Kako negovanjem bašte negujemo i svoj duh?

Više puta je dokazano da rad s biljkama unapređuje psihičko i fizičko zdravlje. Od terapije baštovanstvom koristi imaju, između ostalih, i deca, starije osobe i osobe na rehabilitaciji. Međutim, svako može, osim profesionalnih terapija, da iskoristi pozitivne efekte baštovanstva. Dovoljno je već to što se krećemo na otvorenom, posmatramo biljke kako rastu i uživamo u lepoti našeg cveća ili naših plodova.

Priroda nas uči da prihvatimo.

Sve ovo podstiče budnost. Jer „baštovanstvo podrazumeva veoma pažljivo posmatranje“, kaže terapeutkinja baštovanstvom Birgit Štajninger (Birgit Steininger). Priroda određuje tempo. Ili kako se kaže: Šargarepa ne raste brže ako je vučete. „Kada radimo s biljkama, priroda nas primorava da prihvatimo ono što jeste“, kaže Steininger.

Ako umemo da čekamo, možemo toliko toga da naučimo. Mnogo malih uspeha i neuspeha u baštovanstvu uči nas da i jedno i drugo ima svoje opravdanje u životu. „To je proces. Učimo da prihvatimo da stvari ne funkcionišu odmah u svakoj prilici. Ako se predamo baštovanstvu, postajemo deo nečega većeg i doživljavamo stvari sasvim svesno – bilo da radimo u bašti, na balkonu, sadimo biljke u saksijama na prozorskoj dasci ili pravimo zelenu oazu u dnevnoj sobi. U pitanju je nešto mnogo više od pukog konzumiranja povrća ili kupovine cveća.

Uspostavite vezu s biljkom.

Naučne studije pokazuju: Da bismo mogli potpuno da se opustimo u okruženju sobnih biljaka, presudan je odnos s biljkom. Što se posvećenije brinemo o njoj, to više ona doprinosi našem blagostanju.

Izbor biljaka stvar je ličnog ukusa, ali prednost treba dati domaćim biljkama koje se menjaju s godišnjim dobima. Merala, na primer, dobro uspeva u saksiji i privlači sva naša čula gotovo tokom cele godine – od nicanja prvih pupoljaka, cvetova omiljenih među insektima, do plodova, jesenjeg lišća i listova prekrivenih snegom. U svako doba godine je prelepa!

Kako da u svoj život unesemo više radosti zahvaljujući biljkama?

Terapeutkinja baštovanstvom dipl. inž. Birgit Štajninger objašnjava kako svaka osoba može da iskusi terapeutske efekte baštovanstva.

1.Šta možemo da naučimo ako, na primer, sadimo rotkvice u proleće?

Sejanje sitnog semena i razdvajanje biljaka kada kasnije budu gusto zbijene jedna pored druge uvežbava finu motoriku. Već u maju možete da uberete prve rotkvice. Pri sečenju ponovo se aktivira fina motorika, istovremeno se budi i čulo mirisa. Dok ih jedete, osetićete mnogo nijansi ukusa rotkvice – od ljutog do gorkog. Od listova možete da pripremite pesto, što je takođe uživanje za čula. S biljkom, dakle, prolazite kroz čitav ciklus i možete da iskoristite svaki njen deo.

2.Kako možemo da iskoristimo efekte biljaka ako nemamo baštu?

Svako može da uvežbava baštovanske aktivnosti i u svom stanu. Možete da uzgajate nekoliko biljaka poput bosiljka ili ruzmarina u saksijama ili u kutijama na prozorskoj dasci. Letnje cveće poput nevena i cinije lepo izgleda na balkonu i razmnožava se semenom. Isto tako, možete da se okružite sobnim biljkama, kao što su zeleni ljiljan ili ukrasna kopriva. Ili možete da se odlučite za cvetni dizajn s prirodnim materijalima tako što ćete, na primer, napraviti venac od sušenog bilja.

3.Šta preporučujete početnicima?

Pogodno polje za eksperimentisanje mogu da budu ostaci voća i povrća. Na primer, zeleni deo šargarepe možete da stavite u čašu vode. Počeće ponovo da raste i videćete da je ovaj deo biljke i dalje živ. Takođe istražite koje seme može ponovo da proklija – poput semena limuna ili jabuke.