Rezilijentnost: Ovih šest saveta ojačaće nas za svaku krizu

Ljudi koji znaju kako da se nose sa stresom mogu bolje da se izbore i s krizama kao što je pandemija virusa korona. Ova unutrašnja snaga u psihologiji se naziva rezilijentnost i može da se nauči.

Nema sumnje da nas je kriza s koronom sve izmorila i da su mnogi i dalje zabrinuti. Zašto neki ljudi bolje izlaze na kraj s ovom krizom – ili generalno sa životnim krizama – nego drugi? U psihologiji se ova supermoć naziva „rezilijentnost“.

Prvobitno je ovaj izraz označavao sposobnost podnošenja ekstremnih situacija, bez štetnih posledica po mentalno zdravlje. U međuvremenu je počeo češće da se upotrebljava pa se tako danas termin rezilijentan upotrebljava za nekoga ko dobro savladava svakodnevne stresove „U idealnom slučaju iz krize možemo čak da izađemo jači i sa razvijenijom ličnošću“, kaže psihološkinja i istraživač rezilijentnosti Anelize Ašauer-Pišleger (Anneliese Aschauer-Pischlöger).

Faktori rezilijentnosti su individualni

Definisana rezilijentnost ne postoji. Različiti faktori rezilijentnosti su različito izraženi kod svake osobe. Prema studiji o rezilijentnosti u uslovima kovida, koju je 2020. godine sprovela Anelize Ašauer-Pišleger, tu spadaju: zdrava i nežna briga o sebi, optimizam, prihvatanje onoga što ne možemo da promenimo, orijentisanost ka budućnosti i sposobnost promišljanja. Svoju ličnu rezilijentnost možete da proverite kroz psihološki online test.

Dobra vest je da rezilijentnost nije nepromenjiva kategorija. Ekspertkinja je uverena u sledeće: „Svaki čovek u sebi nosi određenu bazičnu rezilijentnost u smislu zdravog jezgra. Takođe, rezilijentnost može da se nauči i razvija tokom čitavog života.“ Kako da i vi podstaknete pozitivne misli, steknete ovu unutrašnju snagu i integrišete je u svoju svakodnevicu? Zamolili smo psihološkinju za savete.

Jačanje rezilijentnosti: Naučite da savladate svaku krizu

1. Prihvatite negativna osećanja

Tokom krize s koronom sve bolje shvatamo da se naš život radikalno promenio i da mnoge aspekte moramo da preuredimo i preoblikujemo. Gledajmo pozitivno na to, kaže ekspertkinja: „Svakodnevni izazovi istovremeno su prilika da razvijamo svoju rezilijentnost“, kaže ekspertkinja.

Kada nam pođe za rukom da to prihvatimo s ljubavlju (uključujući i negativna osećanja), već smo na pravom putu da ojačamo svoju rezilijentnost. Unutrašnja snaga znači da smemo da imamo faze koje su ispunjene iscrpljenošću, tugom i nesigurnošću – savladavanje rezilijentnosti ne znači da uvek sve moramo da gledamo na pozitivan način, odnosno da moramo da očvrsnemo.

2. Negujte poverenje

Smemo i treba da razumemo svoje slabosti i neprijatna osećanja, ali ne treba da dozvolimo da nas preplave. Pokušajmo, dakle, da se malo distanciramo od straha, tuge ili gorčine. Cilj je svesno samopouzdan stav. Kako da to postignemo? Tako što ćemo, na primer, da vodimo dobar razgovor s osobom u koju imamo poverenja. Odnosno tako što ćemo da uradimo nešto što nam prija i daje snagu. Upravo sada je važno da negujemo sopstvene resurse.

3. Prepoznajte misaone obrasce

Ukoliko se pojave negativni misaoni obrasci, prvo treba da pokušamo da ih prihvatimo, savetuje istraživač rezilijentnosti. U smislu: „Aha, tako, dakle, često razmišljam.“ To je prvi važan korak ka preuzimanju kontrole. Postoje razni primeri štetnih misaonih obrazaca. Kada god stvari postanu emocionalno neprijatne, tražimo skretanje – npr. jedemo zbog stresa ili provodimo vreme na društvenim mrežama. Važno je da ne osuđujemo sebe zbog toga – uglavnom postoje dobri razlozi za to što se određeni misaoni obrazac razvio u nama.

4. Potražite nove puteve

Sledeći korak je da kreiramo nove obrasce. Da bismo to uradili, treba da definišemo kako bismo u idealnom slučaju želeli da razmišljamo i postupamo. Ovo će u početku biti praćeno unutrašnjim (a možda i spoljašnjim) otporom i napetošću. Na primer, ako se odlučimo da izdvojimo više vremena za sebe ili da kućne poslove podelimo ravnopravno s partnerom. Potrebno je da izdržimo napetosti koje se jave i istovremeno da osetimo snagu i energiju koja leži u samoodređenom delovanju – samim tim povećava se rezilijentnost.

5. Iskoristite krize za rast

Krize nas izbacuju iz koloseka – one nas takođe katapultiraju u situaciju da preispitamo poznato, da razmišljamo o životu i da prepoznamo nove šanse i mogućnosti za oblikovanje. Samim tim one imaju veliki potencijal izlečenja, kaže Anelize Ašauer-Pišleger. Postavljanje pitanja samima sebi može da nam pomogne da postanemo rezilijentniji i da ojačamo svoju unutrašnju snagu. Kao, na primer, ova pitanja:

• Šta mi je stvarno važno?
• Šta sam u poslednje vreme previše zanemarivao(la)?
• Šta mi je potrebno za ispunjen život?
• Šta je potrebno mom okruženju?
• Šta treba da pustim a šta da prihvatim?
• Koje nove stvari mogu da se dogode?

6. Pitajte se za šta – ne zašto

Od odlučujućeg značaja za to da li ćemo u krizama biti u stanju da zaista izgradimo resurse i jake strane – a time i rezilijentnost – jeste način na koji savladavamo ove faze. Nije svaka kriza automatski i prilika – neke krize pored životnog iskustva ostavljaju i duboke ožiljke i čine nas osetljivijima na buduće povrede.

U tome je presudna naša sopstvena procena: kako ću da svrstam ono što se dogodilo u svoju životnu priču? Pitanje koje pri tome treba da postavite nije „Zašto?“, nego „Za šta?“ Da bismo se naučili rezilijentnosti i na taj način se ojačali, periode krize treba da iskoristimo za učenje – pomoću pitanja kao što su ova: „Koje pitanje mi život ovde postavlja?“ „Šta sada treba da učinim i da naučim?“ „Za šta ovo može da bude dobro?“