Kako pronaći sebe u prirodi

Videti s proleća prve pupoljke kako se bude, kupati se leti u hladnim vodama jezera ili se u jesen penjati po surovom vrhu planine: postoje mnoga iskustva koja vode u unutrašnju povezanost sa prirodom. Ali čak i sitnice svakodnevnog života podsećaju na duboko isprepletenost sa svetom i da smo deo njegovog ciklusa. Na primer, ako možete da jedete sveže, samo ubrano povrće ili pijete izvorsku vodu koja je na kraju krajeva bila more, onda oblak, a zatim kiša koja je prodirala kroz pukotine stena, uzimajući minerale. „Priroda nije nešto izvan nas – ona je prisutna u nama, povezana s nama na najdubljem nivou“, pišu Jennie Appel i Dirk Grosser u njihovoj knjizi „Moć prirode“.

Sve je u ravnoteži

Da smo lično deo stvaranja, to smo mogli videti pred očima barem 20.000 puta dnevno. Toliko često osoba udahne i izdahne, otuda je čovek nesvesno stalno u kontaktu sa svetom koji ga okružuje. Vazduh koji ga održava u životu proizvodi ekosistem. Sva stabla, cveće čak i alge u moru hrane se fotosintezom, što stvara važan kiseonik za sisare. Životinje zauzvrat rastvaraju zemlju i raspoređuju semena tako da još postoje šume. I u okeanima, svaki deo ekosistema ima veoma specifične zadatke koje treba održavati. „Sve radi zajedno – život je moguć samo u celini – mi dišemo, jer drveće i more dišu“, pišu Appel i Grosser.

Otuđenje od prirode

Pogled u istoriju i prošlost pokazuje da je čovečanstvo gotovo uvek živelo u bliskom kontaktu sa prirodom. Samo za relativno kratko vreme, prirodni način života se postepeno menja zarad više udobnosti. Danas su velike površine šume očišćene, livade prekrivene betonom, a sve više ljudi živi u gradovima. Priroda nam je manje bliska u svakodnevnom životu, provodi se vreme u klimatizovanim sobama, prodavnice i supermarketi sa neonskim reklamama prekrivaju noćno nebo.

Ovo okruženje može učiniti da se osećate odvojeno od sveta u kom živite. „Mi se otuđujemo od prirode – čak i od sopstvene prirode – i tako gubimo vezu sa stvarnim okruženjem, moramo biti svesni da upravo priroda može dugoročno nahraniti i dozvoliti da rastemo i razvijamo se iznutra“, upozoravaju autori knjige.“

Ponovo otkriti sebe u prirodi

Rafenstein je ubeđen da bi bilo dobro za mnoge ljude da se ponovo povežu sa prirodom i da je priznaju, da tako kažemo. „U prirodi, se mogu raditi mnoge vežbe kako bi se vaša intuicija ponovo prizvala.“ Šuma, livada i ostalo su optimalan okvir za sopstveno novo otkrivanje sebe i razvoj. „Pod otvorenim nebom smo otvoreniji za nove impulse, naše polje vida se širi i upoznajemo nove perspektive, dešava se pad nivoa stresa, povećanje pažnje, kreativnost i inovativno razmišljanje“, objašnjava Rafenstein.

Jedinstvena stvar u prirodi je ta što ona afirmiše život, nenamerna je i autentična. Ovo, na primer, pomaže u donošenju odluka pred predstojeće promene, postavljanju ciljeva, unutrašnjim ili međuljudskim sukobima, i osigurava više jasnoće i smirenosti. Oni koji traže rešenja napolju u prirodi prema Rafensteinu profitiraju, od neutralnog, neograničenog i nesebičnog pristupa. „Priroda reflektuje unutrašnje postupke i procese, unutrašnji glas dobija izraz u spoljašnjosti i vi shvatate šta i kako želite da živite.“

Otvorite svoja čula

Šta zapravo može da izazove boravak na otvorenom? U knjizi „Moć prirode“ se opisuje jednostavna vežba koju su mnogi ljudi intuitivno već jednom ranije radili: pronađe se mirno mesto na svežem vazduhu. Dok sunce sija na licu, vetar duva kroz kosu i ptice cvrkuću, automatski počinjete duboko da udišete i izdišete, opuštate se i otvarate svoja čula. „Kada zaista postanemo budni za svet, vidimo prava čuda u navodno najmanje bitnim stvarima, i što se više pitamo o tim čudesima, to su naši umovi otvoreniji“, pišu autori. Drugim rečima, oni koji otvore svoja čula će automatski obogatiti svoje živote.

„Toliko mnogo stvari nas može zapanjiti i dodirnuti kada naučimo da ponovo gledamo otvorena srca.“ Iz „Moći Prirode“

Vežbe koje možete da radite u prirodi:

1. Određivanje lokacije – napravite ili isecite krug na zemlji u šumi. Grane, kamenje, lišće ili korenje predstavljaju osećanja, ljude, posao – trenutni život. Nakon toga trener pomaže u pronalaženju resursa i snaga. Posle toga se na zemlji crta još jedan krug – ovaj put kao ciljna slika.
2. Biografski rad – drvo simbolizuje sopstveno rođenje. Drugo mesto predstavlja kraj života. Odatle se usmerava pogled preko imaginarne vremenske ose na njegov život i razmišlja: Koji bi savet dao tom mlađem sebi?
3. Podrška odlučivanju – stojite ispred brežuljka, desno i levo iza vas simbolizuju se dve opcije koje su trenutno dostupne u vašem životu. Odlazite na obe destinacije, jednu za drugom i obratite pažnju na to, koji se prvi impuls pokreće po dolasku na određenu lokaciju.

Sresti se sa prirodom

U „Moć prirode“, otkriti korene, pronaći mir i doživeti rast“, preporučuju se između ostalog i sledeće vežbe:

Jačanje samopoštovanja

Često je lakše otkriti lepotu i jedinstvenost u pejzažu nego u samom sebi, a svako ko svesno razmišlja o obilju prirode i razmišlja o tome što on sam doprinosi toj lepoti, može se malo približiti svojim vlastitim snagama i samopoštovanju.

Budi uz sebe

Nekada je bilo od vitalnog značaja pratiti zvuke na otvorenom u prirodi. To danas može biti korisno. Pažljivo slušanje, čini vas skoncentrisanim i opuštenim i na kratko vreme potpuno se fokusirate na jednu situaciju.

Trenirati postojanost

Stanite uspravno i postojano pored drveta. Imate osećaj da znate kako se možete suočiti sa olujama života? Ova vežba pomaže da se crpi životna snaga i vitalnost.