Čekajući inspiraciju

Jednostavno čekati da se nešto dogodi baš i nije jednostavno. Uprkos tome, inspiracija može da se pojavi iz čista mira.

Jednostavno se pojavi iznenada, pa poskočimo i počnemo da slikamo, crtamo ili pišemo beleške na prvu cedulju koja nam dođe pod ruku. Moramo da reagujemo odmah i ništa pritom ne sme da nam stane na put jer jednu stvar znamo: što brže dođe neka ideja, nadahnuće, neka sjajna misao, to ćemo je brže i izgubiti. Inspiracija je skupocena, njom ne možemo da upravljamo, ne možemo ništa da joj naredimo i ne možemo čvrsto da je držimo. „Nijedan umetnik nije umetnik 24 sata dnevno; sve bitno, sve trajno što mu pođe za rukom, uvek se dogodi u tek nekoliko malih, retkih trenutaka inspiracije,” napisao je Štefan Cvajg još 1927. godine u svojoj knjizi „Zvezdani časovi čovečanstva”.

Čekati, ništa ne raditi i sanjariti tokom dana

Ali šta je zapravo inspiracija? Pojam dolazi od latinske reči „inspiratio”, a znači „nadahnuti” i „udahnuti”. U rečniku ćete pod pojmom „inspiracija” pronaći definiciju da je to stanje koje podstiče umetničko stvaranje i naučna otkrića.

Na osnovu te definicije brzo nam postaje jasno da je inspiracija nešto pasivno jer jednostavno treba da čekamo da nam se to „stanje” dogodi. Ali čekanje je u naše današnje vreme jako neuobičajeno. Programirani smo da zadovoljavamo svoje potrebe istog trenutka.

Nemirno prelazimo prstom preko svojih pametnih telefona i proveravamo šta ima novo, što će nas malo primorati na to da se nakratko zadržimo. Pritom postoji i alternativa u obliku aktivnosti koje su i korisne i prestižne: gledati u nebo, sanjariti, ništa ne raditi. Autorke Iris Dering i Betina Mitelštras u svojoj knjizi „Inspiracija – kako misli dolaze u glavu i kako iz toga nastaju ideje” navode da bismo morali da rehabilitujemo dokolicu, slobodno vreme i vreme provedeno u lenčarenju kako bismo uopšte omogućili i doživeli inspiraciju. I dok usmerena potraga za rešenjem često ne vodi nikuda, slobodan duh neretko donosi korisne ideje. Inspiracija počiva na mentalnoj opuštenosti. Ako se duhovno isključimo, omogućujemo svojim mislima slobodan tok i u nekom trenutku ni na šta drugo nećemo misliti.

Johannes Majer, muzičar

»U mom slučaju inspiraciju omogućuje određeno raspoloženje pri kojem mogu da se opustim i oslobodim od konvencionalnog načina razmišljanja.
To me stavlja u položaj da mogu da budem kreativan. Inspiracija je za mene i umeće prevođenja. Dobijam nadahnuće koje mi omogućuje da prepoznajem i transformišem estetske uzorke. To, na primer, može da bude šum vode ili telesna senzacija pri penjanju. Zahvaljujući inspiraciji, ova stanja mogu da pretočim u muziku. Po mom mišljenju, sve to ima mnogo više veze sa emocionalnom inteligencijom – pretpostavka koja mora da se zadovolji je pristupanje nečemu ili nekome, a da izbegnemo kategorizovanje«

Mozak ne može da ne radi ništa

Neurološka istraživanja potvrdila su da mozak nastavlja da radi na neki svoj način kada pokušamo uspešno da ga dovedemo u stanje potpunog mira. Zbog toga i ne možemo da kažemo da se nalazi u tom mirnom stanju. Ispostavilo se da su aktivnosti u pojedinim područjima jednako visoke kao i pri usmerenom mišljenju.

„Naš mozak je aktivan i kada ništa ne radimo. Iako izgleda kao da smo isključeni, mozak nastavlja da radi na nekom drugom nivou. Ovo stanje nam omogućuje da dospemo u stanje u kojem je moguće sanjarenje, a tako povećavamo svoju kreativnost,” objašnjava Mihael Volkenig sa Instituta za pozitivnu psihologiju i mentalni trening u Gracu. Naučnici pričaju o osnovnoj komunikacionoj mreži u mozgu (default mode network), misli iščezavaju u spoljašnjem svetu, pogled beži prema onom unutrašnjem.

Tako mozak može neometano da povezuje najrazličitije misli. „Misaoni impulsi u slobodnim, često divljim asocijacijama povezuju se sa starijim sadržajima iz pamćenja da bi se na kraju iz te mešavine rodila nova, neometana dosetka,” pišu Dering i Mitelštras u svojoj knjizi.

