Hodam, dakle postojim

Srediti misli, postići mir i naučiti neke stvari za ceo život. Dug je put do pronalaženja samog sebe.

Na početku je sve nesigurno. Ranac je prepun osnovnih stvari. Oprema, uredno spakovane majice, iščekivanje. Naravno, možete rezervisati i odmor na plaži. Da se konačno stvarno opustite. Ali već ste imali ovaj osećaj. Sigurno ste čuli taj unutrašnji glas. Tu misao koja više ne izlazi iz glave. Samo jednom se dolazi do toga. Uvek je prisutna čežnja da se na kratko izađe iz tog točka koji se svaki dan vrti a koji nazivamo svakodnevnica. Prvi korak. I spremni ste. Da uronite u svet gde satovi drugačije kucaju. U svet dugog pešačenja. Korak po korak. Već je prošao jedan sat. Zatim dva. Pa tri. Prvi dan, prva noć. Prvi plikovi na stopalima, ranac sve teži. Samo jedno nije nestalo – osećaj bezbrižnosti i slobode. Ceo dan u prirodi, napolju. Telefon ne zvoni. Nijedan zadatak neće ostati nezavršen. Samo se pešači. Prati se put. Prelaze se putanje, maršira se kroz šljunak i bori se protiv peskovite obale.

Dugi putevi

Kao na jugozapadu Portugala, na putanji Rota Vićentina. Nekadašnja ribarska ruta duž divlje romantične obale Atlantika je deo evropske rute za pešačenje E9. Veliki deo rute se nalazi iznad, na liticama, gde je vetrovito. Dok hladni vetar duva oko ušiju, istovremeno sunce prži lice. Oskudna priroda se prilagodila surovim uslovima, pojedini cvetovi koji tu rastu su niski i imaju mesnato lišće. Vreme se menja iz dana u dan i sve zaranja u more magle koja ovde vlada. Sve što ostaje je šum vode. Uveče najviše prija topao tuš, krevet presvučen čistom posteljinom i mali pansion – jer ovde nema velikih hotela. Možete se smestiti i u plavim vikendicama sa plavo uokvirenim prozorima koji su tipični za region Alentejo. Večera: porcija ribe u jednostavnoj taverni.

Vreme. Za planinarenje je potrebno vreme. Nedelje, meseci. Ili više.

Sređene misli

Posebna prednost je ne misliti ni na šta. Isključiti kasetu u glavi koja se neprekidno ponavlja. Da biste se što bolje uključili u ovde i sada. Da biste što bolje videli staru maslinu pored puta. Ogromna stabla bambusa koja vas pozivaju u šetnju kroz sunčanu šumu. Miris borova, čiji vrhovi imaju dugačke iglice. Hrastovi sa svojom debelom korom. Ali prvo spoznajte sebe. Svakim korakom ćete biti bliže svom unutrašnjem biću. U nekom trenutku, nakon bezbroj dana i časova, uspećete da organizujete svoje misli. Čvor će se razvezati i otvoriće se nove sfere. Postižete mir iako ste stalno u pokretu. Kretanje postaje kao u transu. Noge bole, ranac je težak, sve postaje deo vašeg unutrašnjeg „ja“. Više ne želite da odustanete, iako je toliko iscrpljujuće. Jer time pokazujete koliko možete. Nijedan put nije predugačak i nijedan cilj nije previsoko. Posle kiše dolazi sunce. Život je beskrajni put. Često skrećemo sa puta, ali to nam samo otvara nove perspektive. Ponekad je naporno ići uzbrdo, ali jednom kada ste na vrhu, sve što je ostalo za nama postaje još važnije.

Franc Kafka

»Putevi nastaju dok se krećemo po njima.«-

Upečatljiva iskustva

Ponekad dok se šetamo usamljenim putanjama, desi se da satima ne sretnemo nikoga. A u narednom trenutku smo okruženi istomišljenicima. Zajedno stvaramo nova iskustva. Ono što prepričavamo jedni drugima ima posebno značenje. Bez obzira na to ko je ko, na putu su svi isti. Ko sa namerom krene na zajedničko pešačenje, usput može da dobije izuzetno upečatljiva iskustva. Prilagođavamo se ritmu drugih ljudi. Pružamo ruku kada je nekom drugom potrebna pomoć. I otkrivamo sasvim nove osobine drugih ljudi. Razgovori koji traju satima. Ili tišina. Tišina takođe spaja.

