Tajna je u balansu!

Koja sećanja povezujete s početkom pretprazničnog perioda?

Ja sam odrastao u tradicionalnoj kući u kojoj se ložila vatra za ogrev i kuvanje, gde se spremala zimnica i još mnogo đakonija za ishranu tokom zime. Svi ti mirisi i ukusi, kao i toplota ognjišta u mraku, moja su sećanja na početak zime i mnogih praznika.

Kod nas važi mišljenje da je za pripremu novogodišnjih poslastica zadužen nežniji pol, međutim, mi znamo da vi rušite te stereotipe. Šta mislite da je razlog i koliko često u svojoj kući za praznike, ali i za goste svog restorana, preuzmete pripremu slatkiša?

Slažem se s uverenjima i navikom da su poslastice uglavnom zabava za nežniji pol, ali sam ja uvek bio i biću deo te igre. Deo u kom se mere tačne količine sastojaka uvek rado prepuštam kolegama kuvarima a oko ostalih procesa volim da pomognem. Volim da pravim kolače, osmišljavam njihove oblike, ukuse i teksture. Kako kod kuće, tako i na poslu. Sloboda u kreiranju je kao ples sa zvezdama i to me čini srećnim. Svaki put kada postoji povod volim da u skladu s njim napravim nešto posebno. To se najčešće dešava u mojim restoranima.

Kod nas je običaj da se za praznike priprema raskošna trpeza. Budući da domaćini žele da sve prođe u najboljem redu, kako izbeći kulinarski stres?

Bez obzira na to što obožavam stvaranje ukusa, mirisa, oblika i tekstura, kada je uključeno vreme, uvek se rađa i mala doza straha od neuspeha, pa tako sami sebi stvaramo pritisak, a samim tim i stres. Rekao bih da je to uobičajeno stanje i da je najbolji način da se stres izbegne početi dovoljno rano kako bismo imali vremena i da pogrešimo negde a da se ne stresiramo što nećemo stići da to ponovo napravimo.

Slatkiši uglavnom u svom sastavu imaju šećer, te je vrlo teško izabrati zdravije poslastice. Da li možete da kažete našim čitaocima koje su zdravije alternative konvencionalnim namirnicama koje bi trebalo uključiti u recepte, kako bi bez griže savesti uživali u slatkišima?

Iz iskustva znam da sladokusci očekuju i tragaju za slašću u poslasticama. A slast se dobija u balansu slatkoće, masnoće, kiselosti, kao i u strukturi koja može biti hrskava, vazdušasta, mekana, tvrda, vlažna, suva… Upravo tu imamo prostora za kombinovanjem namirnice koje su slatke i slasne a zdrave, to su razna voća u svežem ili sušenom stanju. Mogu da preporučim i med kao zdrav zaslađivač, ali i sirupe od raznih biljaka. Kombinacije su beskrajne. To su alternative koje mogu da zamene šećer ali i da učine da izrada poslastica s takvim namirnicama bude mnogo zdravija.

Koliko je važno poštovati održivost u biranju namirnica za slatkiše? Možete li da sa nama podelite neke savete o „ostacima“ ili viškovima tokom pripreme hrane na druge načine, kako bi se sprečilo bacanje namirnica?

Jedini način da se hrana sačuva i adekvatno upotrebi jeste da se prati recept. Naravno, dešava se da u pakovanju ima više od količine za upotrebu po receptu. Tada se namirnice uredno i adekvatno sačuvaju do sledeće upotrebe. Savet je da se zabeleži datum otvaranja kada je prvi put upotrebljena namirnica… A šta uraditi s ostacima? Ja volim kada se izmere ostaci dok traje priprema. Svakako hranu doživljavam kao nešto što treba deliti, tako da je, prema mom mišljenju, najbolje i najlepše razdeliti je.

Odajte nam neki kulinarski savet za pripremu slatkiša, na šta treba obratiti pažnju?

Najviše pažnje obratite na sastav recepta. Pre praktičnog dela ja najpre u mislima prođem kroz postupak izrade. Pre početka takođe sve pripremim detaljno kako bih se koncentrisao na finalne korake. To je moj savet.

Filip Ćirić, po profesiji ugostitelj, rođen je u Pirotu. Već 20 godina živi i radi u Beogradu. Osnivač je a ujedno i šef Homa restorana u Beogradu. Iza sebe ima preko 50 uspešnih projekata o kojima svedoče zadovoljni klijenti.