Svest, percepcija i susret

Temelj iz kojeg ovaj proces uopšte možemo da pokrenemo su naša svest i percepcija jer samo ono znanje koje je naš mozak u nekom ranijem trenutku svesno sačuvao, kasnije, u stanju namernog isključenja bilo kakve aktivnosti drugih elemenata možemo da dozovemo i obradimo. „U skladu sa tim moto bi mogao da glasi: posmatrajmo svesno kako bismo nesvesno mogli da stvorimo nešto što se ponovo spaja na nesvesnom nivou,” ističu autorke knjige.

Usmereno opažanje u pravom trenutku otvara misaone puteve koji opet utiču na druge misli. Sveži impulsi spolja se susreću sa već postojećim sadržajima u našem pamćenju. Opažati znači povezivati posmatrano u spoljašnjem svetu sa sopstvenim subjektivnim doživljajima. Volkenig smatra da veliku ulogu pritom igraju međuljudski odnosi jer međusobni susreti mogu da izazovu oduševljenje, spremnost na zajedničke poduhvate ili želju za nastavkom sopstvenog razvoja.

Suzan Dziadek, modna stilistkinja i majka

»Najbolje umirujem misli kada oko mene vlada potpuni mir. Kada sam prisutna samo ja, a svi oko mene spavaju. Pogled usmeravam napolje prema šumi i pritom uspavljujem svog sina. Možda mi je takav smiraj potreban jer je inače moj život ispunjen živahnošću. Inspirišu me ljudi, osećaji, priroda, umetnost, priče, materijali i ručni rad. Inspiracija me vodi u umetničko stvaralaštvo. Važno je povezati se sa njom, pokušati je shvatiti i dati joj neki izraz. Želim da se gubim i ponovo pronalazim u njoj, možda da je ponovo definišem. Ne mogu da je ispustim iz ruku.«

Nepristrana i otvorena srca

Kako uspešno pronaći inspiraciju? Važna je spoznaja da unutrašnji svet jednako utiče na nove ideje kao i spoljašnji.
„Pamćenje je blago koje treba negovati,” tvrde Dering i Mitelštras. Osnovni izvor inspiracije pronalazimo u dubinskom opažanju, znatiželjnom posmatranju, sećanju i pamćenju važnih trenutaka. Dodatno predlažu da svoju pažnju usmeravamo prema onome što je na prvi pogled skriveno, da pustimo da stvari utiču na nas, da istražujemo, da iskusimo svet sa one strane uvreženog mišljenja; da situacijama pristupamo sa otvorenom predanošću, da ono poznato gledamo novim očima, otvoreno i nepristrasno. Da imamo otvorena srca i da pokažemo hrabrost pri skretanju sa poznatih puteva. Iskusio je to i psiholog Volkenig.

Preporučuje nam da učimo od dece. „ Deca po prirodi u sebi imaju veliku želju za učenjem, zanos i poletnu spremnost na upoznavanje sveta bez predrasuda i uvek iznova, ističe. Deca vole igru, „nešto što su odrasli odavno zaboravili,” tvrdi psiholog. „To je važno kako bi se pronašla inspiracija. Strast se razvija kroz igru, sport i bavljenje muzikom. Dospevamo u stanje protoka svesti i uredno se predajemo nekoj stvari. Činimo je samo zbog nje same, zaboravljamo vreme i sve što se oko nas događa.” To su najvažniji preduslovi koji moraju biti zadovoljeni kako bismo bili blagoslovljeni novim idejama.

Eva Krallinger-Gruber, urednica časopisa i direktor agencije

»Za mene je inspiracija osećaj. U njoj se mešaju poriv za delovanjem sa rojevima ideja, a sve vodi do neposrednog sprovođenja u delo. Ovaj osećaj može da izazove sve živo: dobar film, putovanje, lepo sročen tekst, bol, penjanje, vez ili krajnje naporno takmičenje u trčanju. Najbolje izlive inspiracije imam kada se potpuno udaljim od svakodnevne vreve. Generalno se dobro snalazim u novim disciplinama u kojima istražujem šta sve novo mogu da mi ponude. Pre svega mi je važno da ostanem otvorena prema novom i da pozitivno vrednujem sve novo. Da iz toga izvučen strast i pretvorim je u viziju. Da dopustim da me zavedu spoznaje kako nije uvek sve sasvim jednostavno. Inspiracija je za mene izvor svega, potraga za njom je osnovni razlog zbog koga se svaki dan budim sa radošću«