Privikavanje na vrtić: Sedam pravila za roditelje

Polazak deteta u vrtić važan je korak u njegovom razvoju. Stručnjaci smatraju da je treća godina života pogodan trenutak jer je tada većina male dece mentalno i socijalno sposobna da se odvoji od mame i tate i zrela za avanturu zvanu vrtić, kao i za druženje sa vršnjacima.

Međutim, nijedno dete ne može preko noći da se odvoji od svojih najvažnijih figura u životu, roditelja. Privikavanje na vrtić treba da se odvija nežno, bez suza i bez dugotrajnih emotivnih potresa. Kada je to moguće? Kada su roditelji svesni ovih pravila za postepeno odvajanje:

Kako da se dete bez teškoća privikne na vrtić

1. Isplanirajte dovoljno vremena

Polazak u vrtić često se dešava u isto vreme kada i povratak majke (ili ređe: oca) na posao nakon porodiljskog odsustva. Ovo nije optimalna situacija za uspešno privikavanje deteta na vrtić. Uopšteno govoreći, drastične promene u porodici poput rođenja brata ili sestre, selidbe, odmora itd. ne bi trebalo da se poklapaju sa detetovim polaskom u vrtić. U svakom slučaju, isplanirajte više vremena za privikavanje – ne samo jednu ili dve nedelje. Za tako kratko vreme trogodišnjak teško može da se privikne na novu situaciju bez traumatičnih iskustava – mlađa deca još teže!

2. Dete određuje tempo

Dobar vrtić roditelji će prepoznati po tome što ne precizira konkretno koliko dugo roditelj može da bude pristuan pri privikavanju. Svako dete je drugačije i svakom detetu je potrebno različito vreme. Razgovarajte prevashodno sa upravom vrtića i raspitajte se kako izgleda koncept privikavanja. Institucija koja želi da izgradi siguran i pouzdan odnos nikada neće odrediti vreme od recimo nedelju dana.

3. Ne mora da bude suza

Da, deca plaču. Zato što su se povredila, zato što su tužna ili zato što se plaše. Svi stručnjaci koji se zalažu za nežno odvajanje su, međutim, složni oko toga da privikavanje na vrtić može da prođe i bez suza. Ako dete plače prilikom privikavanja na vrtić, to znači da je očajno i uplašeno. Dete misli da ga roditelji odbacuju i napuštaju. Ono će svakako u jednom trenutku prestati da plače. Ali samo zato što je odustalo, ne zato što se oseća sigurno i povezano što može da izazove dugoročne traume. Zato kao roditelj ne dozvolite da vas ubede da mora da bude suza ili da su suze znak besa ili sredstvo pritiska koje koristi vaše dete. Umesto toga, dajte svom detetu dovoljno vremena da stekne poverenje u nove figure u svom životu. Tada će razdvajanje proteći bez suza i straha!

4. Kako roditelji mogu da olakšaju privikavanje

Smisao i svrha privikavanja na vrtić je da vaše dete stekne dovoljno poverenja u osoblje vrtića, da se oseća sigurno čak i kada roditelji nisu tu i da, na primer, dozvoljava drugim osobama da ga uteše. Preduslov za to je, vidite gore, dovoljno vremena. Tu vi kao roditelji igrate važnu ulogu. S jedne strane, morate da budete sigurna luka svom detetu – u novoj sredini ono mora da oseća da u svakom trenutku može da se vrati kod vas. S druge strane, prilikom privikavanja treba da se ponašate pasivnije. Ne igrajte se sa detetom kada vam priđe, ali ni ne odbacujte ga naglo. Zaboravite na mobilni telefon, novine ili knjigu! U suprotnom će dete pre pokušavati da pridobije vašu pažnju, nego da se okrene novoj situaciji i novom licu.

5. Nikada se ne iskradajte

Loš savet iz prakse bi bio da se tokom postepenog privikavanja jednostavno iskradete iz prostorije u kojoj vaše dete pokušava da izgradi poverenje u nove osobe. Time ćete samo uznemiriti dete – a u najgorem slučaju ubuduće će i kod kuće reagovati panično na svako vaše, makar i kratko, odsustvo. Pozdravite se sa detetom kratko, ali svesno, pre nego što napustite vrtić (ili se samo sklonite u garderobu). Kada ćete to uraditi po prvi put i koliko dugo će trajati, razmotrite sa vaspitnim osobljem.

6. Privikavanje zahteva snagu

Za mališane je polazak u vrtić ogroman napor. Prilagođavanje na novu sredinu, veliki broj dece, nova odrasla lica, drugačije ritmove umara decu. Stručnjaci zato savetuju roditeljima da deca u fazi privikavanja na vrtić ostatak dana provedu u miru. Najbolje bi bilo da uobičajeni program zabave smanjite na neko vreme. Bolje rešenje je da ostanete kod kuće, provedete vreme zajedno čitajući, nego da kao obično izađete u parkiće, idete u igraonice, na sport ili u druge školice.

7. Ponekad samo prekid pomaže

Možda nije bio odgovarajući trenutak, možda vrtić nije pravi izbor za vas, možda je bilo traumatičnih iskustava usled drugih razdvajanja, kao što je na primer bolest majke – ili vaše dete jednostavno još nije spremno. Ako zavladaju strah, suze i očaj, treba da reagujete kao roditelji.

Dobri vrtići savetuju da se u takvim slučajevima prekine privikavanje (i ponovo pokuša u nekom kasnijem trenutku). Ako ne postoji alternativa, biće vam teško. Međutim, za dobrobit mališana ovaj korak bi bio najbolji. Iako se ne dešava stalno da privikavanje ne uspe, to ipak može da se desi. Zato je poželjno da se privikavanje na vrtić ne započinje neposredno pre povratka na posao. Ili da osmislite plan B, kao što je pomoć baka i deka.

Naš savet:

Nakon vrtića mala deca su često gladna – utoliko je bolje da u maminom i tatinom rancu bude spreman mali zalogajčić iz dm-a.