ili sankanje ne preporučuju se zbog rizika od povreda. „Načelno, tokom trudnoće treba izbegavati sportove s povećanim rizikom od povreda“, naglašava dr Lunzer-Mühl. Razlog je to što su tetive i ligamenti zbog hormona opušteniji, a promenjeno težište tela zbog rastućeg stomaka može da dovede do gubitka ravnoteže.
Ipak, trudnice ne moraju u potpunosti da odustanu od uživanja u snegu: nordijsko hodanje, skijaško trčanje i hodanje sa snežnim krpljama mogu da budu odlične aktivnosti uz odgovarajuću opremu i kondiciju.

Da li trudnice treba da idu u saunu?

Odlazak u saunu tokom trudnoće zavisi od toga koliko je trudnoća uznapredovala. Tokom prvog tromesečja saune se ne preporučuju, kao ni vruće kupke. „Visoke temperature mogu da izazovu malformacije kod embriona, posebno u osetljivoj fazi organogeneze – formiranja organa tokom razvoja embriona“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. Među takve malformacije spadaju, na primer, defekti neuralne cevi poput spine bifide (oštećenje kičme). „Osim toga, u prvim nedeljama trudnoće sistem krvotoka se prilagođava povećanoj potrebi za krvlju, što kod mnogih žena može da izazove probleme s cirkulacijom“, dodaje stručnjakinja.
Žene koje su već pre trudnoće bile naviknute na saunu mogu da se vrate toj aktivnosti od drugog tromesečja. Njihovo telo već je naviknuto na napor. „Ipak, trebalo bi da izbegavaju intenzivne saune, biraju umerene temperature i kratko se u njima zadržavaju. Važno je unositi dovoljno tečnosti i posle saune se dobro odmoriti“, savetuje ginekološkinja.
Kada treba izbegavati saunu: žene s rizičnim trudnoćama, komplikacijama ili one koje su blizu termina porođaja, trebalo bi da izbegavaju saunu. Visoke temperature mogu da podstaknu trudove.

Vruće kupke tokom trudnoće

Za vruće kupke tokom trudnoće važe ista pravila kao i za saunu: tokom prvog tromesečja buduće mame trebalo bi da ih izbegavaju. Ipak, od drugog tromesečja, opuštanje u toploj vodi kod kuće može da bude zimi vrlo prijatno za trudnice. Topla voda opušta mišiće, smanjuje bolove u zglobovima i deluje umirujuće. Zbog rizika od problema sa cirkulacijom, temperatura vode ne bi trebalo da prelazi 37 stepeni. Idealna temperatura je između 33 i 34 stepena. Previše topla voda može da pogorša stanje proširenih vena.
Optimalno trajanje opuštajuće kupke je najviše 15 minuta. Preporučuje se da se u stanu nalazi još jedna odrasla osoba – za slučaj da se pojavi problem sa cirkulacijom. Tokom kupke ili posle nje, preporučuje se unos tečnosti. Kako bi se sprečilo isušivanje kože, trudnice bi trebalo da koriste kupke s dodatkom ulja za negu kože.

Trudnoća zimi i neprestano suva koža

Zbog hormonskih promena neke trudnice pate od suvoće kože. Tokom hladnih meseci prisutni su i dodatni faktori stresa: izmena suvog vazduha od grejanja u zatvorenim prostorima i hladnoće na otvorenom dodatno opterećuje našu kožu. Zato važi pravilo: nega, nega i još nege – najbolja je intenzivna hidratantna nega. Losioni za telo i ulja sa hranljivim sastojcima, poput bademovog, kokosovog ili avokadovog, pružaju koži preko potrebnu vlagu.

Zašto je UV-zaštita važna za trudnice zimi

Zbog visokog nivoa estrogena tokom trudnoće, buduće mame postaju osetljivije na UV-zračenje – bez obzira na to koji tip kože imaju. To može dovesti do pojačane pigmentacije, posebno na licu, što se naziva melazma. Obično je ova prekomerna pigmentacija privremena. Iako melazma nije opasna, može vizuelno da smeta trudnici.
Zbog toga je važno da koristite dnevnu kremu s visokim zaštitnim faktorom ne samo leti nego i zimi. Za duži boravak na otvorenom preporučuje se nanošenje kreme za sunčanje.

Prehlada u trudnoći: šta je dozvoljeno?

Ako ste trudni zimi, verovatno nećete moći da izbegnete prehladu. Razlog je, između ostalog, to što je organizam trudnice pod velikim opterećenjem, a imuni sistem je osetljiviji na viruse prehlade i druge mikroorganizme. Kod mnogih budućih mama prehlada izaziva zabrinutost. Ipak, uprkos grebanju u grlu, curenju nosa i glavobolji, obično nema razloga za paniku. Virusi kod prehlade uglavnom zahvataju sluznicu nosa i grla, kao i gornje disajne puteve. Pre nego što prodru dublje u telo, imuni sistem obično već stvori dovoljno odbrambenih supstanci.

Kućni lekovi su prvi izbor

U trudnoći se ne preporučuje korišćenje „uobičajenih“ lekova. „Mnogi lekovi prolaze kroz posteljicu, što znači da mogu da utiču i na embrion“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. „Posebno u fazi organogeneze, kada se formiraju organi, embrion je vrlo osetljiv, pa se lekovi moraju uzimati isključivo uz prethodnu konsultaciju s lekarom.“ U slučaju sumnji ili pitanja, tokom trudnoće važi pravilo: bolje je otići lekaru jednom previše nego jednom premalo.
Prvi korak uvek bi trebalo da bude lečenje kućnim lekovima, poput obloga sa sirćetom, sirupa od luka, dosta tečnosti i odmora u krevetu. Ipak, čak i kod kućnih lekova i biljnih čajeva treba biti oprezan: „Čak i neke biljne supstance mogu negativno da utiču na trudnoću“, upozorava ginekološkinja.

Kapi za nos u trudnoći

Curenje nosa ne mora uvek da bude izazvano prehladom. Zbog povećanog nivoa estrogena u trudnoći, sluznica nosa je jače prokrvljena, što dovodi do povećanog stvaranja sekreta iz nosa. Posledica je zapušen nos, poznat i kao „trudnički rinitis“.
Kod uporne prehlade, kapi za nos koje smanjuju oticanje sluznice mogu da budu vrlo korisne. „Njihova primena je dozvoljena na kratko i treba da bude vremenski ograničena“, naglašava dr Lunzer-Mühl. „Dugotrajna upotreba može da izazove sužavanje krvnih sudova, što osim lokalnog smanjenja oticanja sluznice može da utiče i na krvne sudove posteljice.“

Lekovi protiv bolova u trudnoći

Kod jakih glavobolja, trudnice tokom cele trudnoće mogu da koriste lekove protiv bolova kao što je paracetamol. „Ostali analgetici i protivupalni lekovi, poput nesteroidnih antireumatika, negativno utiču na fetalni krvotok od 28. nedelje trudnoće. Stoga su od tog trenutka kontraindikovani“, upozorava ginekološkinja.

