Menu

Davanje i primanje: Zašto nas velikodušno srce čini srećnima

Davanje nas, gledano na duge staze, čini srećnijima nego primanje. Zašto je tako?

Home » Život » Savet » Davanje i primanje: Zašto nas velikodušno srce čini srećnima - 12.2020

Izgleda da nju davanje jednostavno čini srećnom: Znate je već, prijateljica koja uvek plaća turu, donosi poneku sitnicu s putovanja i redovno deli poklone koje je sama napravila. Šta se krije iza tako velikodušnog srca? Saosećanje, kaže psiholog Milena Marinova: „Da biste nekome nešto dali ne očekujući protivuslugu, treba da budete u stanju da se stavite u njegovu situaciju i da ga razumete.“ Ovde je manje u pitanju razum, a više srce. „Onaj ko saoseća, oseća se povezano. Iz ovog osećanja naše srce govori: davati je dobro.“

Svako ko drugim ljudima poklanja vreme, novac, brigu ili dobrotu, ne gubi ništa. Velikodušno srce je pobeda svih: podjednako profitiraju kako osoba koja nešto dobija, tako i osoba koja daje. Međunarodne studije su pokazale da velikodušnost budi osećanje čiste sreće. Kada obradujemo nekoga, u mozgu se aktivira centar za nagrađivanje i osećamo se zadovoljno. Ovo takođe može da ojača samopouzdanje.

Postoje, međutim, i drugi pozitivni razlozi zašto treba da koračamo kroz život velikodušniji – i saveti kako da nam to pođe za rukom.

Četiri razloga zašto je davanje dobro za telo i duh

  1. Veliko srce budi više poverenja

Darežljivi ljudi ne samo da žive srećnije nego su i zdraviji. Jedna studija Univerziteta Pitsburg u Pensilvaniji iz 2019. godine otkrila je šta se dešava u mozgu prilikom davanja: Ljudi koji se ponašaju velikodušnije, blokiraju centar za strah. To dovodi do smanjenja emocija poput straha i stresa. „Osobe koje vole da daruju razvijaju povezanost, radost i poverenje“, kaže psiholog Marinova. „To su prijatna osećanja koja mnogo doprinose zdravlju.“

  1. Davanje poboljšava zdravlje – ako dolazi iz srca

To ne znači da je dovoljno da damo novac da bismo se osećali bolje. Istinska velikodušnost može da potekne samo iz unutrašnjeg nagona. Samo tada ona čini da se osećamo dobro. Američka studija je takođe dokazala da oni koji doniraju novac zato što osećaju obavezu, ili da bi umirili savest, neće osetiti pozitivne zdravstvene efekte velikodušnosti. Nasuprot tome, kada pomažu ljudima koje lično poznaju, uključuju se osećanja, uspostavlja se odnos s tim osobama – i dolazi do emocionalnog procvata. To pokazuje koliko je socijalna razmena korisna za svakoga od nas.

  1. Kada dajemo, razvijamo se

Ne morate da imate mnogo novca da biste mogli da dajete. Mnogo je važniji stav koji može da se razvije tokom života. Ova vrlina se napaja s izvora unutrašnjeg bogatstva, dakle, iz velikog srca. Da bismo to postigli, psiholog preporučuje da živimo svesno. Samo tako u nama može da se izrodi darežljivost.

To znači da ako se pobrinemo za ravnotežu u sopstvenom životu i dobro se staramo o sebi, obogaćujemo svoje srce, uvežbavamo sopstvenu darežljivost i možemo da podelimo ovo blago s drugima. Tako što ćemo, na primer, spustiti niz stepenice tešku torbu starijeg komšije ili konačno ponovo donirati krv.

  1. Saosećanje rađa darežljivost

Živeti svesno i u skladu sa svojim srcem takođe znači baviti se svojim unutrašnjim životom. To podrazumeva da ne odbacujemo bolna osećanja, već da im ostavimo prostora. „Ukoliko to ne uradimo, ona neće da nestanu sama od sebe, već će nastaviti da postoje i kad-tad će se javiti u snažnijem obliku“, kaže Milena Marinova. Iza toga se krije sledeća poruka: Tek kada dođemo u dodir sa sopstvenim bolom, moći ćemo da razumemo druge.

Prema gore
OKViše informacija