Active Beauty
Da li ste empatični? Sedam činjenica o učenju saosećanja

Kako da saznate da li ste empatični i kako zapravo da naučite da budete saosećajni? Evo

Da li ste empatični? Sedam činjenica o učenju saosećanja

Empatija je sposobnost saosećanja s drugim ljudima. Bez empatije dublje razumevanje drugih gotovo je nemoguće. U trećem delu serije „Vreme mudrosti“ istraživačica mudrosti Judith Glück (Judit Glik) objašnjava na koji način se javlja saosećanje i kako može da se uvežba.

Empatija: „najrevolucionarnije od svih osećanja“, kako ga je jednom opisala feministkinja Gloria Steinem (Glorija Stajnem). Američka autorka bestselera Leslie Jamison (Lesli Džejmison) empatiju shvata kao „prepoznavanje horizonta konteksta koji se neprestano širi izvan onoga što je vidljivo“. Za istraživačicu mudrosti Judith Glück (Judit Glik) saosećanje je jedan od pet resursa iz kojih može da se razvije mudrost.

Međutim, empatija nije podjednako snažno izražena kod svih ljudi. Čini se da neki ljudi imaju ogromno saosećanje, dok drugi deluju potpuno bezosećajno. Zašto je empatija toliko važna? Da li je ona stvar predispozicije? I šta odlučuje u kojoj meri ćemo biti empatični?

 

Empatija: Sedam činjenica o tome da li možemo da se naučimo saosećanju

  1. Empatija je stvar predispozicije – ali može i da se nauči

Do određenog stepena svi ljudi su empatični. Bebe dolaze na svet s ovom sposobnošću, čak i novorođenčad mogu da imitiraju izraze lica. Zahvaljujući takozvanim neuronskim ogledalima, možemo da osetimo emocije i osećanja kada ih neko izražava mimikom. Ova osobina, međutim, nije razvijena u istoj meri kod svih ljudi. Postoje deca čija empatija je toliko izražena da mnoge stvari teško podnose – i druga koja su „robusnija“. Koliko vremena je detetu potrebno da stekne empatiju razlikuje se od deteta do deteta, ali saosećanje i društvenost mogu da se treniraju, tako što ćemo, između ostalog, deci govoriti o svojim osećanjima i biti pravi primer empatije.

  1. Zbog čega vredi biti saosećajan

Evo jednog primera. Ukoliko saznam šta drugi ljudi osećaju tokom sastanka, mogu bolje da se prilagodim – i eventualno sprovedem svoj plan. Međutim, ako sam mudra osoba, to nije ono što mi je primarno važno. Želimo da saosećamo s drugima da bismo im pružili podršku. Istovremeno moć saosećanja jeste razlog zbog kojeg postajemo mudriji. Ako mi nije svejedno kako se osećaju drugi ljudi, veća je verovatnoća da ću pokušati da sagledam stvari iz njihove perspektive. Osim toga, naučiću mnogo o razlikama među ljudima.

  1. Naučite se saosećanju: poklanjajte pažnju i slušajte

Kako možemo da se naučimo saosećanju? Možemo da se potrudimo da više posmatramo kako se drugi ljudi osećaju i da slušamo druge ljude. Treba da pokušamo da postavljamo prava pitanja. Mudri ljudi često su veoma dobri slušaoci jer se zaista trude da razumeju o čemu se radi i zato što im nije jedini cilj da dokažu koliko su pametni i kakve sjajne savete mogu da daju.

  1. Saosećajni ljudi nisu saosećajni na svakom mestu i u svakom trenutku

Empatiju možemo i da isključimo. Kada nekoga ocenimo kao sebi sličnog, svrstamo ga u istu grupu ili u porodicu, brzo dolazimo u položaj da saosećamo s tom osobom. Međutim, ako neku osobu doživljavamo kao stranca, sasvim lako možemo da isključimo svoju empatiju.

 

Pol i starosna dob: ovi faktori mogu da utiču na našu sposobnost empatije

  1. Saosećanje sa starijima: funkcioniše ovako

Mladim ljudima sigurno nije lako da saosećaju s nekim ko ima 80 godina. Postoje studije u kojima su ljudi oblačili odela u kojima je kretanje bilo otežano i stavljali naočare s kojima su manje jasno videli. Na taj način su mogli sasvim dobro da prizovu okolnosti starenja. Ali sveukupni osećaj koji nastaje kada se stariji ljudi osvrnu unazad na svoj život mnogo je teže zamisliti. Do određenog stepena to možemo da postignemo tako što ćemo da razgovaramo sa starijim ljudima i da provodimo vreme sa njima.

  1. Saosećanje sa mlađima takođe nije jednostavno

S druge strane, osamdesetogodišnjaci nisu automatski u stanju da prihvate osećanja nekoga ko ima 20 godina. Upravo zbog sopstvenog životnog iskustva često im je teško da uzmu za ozbiljno ljude koji su znatno mlađi. Istinski mudra osoba je ipak u stanju da to uradi jer zna kako se mladi ljudi osećaju i da su njihovi problemi zaista ozbiljni – barem posmatrano iz subjektivnog ugla.

  1. Da li žene imaju više empatije od muškaraca?

Postoje studije koje dokazuju da su žene u proseku saosećajnije. Može se diskutovati o tome da li je to urođeno ili naučeno kroz uzore. Da li se empatija automatski ubraja u prednosti? Teško je reći. Iako mudrost definitivno uključuje određenu dozu empatije, podjednako je važno šta ćemo da uradimo s njom. Isto tako može da se desi i previše uživljavanja, što znači da možemo u potpunosti da uronimo u osećanja najbolje drugarice i zajedno s njom pristupimo nekome na neprikladan način. Mudrost je, dakle, i spremnost da kritički preispitamo šta osećamo – odnosno saosećamo.