Vakcinacija u trudnoći

Vakcinacija tokom trudnoće kod nekih budućih mama izaziva skepsu. Ginekološkinja umiruje: „Za razliku od živih sojeva kod vakcina – poput onih protiv malih boginja, zauški i rubeole – vakcine mrtvih sojeva smatraju se sigurnim i pouzdanim čak i tokom trudnoće.“ Tako se trudnicama, bez obzira na godišnje doba, preporučuje dopunsko vakcinisanje protiv velikog kašlja (pertusisa). Ovu vakcinu treba primiti krajem drugog ili početkom trećeg tromesečja, nezavisno od toga kada je poslednja dopunska vakcinacija obavljena.
Posebno tokom hladnih meseci, virusi gripa i prehlade su u punom jeku – trudnice su zbog fizioloških promena imunog sistema posebno osetljive na infekcije. „Vakcinacija protiv gripa preporučuje se trudnicama i njihovim bližnjima pre sledećeg talasa gripa“, kaže dr Lunzer-Mühl.
„Takođe, trudnice bi svakako trebalo da se vakcinišu protiv RSV-a ako termin porođaja pada u sezonskoj epidemiji RSV-a“, savetuje ginekološkinja. RSV (humani respiratorni sincicijski virus) izaziva respiratorne bolesti koje kod novorođenčadi mogu da imaju ozbiljan tok. Ako se trudnica vakciniše između 24. i 32. nedelje trudnoće, telo će imati dovoljno vremena za stvaranje antitela koja će novorođenčetu pružiti zaštitu tokom prvih nedelja života. „Alternativno, novorođenče može nakon porođaja da primi pasivnu imunizaciju, pri čemu se delotvorna antitela direktno daju bebi“, objašnjava stručnjakinja.

Zimska depresija i depresija u trudnoći

Depresija je jedna od najčešćih psihičkih bolesti tokom trudnoće – ipak, kod trudnica zimi nije češća nego kod trudnica leti. „Depresija u trudnoći pogađa otprilike deset posto žena i nije povezana s godišnjim dobom“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. „Faktori koji doprinose depresiji uključuju postojeće psihičke poremećaje, osećaj preopterećenosti, probleme u vezi ili nedostatak podrške. Takođe, težak tok trudnoće ili stresni događaji tokom trudnoće mogu negativno da utiču na psihičko stanje.“
Depresija u trudnoći ozbiljan je poremećaj koji nadilazi uobičajene promene raspoloženja. „Trajna tuga, gubitak interesovanja i iscrpljenost simptomi su koji bi trebalo da budu alarm za trudnicu i njenu okolinu“, ističe stručnjakinja.
Dobra vest je da se depresija u trudnoći može uspešno lečiti. Važno je da se trudnica obrati stručnjaku za pomoć. Ginekološkinja ili ginekolog su prva kontaktna tačka u takvim situacijama.

Šta trudnice zimi ne bi smele da jedu ili piju

Osim opštih preporuka o tome koja hrana i piće su zabranjeni tokom trudnoće, buduće mame trebalo bi da obrate pažnju na nekoliko specifičnosti tokom hladnih meseci. Ove mere opreza posebno se odnose na trudnice s komplikacijama poput krvarenja ili prevremenih trudova.
Alkohol u vidu punča ili kuvanog vina strogo je zabranjen za sve trudnice. Alkohol se često skriva i u kolačićima ili pralinama. Čak ni u sosovima uz pečenje alkohol ne ispari u potpunosti – stoga je u slučaju sumnje bolje izbegavati takve namirnice.
Određeni začini, poput kardamoma, cimeta, karanfilića ili kima, sadrže tanine koji mogu da podstaknu trudove. Kurkuma, ako se konzumira u velikim količinama, može da deluje laksativno i izazove prevremene kontrakcije materice. Već jedna kašičica kurkume doseže maksimalnu dnevnu dozu. Kao klasičan začin u kuhinji, kurkuma je bezbedna. Takođe, trudnice bi trebalo oprezno da konzumiraju đumbir, jer postoje indikacije da on u većim količinama može da utiče na zgrušavanje krvi.
Trudnice koje zimi uživaju u toplom čaju trebalo bi da izbegavaju čajeve koji snažno podstiču izlučivanje tečnosti, poput onih s listovima breze, maslačkom ili koprivom. Takođe, čajevi s verbenom, ruzmarinom ili žalfijom nisu preporučljivi za trudnice. S druge strane, posebne mešavine čajeva za trudnice odličan su izbor za obezbeđivanje dovoljnog unosa tečnosti.