Menu

Pusti me napolje: zašto je čoveku potrebna priroda

Čovek ima urođenu potrebu da bude povezan sa prirodom.

Home » Wellness » Pusti me napolje: zašto je čoveku potrebna priroda - 07.2019

Čovek ima urođenu potrebu da bude povezan sa prirodom – kažu naučnici. I odaju nam zašto je sport u prirodi bolji za telo i duh.

Iznad svih vrhova је spokoj, jedva osećaš dašak u krošnjama; ptičice miruju u šumi. Sačekaj samo! Uskoro se miru i ti prepuštaš“. Ovi redovi su Johanu Volfgangu Geteu zarobile misli dok je šetao kroz smrekovu šumu u Turingenu put vidikovca. Pogled na pejzaž ga je inspirisao da napiše odu šumi, koja je postigla svetsku slavu.

Austrijski dramatičar Feliks Mitterer takođe spaja pravu ljubav prema prirodi sa poezijom. U „Marzengrund“ govori o čoveku koji 40 godina živi kao samotnjak. „Često sam prolazio kroz svilenkastu kišu, kroz kišni veo, i osećao sam pripadnost, sa drvetom, mahovinom, svaka i najmanja borova iglica je nabubrila pod mojim bosim nogama i moj prijatelj postala“, kaže njegov Elias, koji je već u mladosti odlučio da se povuče u izolovanu kolibu u Alpima.

Ako se veruje Arnulf Hartlu, direktoru Instituta za ekomedicinu Medicinskog univerziteta Paracelsus u Salzburgu, Mittererov samotnjak „Elias“ nikako nije sam sa svojom ljubavlju prema prirodi. „Čovek je u osnovi biofil“, objašnjava naučnik u „Standardu“. „Postoji urođena potreba za kontaktom sa prirodom.“ Zapravo, naša vrsta izgleda da je programirana da traži blizinu šuma, livada i planina i to od malena. Od opsežnog istraživanja sedamdesetih godina, znamo da se deca igraju u parkovima a relativno malo na igralištima, i tako koriste celokupno okruženje prirode koja im je dostupna. Najviše su cenili upravo područja koja su od strane planera bila zaboravljena.

Zabrinutost da bi mogli tom prilikom da naruše prirodu je neosnovana. Iako povremeno uberu po neki cvet ili polome granu sa drveta da bi nešto od nje sagradili, međutim to priroda može da izdrži.

Blizina prirode garantuje opstanak

 

Detinjasta želja da se istražuju slamčice trave, bube i kore od drveta je više od igre. Prema Biophil hipotezi američkog biologa Edvarda O. Vilsona, emocionalna povezanost sa prirodom ima visoku evolutivnu vrednost. Zato što su ljudi koji pažljivo prate svoje prirodno okruženje oduvek imali prednost u preživljavanju. Nije ni čudo što pogled na cveće, bujne pejzaže i stogodišnje drveće i danas smiruje živce. Konačno, polazne tačke koje mogu biti korisne za očuvanje sopstvene vrste su nadohvat ruke.

Za razliku od dece, koja se obično ne plaše ni roditeljskih zabrana, niti jezivih bajki kao što su Ivica i Marica ili Crvenkapa i uporno jure u najbližu šumu, odrasli imaju tendenciju da potiskuju svoju prirodnu potrebu za zelenilom. Mnogi ljudi većinu svog života provode u zatvorenom prostoru, rizikujući svoje zdravlje, kaže američka istražiteljka Nina Jablonski. Nedostatak sunčeve svetlosti slabi imunološki sistem i dodatno povećava rizik od nastupanja depresije. Takođe, američki istraživači su otkrili da radnici koji rade u kancelarijama a koji imaju redovan kontakt sa prirodom, ređe pate od problema sa mentalnim zdravljem.

