Dentalna higijena

Nega zuba je dostignuće savremene civilizacije? Netačno! Još u kamenom dobu koristili su grančice vrbe kako bi očistili zube. A u drevnom Egiptu se pasta za zube već upotrebljavala, tačnije: mešavina mlevene mahune i vinskog sirćeta na grančicama za žvakanje. Čak su i stari Rimljani koristili mahune. Dodali su prah od kostiju, ljušture od školjki, sodu i mirtu, ili su koristili zubnu so. Početkom 19. veka sastojci kao što su magnezijum karbonat, ljuske jaja i mermerni prah bili su svima na usnama. Zatim je prah pomešan sa sapunom i aromatiziranim prahom, obojen u ružičasto sa karminom i nanosio se na zube mokrim prstima. Pranje zuba se radilo četkom.

1850. godine, američki stomatolog Washington W. Shefteld izumeo je prvu pastu za zube dodavanjem glicerina, koji je još uvek bio dostupan u tegli ili kesicama i zbog toga se lako sušio. 1876. godine njegov sin Lucius Tracy Shefteld, takođe stomatolog, došao je na ideju da sredstvo puni u kompresibilne tube. Inspirisali su ga slikari tokom boravka u Parizu. Do danas je pasta za zube uglavnom dostupna u vidu tube. Sadržaj paste za zube se neprestano razvija. Današnje paste često sadrže fluor, koji štiti zube od karijes arhenemije čineći zubnu gleđ otpornijom. Aktivni sastojci poput cinka, žalfije ili kramerije jačaju i štite desni. A za dodatne zahteve postoje posebno napravljeni proizvodi koji su zasnovani na takozvanoj ProArgin® tehnologiji i proizvedeni su za zube osetljive na bol.

Bol popušta!

„U stvari, zubi su dobro zaštićeni zubnom gleđu i desnima zuba“, objašnjava dr. Marijana Gräfin von Schmettow, naučnik i direktor insitituta za naučne poslove u CP GABA doo. „Povlačenje desni, međutim, može da formira osetljivi dentin. Tu je smešten veliki broj kanala koji prenose nadražaje poput „hladnog“, „slatkog“ ili „dodira“ u unutrašnjost zuba. Tamo se ovi nadražaji transformišu u bol: tipičan kratki, oštro probadajući bol koji se može javiti kada koren zuba dođe u kontakt sa tim nadražajima.“ Specijalno napravljene paste za zube, uz sastojke kao što su arginin i kalcijum karbonat, mogu da pruže zaštitu, ali kada dođe do zatvaranja ovih izloženih kanala, i tada nadražaji koji mogu proizvesti bol više ne dopiru do zuba.

Omiljena boja bela.

Čak i protiv obojenosti zuba vam može pomoći adekvatna pasta za zube. Savremeni proizvodi za izbeljivanje osmišljeni su da zaštite površinu zuba od bojenja i da spreče buduće bojenje zuba. Uključene su i neke paste za zube koje imaju takođe aditive, poput aktivnog kiseonika, koji izbeljuju zube. Aktivni ugalj, koji se takođe koristi u izbeljivanju pasta za zube, na primer u COLGATE Max White Charcoal trenutno je jedan od najvećih trendova u kozmetičkoj industriji. Mekane, mineralne čestice koje se nalaze u njima uklanjaju boje koje nastaju kao uzrok konzumiranja čaja, kafe ili duvana. Crna pasta za zube daje zubima njihovu prirodnu belinu. Rasprostranjeni strah da previše „izbeljivanja“ može biti štetno Dr. Marianne Gräfin von Schmettow kaže da je u celini neosnovan: „Iako paste za izbeljivanje zuba mogu biti nešto abrazivnije od klasičnih sredstava za održavanje oralne higijene, one su ipak pogodne za svakodnevnu upotrebu.“

I kiselo nije zabavno.

Pored kafe i cigareta, crno vino je jedno od zloglasnih potamnjivača zuba. A takođe i: kisela hrana i piće – koji uključuju ne samo vino, već i sirće, sok od pomorandže ili energetska pića – omekšavaju zubnu gleđ i može potrajati neko vreme da se gleđ ponovo sama od sebe obnovi. Bolje od čekanja je prevencija uz pomoć dovoljno fluora. Redovnom upotrebom paste koja se nanosi na površinu zuba i formira zaštitni sloj koji ne samo da štiti od propadanja zuba, već i od kiselina iz naše hrane.