Jedinstvena iskustva

Mir možete pronaći i u Abel-Tasman nacionalnom parku dok pešačite kroz džunglu na Novom Zelandu. Put vodi duž obale a tirkizno plavo more šalje svoj odsjaj na šumarak u blizini. Još jednom ćete ostati bez daha. Dok osluškujete šumu izgubićete se u zelenilu paprati ili u beskrajnom okeanu. Uveče podignite šator i osluškujte pucketanje logorske vatre. Probudite se pre sunca i radujte se predstojećem danu koji se lagano pomalja. Sledeća avantura se lagano bliži. Dan za danom. Na kraju, nije važno da li ste to postigli sami ili sa nekim, bitno je da ste uspeli da ostvarite nešto vrhunsko.

Kalil Gibran

»Kornjače mogu više ispričati o stazama od zečeva.«

Posjetite:

SAD. Jedna od najdužih staza za planinarenje na svetu je staza Apalači u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona se pruža na 3.500 kilometara, od jugoistoka do severoistoka zemlje, i prolazi kroz 14 savezne države. Šetači prolaze kroz netaknutu prirodu, šume i visoravni.

Korzika. Grande Randonnée 20 (GR. 20): dve nedelje, 180 kilometara. Pešačenje po planinama na mediteranskim ostrvima spada u najzahtevnije ture u Evropi.

Bugarska. Evropski put za planinarenje E3: Ova duga deonica počinje u Španiji a završava se u Bugarskoj. U istočnoj Evropi, ona, pored ostalog, vodi kroz Slovačku, Mađarsku, Češku i Rumuniju. Put do Bugarske vodi preko planina na Balkanu pa sve do Crnog mora.

Hrvatska. Premužićeva staza: Devetodnevna šetnja po hrvatskom planinskom masivu Velebit. Planine, šume, livade i pogled na more.

Novi Zelend. Hrvatska Premužićeva staza: Devetodnevna šetnja po hrvatskom planinskom masivu Velebit. Planine, šume, livade i pogled na more.

Norveška. Put oko Trolhajma Potrebno je oko nedelju dana da se obiđe staza od 74 kilometara koja vodi oko prirodnog rezervata Hajm der Trole.

Kanada. Put pored zapadne obale: Put dug 75 kilometara koji vodi pored kanadske obale, duž plaža i usamljenih vodopada. Početak je u Vankuveru.

Portugal. Rota Vićentina: portugalski put za pešačenje sa puno staza. Stara ribarska staza sa strmim liticama i romantičnim plažama je spektakularna. Odaberite svoj put dužine do 120 kilometara.

Novi Zeland. Pravo odredište za osobe koje vole da planinare. Na desetine dugih i kratkih puteva za planinarenje vodi kroz prirodne predele koji oduzimaju dah. Od pre nekoliko godina, cela zemlja se može obići uz pomoć planinarskih staza. „Te Araroa“ put se prostire od severa ka jugu i iznosi 3000 kilometara. Navodno je to najraznovrsnija tura za planinarenje u celom svetu.

Samo u Austriji postoji deset staza za planinarenje. Predstavićemo vam tri:

• Put po Severnim Alpima: Put dug 1.134 kilometra, od jezera Nojzidler do šume u Bregencu.
• Put po Južnim Alpima: Put dug 500 kilometara, od Bad Radkersburga do Zilijana u istočnom Tirolu, najčešće u graničnom području između Slovenije i Italije. Nastavak od 160 kilometara do Bolcana.
• Put pored istočne austrijske granice: 700 kilometara kroz šumu do jugoistočne Štajerske.

Na desetine puteva za dugo pešačenje obuhvata na hiljade kilometara kroz celu Evropu. Predstavićemo vam tri:

• Evropski put za planinarenje E1: od Nordkapa (Norveška) do Sicilije (Italija)
• Evropski put za planinarenje E8: od Irske pa sve do turske granice
• Evropski put za planinarenje E9: Primorski put od Atlantika (Portugal) do Baltičkog mora

Još poznatih puteva za planinarenje po Evropi

• Kamino de Santjago: Put Svetog Jakoba je najpoznatiji put za hodočasnike u Evropi. Postoji više puteva, ali većina ljudi će izabrati put od Španije i do krajnjeg odredišta Santajo de Kompostela. Ako odaberete portugalsku rutu, udaljićete se od velikog broja ljudi
• Put pored obale Velsa: Put dug 1400 kilometara za pešačenje vodi duž cele obale Velsa.
• Alpe-Adria put: Povezuje 43 etape na jedva 700 kilometara kroz region Koruška, Slovenija i Julijski Alpi ka Veneciji