Nauka tvrdi da teška vremena, poput korone i životnih kriza, nose u sebi i nešto dobro: povećavaju šanse svih nas da steknemo mudrost. Međutim, šta je to što odlikuje mudre ljude? Profesorka psihologije iz Koruške, Judit Glik (Judith Glück) pripisuje im pet karakteristika: empatija, kritička refleksija, prevazilaženje iluzije kontrole, dobar odnos prema osećanjima i otvorenost (za novo). „Mudrost počiva na promišljanju o stvarima koje su se dogodile.“ Kaže ona. „To može biti nešto loše, kao što je bolest ili gubitak posla, ali i nešto dobro kao što je rođenje prvog deteta.“
Oni koji su otvoreni za nova iskustva mogu iz njih da se razvijaju i rastu – i na taj način steknu delić mudrosti. Šta takođe pomaže: razmislite o drugim perspektivama. „Otvorenost može da nam pomogne da ne razmišljamo u okviru naših mentalnih fioka.“, kaže Judit Glik. A to se može naučiti.
Kada smo otvoreni za osećanja – uključujući i svoja – upoznajemo svoje motive. „Tokom perioda korone često bih čula da ljudi imaju depresivne emocije. Naravno, možete da pokušate da ih potisnete. Ili možete da se pozabavite njima. Jer osećanje je u svakom slučaju informacija.“ Kaže Judit Glik. Ako ste skloni da odgurnete takva osećanja, prevaziđete usamljenost i pomislite ’glupost, moram to da ignorišem i završim svoj posao’, tada se nećete razvijati. Mudrost se zasniva na promišljanju o stvarima koje su se dogodile.
Bilo bi preporučljivo suočiti se sa neprijatnim osećanjima i ispitati ih. Na primer, možete se zapitati: Kako sam se osećao tokom karantina? Šta sam dobro podneo, šta mi je nedostajalo?
Neki ljudi vole da isprobaju nove stvari i istraže nova mesta. Sa druge strane, drugi imaju više potrebe da se drže određenog obrasca. Nauka kaže da je otvorenost do izvesne mere urođena. Ostalo je stvar odluke: prema ovoj psihološkinja mi tokom života možemo da utičemo na to koliko želimo da budemo otvoreni. Kako? Tako što ćemo da pronađemo svoju zonu komfora: „Zapitajte se gde se za vas nalazi zona koja više nije zona komfora, ali gde još uvek nije preteško. Jer, sa jedne strane je u redu da se osećate udobno i svake godine rezervišete isti hotel u Italiji. Međutim, mogućnosti da steknete nova saznanja i da se razvijate, veće su kada isprobavate nove stvari i steknete nova iskustva.“
Danas doživljavamo veliku polarizaciju u društvu: veliki broj ljudi zauzima određenu političku stranu i veoma malo diskutuje sa drugima. Međutim, mudar čovek bi bio neko, ko kaže, zanimalo bi me kako razmišlja neko ko glasa za određenog političara. I ko misli: Kako to? Iz kojih iskustava to dolazi? O čemu razmišljaju ti ljudi? Ako se time podrobnije pozabavi, možda neće naučiti da ceni tog političara, ali će bolje razumeti čovečanstvo, jer će dokučiti koje motive ljudi imaju u različitim životnim situacijama. „Otvorenost može da nam pomogne da ne razmišljamo iz dubine naših mentalnih fioka.“, kaže psihološkinja Judit Glik.
PRATITE NAS NA: