Da li osećaš moj miris?

Mirisi u nama bude osećanja. Pomažu nam da dugo pamtimo posebne trenutke.

Miriše na nežnost i čistoću. Dobro poznat miris se širi kožom čim nanesem kremu Nivea. Čim okrenem okrugli plavi poklopac i kratko je pomirišem, preplavljuje me prijatan osećaj. Isto to što se dešava sa tradicionalnom kremom Nivea sa kojom mnogi od nas povezuju brojne doživljaje ili emocije, događa se i s drugim mirisima sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Simbioza miris i osećanja

Mirisi najbolje od svih naših čula vezuju sećanja za sebe. To dobro funkcioniše zato što tako utisci dospevaju do mozga, a da pritom ni ne prolaze kroz filtere. Kada nešto gledamo, probamo ili dodirujemo, dobijene informacije se čuvaju. Kada nešto mirišemo, taj korak izostaje, a naša čula se odmah povezuju sa osećajima i instinktima i zato duže ostaju u pamćenju. To se odvija na nesvesnom, emotivnom nivou. Mirisi imaju posebnu moć nad nama što je uvideo i grčki filozof Aristotel, smatrajući da ne možemo osetiti neki miris, a da pritom ne osetimo nešto neuobičajeno ili radosno.

Zato se i ne treba čuditi što nam uz miris sveže ispržene kafe postaje toplo oko srca dok vodimo prijatne razgovore u kafiću iz komšiluka. Ili što nam miris kreme za sunčanje ili bakinog špajza mami dečji osmeh na licu.

Namirišite pravilno prostor za življenje

Budući da nas mirisi obeležavaju i određuju u emotivnom smislu, malo bi trebalo da posvetimo pažnju brojnim milionima mirisa koje navodno možemo da osetimo. Mnogim prodavnicama se šire veštački mirisi kako bi se stvorila prijatna atmosfera. Putničke agencije pokušavaju mirisom kreme za sunčanje da navedu svoje klijente na razmišljanje o godišnjem odmoru i rezervacije. Ako znate kako na vas deluju određeni mirisi, treba bi u skladu sa tim da uredite privatan životni prostor. „Svako ima drugačiji ukus: osvežavajući, cvetni ili teški miris,“ objašnjava istraživač mirisa, prof. dr med. Hans Hat sa Univerziteta Rur-Bohum.

Ako stan namirišete prijatnim mirisom, značajno ćete doprineti osećaju zadovoljstva. „Samo je važno da ne preterate, nego da budete decentni.

Radije bih, na primer, ispod jastuka stavio jastučić lavande jer utiče na receptore sna i deluje umirujuće i ne bih se odlučio za zasićenje celog prostora mirisom.“ On miris uvek nanosi na sako sa ciljem povećanja sopstvene koncentracije. „Tako s vremena na vreme mogu da pomirišem i pritom osetim stimulaciju. Vremenom se mozak navikne na to da nakon tog mirisa sledi određeni zadatak koji iziskuje moju koncentraciju.“ Uslovljavanje funkcioniše sa puno različitih mirisa: pepermint osvežava i podiže raspoloženje, limun i bergamot oživljuju čula i aktiviraju, gardenija i lavanda umiruju, pomorandža i ruža uravnotežuju.

Nos ne laže

U biljnom svetu je već dokazano da mirisi imaju zavodljivo dejstvo. Cveće pušta upravo onakve mirise koji privlače njihove omiljene oprašivače. Ako bi promenilo mirise, verovatno bi došli drugi oprašivači pa bi tako i biljna raznolikost dospela u opasnost. Kod nas ljudi je to donekle drugačije, ali princip je isti. Svako od nas ima individualan miris koji je jedinstven i otkriva nešto više o našem imunitetu i genima. Preko tog mirisa osećamo odgovarajuće partnere sa kojima možemo da stvorimo potomstvo pri čemu se njihovi geni razlikuju od naših u što je moguće većoj meri. „Takoreći, možemo da namirišemo tuđe gene,“ ističe Hat. To nam i pomaže u pronalasku partnera sa kojim možemo da imamo snažno potomstvo. Na taj mirisi ne može da se utiče jer „nos ne možemo da prevarimo.“

Postojan miris tela

Od puberteta do menopauze taj miris ostaje postojan što može navesti na zaključak da par koji može da se miriše ostaje zauvek zajedno. Nažalost, to je zabluda: „Partneri koji se međusobno povežu, naravno, moraju međusobno dobro da mirišu jedno drugom, to je jasno,“ ističe Hat. „Ali tokom odnosa još više faktora igra određenu ulogu. Ako na emotivnom nivou nešto pođe po zlu, može se promeniti i naša ocena mirisa. Tako se može dogoditi da nam neko na početku miriše jako dobro, a zatim da to prestane.“ Isto funkcioniše i u drugom smeru. Ako se razočaramo u nekoga ko nosi neki parfem, potcenićemo i druge ljude koji mirišu na isti način. U ovom slučaju može da pomogne ako sa osobom provedemo više vremena što u sklopu novih i pozitivnih iskustava može da nas oslobodi od negativnih osećanja pa joj potpuno promenimo doživljaj.

Koji je tvoj parfem?

Parfemi ne mogu da promene ili prekriju miris našeg tela, ali uz odgovarajuće mirisne note možemo da ga istaknemo. To se događa na intuitivnom nivou. „Automatski biramo upravo onaj parfem koji nam odgovara,“ ističe Hat. Na kraju stručnjaci za mirise ističu da bismo morali da izoštravamo svoj osećaj za mirise kako bismo bolje doživljavali i razumevali okolinu oko sebe. Ako se usredsredimo i usmereno odlučimo da mirišemo svet oko sebe, možemo bolje da razumemo zašto se, na primer, u nekom prostoru ne osećamo dobro, zašto su nam odnosi sa nekim ljudima neprijatni ili zašto nas ispunjavaju. Možemo početi da razumevamo i zašto nas neko područje privlači. Hat smatra da je učenje mirisanja i takvog razumevanja okoline jednostavno, ali da se mora puno vežbati, vežbati, vežbati. Jednostavno je potrebno mirisati različite stvari koji nas prate u svakodnevnome životu. Tako učimo kako da im damo ime i kako da im dodelimo sopstvena osećanja.

Koji miris odabrati za šta?

Mirisi stimulišu naša čula što nas psihički umiruje ili podiže. Donosimo pregled određenih mirisa – kako deluje kada stavimo nekoliko kapi.

Umiruju: Tako deluju lavanda, matičnjak i kamilica.
Razvedravaju: Ako želite da poboljšate svoje raspoloženje, posegnite za pomorandžom, mandarinom, limunovom travom ili pepermintom.
Stimulišu: Jasmin, pačuli, sandalovina, mošus ili ruža važe za afrodizijake.
Za koncentraciju: Limun, eukaliptus, kedar, ruzmarin ili limunska trava pomažu za povećanje koncentracije.
Oslobađaju: Za slobodne disajne puteve pobrinuće se borove iglice, planinski bor, pepermint i timijan.
Jačaju: Zdravac, bergamot i lavanda jačaju imunitet.