Menu

Psihologija: Šta je smisao života?

Christoph Schlick otkriva kako do smislenog života.

Home » Inspiracija » Psihologija » Psihologija: Šta je smisao života? - 02.2020

Christoph Schlick, nekadašnji benediktinski monah a danas priznati psihološki savetnik, zna odgovore na mnoga teška pitanja. Između ostalih i na ono o smislu života. Ili drugim rečima: Šta moram da učinim da bih ostvario svoje želje?

Trčimo na posao, sređujemo stan, planiramo sledeće putovanje: često samo jurcamo kroz život. Stalno nam je u glavi šta sledeće treba da uradimo. Radimo, organizujemo, konzumiramo. Retko živimo u trenutku i slušamo sebe. Posledica je da se osećamo nemotivisano, prazno i iscrpljeno. Tada odjednom počinju da se javljaju pitanja. Da li posao ima smisla? Koliko slobode je potrebno čoveku? Da li uvek moramo da imamo ciljeve u životu? Ili ponekad možemo jednostavno da ne radimo ništa?

Nema gotovih odgovora. Ali i to je dobro jer tako svako može da nađe tačan odgovor za sebe. Našom tematskom serijom koja se sastoji iz pet delova želimo da vas ohrabrimo na promenu i pokažemo vam da ona počinje od svakog pojedinca. Za početak, Christoph Schlick otkriva kako do smislenog života.

Gospodine Schlick, zašto je danas toliko teško biti zadovoljan?

Zato što su rezultati, produktivnost i sa njima povezana potrošnja odlike današnjeg vremena. Ako ste zadovoljni svojim životom, uvek će neko doći i reći: To ti je dovoljno? Mi, ipak, nemamo pravo da dovodimo u pitanje životne modele drugih. Trebalo bi češće da zastanemo i odmorimo se. Ne moramo uvek da težimo nečemu.

Ko ili šta utiče na to da li ćemo svoj život smatrati smislenim?

Da li neko vidi smisao u nečemu zavisi od toga šta mu je važno. To se razlikuje od osobe do osobe. Neki ljudi imaju viziju svog života, osnovni smisao koji se provlači kroz njihov život kao crvena nit. Kod drugih to nije tako jasno jer živimo u brzom vremenu sa malo stabilnosti i trajnosti. Postoji izuzetno mnogo spoljnih uticaja. Istovremeno imamo mnogo veću slobodu. Često nam je teško da se nosimo sa tim, što takođe može da bude korisno jer smisao života treba uvek iznosa otkivati i iznova se orijentisati.

Kako da saznamo šta nam je zaista važno?

Tako što ćemo poznavati sopstvene vrednosti. Često nije nimalo lako otkriti ih. Postoji veoma mnogo ponuda iz spoljašnjeg sveta koje žele da nam objasne šta je „vrednost“. Logoterapija i istraživanja smisla kažu: to je nešto „vaše“. Primer: Čovek može zadovoljno i dobro da živi ako preuzme vrednosti roditelja i njihovih roditelja i nastavi porodični biznis odnosno vodi sličan život. Ipak, vrednosti ne treba preuzimati na silu i nepromišljeno.

Dakle, važno je ono što želimo iznutra?

Da. Treba da razmislim o tri stvari. Prvo: Šta želim da uradim? Reč je o vrednostima koje stvaramo a koje su prolazne kao što su na primer, zasnovati porodicu, napraviti kuću, zaraditi novac, zdravlje, prijatelji ili znanje. To, međutim, nije sve. Drugo je: Šta pritom doživljavamo? Može biti mnogo toga, kao na primer radost, određena osećanja, sigurnost, spokoj. To što sam jednom doživeo ne može niko više da mi oduzme. Treće: Sa kakvim stavom radim nešto? To može da bude ljubav, nada, humor, zahvalnost ili poverenje.

Na šta tačno mislite kada kažete stav?

Reč je o tome kako se odnosim prema životu, koje vrednosti nosim u sebi. Da li nešto radim zato što sam odgovoran? Zahvalan? Zato što sam dosledan, volim ljude i opraštam im? U svakoj fazi našeg života vode nas upravo takvi stavovi, svesno ili nesvesno. Oni naravno mogu da budu i negativni, na primer poput stava ravnodušnosti, sumnje, straha, trpljenja. Ali i ove stavove mogu da menjam svakog dana. Mogu da kažem: Sada ću da ostavim strah po strani i hrabrost će biti moj osnovni stav. Odvažan sam u svojim postupcima.

Zvuči jednostavno ali kako postići to u svakodnevnom životu?

Tako što ćemo se uvek pitati: Zašto ili za koga radim ovo? Za sebe? Za druge ljude? Zato što mi je to zadatak? Za svet? Ako nisam povezan sa svojim postupcima, neće biti promena. Ako sam ravnodušan, to znači da mi nije važno. Tada mi je „svejedno“. Smisao doživljavamo samo kada ostvarimo nešto što izaziva dobar osećaj i što se uklapa u naš osnovni stav.

Kako definisati sopstvene vrednosti i ovo „zašto ili za koga“?

Ovo su dve osnovne stvari: Pokušajte da uvek budete smireni i da se povežete sa prirodom. Zvuči banalno. Ali tek kada utišam neprekidnu buku u glavi, moći ću da čujem šta mi unutrašnji glas govori. Ovo može dobro da se uvežba vežbama pažnje odnosno meditacijom. Veza sa prirodom je neophodna da bi razvoj uopšte mogao da se odvija. To ne znači da treba da se odselite u šumu. Samo budite svesni prirode kao dela svog života. Da li primećujete smenu godišnjih doba? Da li osećate kada je vašem telu potreban san a kada želi da bude budno? Kakav je osećaj popiti čašu vodu?

Da li pitanje smisla možemo da prepustimo odnosno delegiramo nekom drugom?

Ljudi su to oduvek pokušavali, na primer političkim ili religioznim institucijama. To međutim nije dugoročno održivo. Smisao nije nešto što se može generalizovati ili stavljati u isti koš. Kada ljudi ne žele da se bave sopstvenim vrednostima, rizikuju da se prepuste takozvanim guruima ili radikalnim pokretima. Svakome treba dozvoliti da može i mora sam da odluči u čemu vidi svoj lični smisao.

O sagovorniku / O Christoph-u Schlick-u:

Christoph Schlick je logoterapeut i psihološki savetnik. Rođen je 1961. godine u Gracu, studirao je teologiju i pravo u Gracu, Salcburgu i Rimu i 24 godine je živeo kao benediktinski monah u jednom manastiru. Još u mladosti je upoznao bečkog neurologa i psihijatra Viktora Frankla i obučavao se u oblasti logoterapije i egzistencijalne analize. Nakon što je otišao iz reda, osnovao je 2001. godine „SinnZENTRUM“ u Salcburgu. U centru pruža podršku ljudima da pronađu smisao života.

Savet za čitanje:

U svojoj knjizi „Šta daje pravi smisao mom životu“ ( „Was meinem Leben echten Sinn gibt“) (Verlag Scorpio) Christoph Schlick objašnjava kako ukloniti unutrašnju prazninu i na koji način svaki čovek može da pronađe (svoj) smisao života.

Prema gore
OKViše informacija