Posebno zdrave borove šume

Posebno blagotvoran efekat na zdravlje smatra se da ima borova šuma. Ona oslobađa veliki broj fitoncida, a ove supstance nisu samo odgovorne za činjenicu da tako dobro miriše u šumi, već bi trebalo da imaju i antibiotska svojstva. „Postoje indicije da šuma ima pozitivan uticaj na zdravlje“, kaže Angela Schuh sa Univerziteta Ludwig – Maximilians u Minhenu na faz.net. „Ali još smo na početku univerzitetskog istraživanja.“

Prema holandskim studijama, stanovnici većih evropskih gradova koji žive bliže parkovima imaju zdravstvene beneficije. Istraživači na Boku u Beču ispitivali su 180 naučnih radova na temu uticaj šumskih pejzaža na zdravlje, dobrobit i kvalitet života i došli do zaključka da čak i 10-minutna šetnja šumom poboljšava zdravlje. Poboljšava se oksigenacija organizma, smanjuje se oslobađanje hormona stresa kortizola i povećavaju se hormoni sreće serotonina i dopamina. Japanski lekari su proučavali u bezbroj malih studija koliko je dobro samo 15 minuta boraviti u oblastima bogatim drvećem i kako to čini ljude srećnim i zadovoljnim. U Japanu, Shinrin Yoku – takozvano „šumsko kupanje“ – deo je nacionalnog zdravstvenog programa od ranih 1980-ih. Nije samo važno biti fizički aktivan i baviti se sportom, već pre svega svesno percipirati okolinu biti svestan nje i crpiti snagu iz prirode.

Šuma je dobra, sport u šumi je bolji

Three mountain bikers on a singletrack above lake Ohrid in Macedonia

 

U očima Arnulfa Hartla ovo nije dovoljno. „Odlazak u šumu i samo udobno sedenje u šumi je lepo – ali neće imati istu efikasnost kao džogiranje kroz šumu ili šetnja uzbrdo“, kaže stručnjak iz Instituta za ekomedicinu. On je sam u toku istaživanja ustanovio da je imuni sistem muškarca jači kada hoda svaki dan i to nedelju dana u Nacionalnom parku Hohe Tauern u Austriji, kao da je trenirao sedam dana u zatvorenom prostoru na pokretnoj traci.

Boravak u prirodi je dobar, trening u prirodi je još bolji. Naravno, to ne mora nužno biti planinski venac. Pešačiti – najjednostavniji i najlakši oblik kretanja – možete bilo gde. Do mnogih staza za pešačenje može se doći iz većih gradova javnim prevozom ili biciklom. To takođe garantuje da nećete nepotrebno nanositi štetu prirodi koju biste želeli da osetite na ovom izletu. Pešačenje je rekreativna aktivnost koja je pogodna skoro za svakoga. Jednostavne staze su često adekvatne i za malu decu, starije osobe i osobe sa invaliditetom.

Ako je pešačenje ili šetnja možda previše dosadna, postoji mnogo drugih načina da se krećete u prirodi. Klasični džoging na otvorenom nudi mnogo više raznolikosti i boljeg vazduha nego na traci za trčanje u teretani. Takođe, nordijsko hodanje i biciklizam su dobre prilike za dobijanje forme uz pomoć aktivnosti u prirodi.

Više raznovrsnosti za mozak

Pored toga, trening na otvorenom ima mnoge prednosti koje klimatizovani studio ne može da nam ponudi, od termalnih stimulansa do trodimenzionalnog terena koji stimuliše više mišićnih grupa, do potpunijeg vežbanja percepcije i prihvatanja prirode koja nas okružuje. Mozak ostaje aktivniji napolju. Pored toga, fizičke aktivnosti u prirodnom okruženju se smatraju manje napornim. To je zato što ima više toga da se vidi i čuje – i vi takođe imate stvarni cilj na umu. Kada nakon uspinjanja na brdo dospete na sam vrh osećaj je prelep jer ste dostigli limit ali na pokretnoj traci nikada ne stignete nikuda. I još jedan adut za treninge u prirodi u zelenom okruženju: je svež vazduh koji udišete.

Prema gore
OKViše informacija