Menu

Unutrašnje dete: ovako lečimo rane iz prošlosti

Kako da se oslobodimo negativnih uverenja i da budemo načisto sa sobom?

Home » Inspiracija » Psihologija » Unutrašnje dete: ovako lečimo rane iz prošlosti - 04.2020

Kako da se oslobodimo negativnih uverenja i da budemo načisto sa sobom? To možemo da uradimo tako što ćemo da se suočimo sa ranama iz prošlosti i da utešimo svoje unutrašnje dete.  U ovom tekstu dva stručnjaka daju savete kako vam to može poći za rukom.

Psihoterapeutkinja Stefanie Stahl unutrašnjim detetom naziva skup svih uslovljavanja iz detinjstva, koja smo iskusili od roditelja ili osoba, koje su nam (bile) važne. „Posebno se uvrede i povrede u detinjstvu utvrđuju duboko u podsvesti i sprečavaju nas da kao odrasle osobe ostvarimo svoje pune potencijale”, piše Štal u svojoj knjizi „Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj” (Izdavač Kailash).

Dobra vest je da još možemo da izlečimo ove stare rane, tako što ćemo se suočiti sa njima i utešiti svoje unutrašnje dete.

 

Zašto bi trebalo da utešite svoje unutrašnje dete

Da bi nam to uspelo, pravimo razliku između ‘deteta’ sa sunčane strane i ‘deteta’ sa senovite strane. Dete sa sunčane strane je metafora očuvanog dela osećanja lične vrednosti neke osobe. Ono predstavlja pozitivnu uslovljenost i dobra osećanja, koja proizlaze iz brižnog vaspitanja. U to, na primer, spadaju spontanost, avanturizam, radoznalost, sposobnost da se ‘odluta’ i zaboravi na sebe, vitalnost i radost života.

Dete sa senovite strane predstavlja onaj deo osećanja lične vrednosti, koji moramo da jačamo, jer je ono povređeno i labilno. On obuhvata nesvesna negativna uverenja, koja se iz detinjstva prenose u odraslo doba. To su, recimo, „nisam dovoljno dobar ili dobra” ili „nisam bitan ili bitna”. Odatle potiču osećanja kao što su tuga, strah, bespomoćnost ili bes.

Terapeutski rad na unutrašnjem detetu pomaže da se prevaziđu stare blokade, dođe do novih izvora zadovoljstva i da osoba pronađe sebe.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako se radi na unutrašnjem detetu – tri koraka

 

  1.  Prepoznavanje svojih odbrambenih mehanizama

Da bi se izborio sa negativnim osećanjima iz detinjstva ili da ih čak ne bi ni osećao, svaki čovek razvija sopstvene odbrambene mehanizme. Po mišljenju psihoterapeutkinje Stahl to mogu da budu, na primer, povlačenje, težnja ka harmoničnosti ili ka kontrolisanju – reakcije, koje u odnosima sa drugima često dovode do problema. Prepoznavanje ovih mehanizama je prvi korak ka negovanju deteta sa sunčane i tešenju deteta sa senovite strane.

 

  1.  Suočavanje sa negativnim sećanjima

„Podjednako je važno da se prihvate teret, tuga ili ili ono što nas je povredilo u detinjstvu ”, kaže psihoterapeutkinja Sylvia Wintersperger. „Neophodno je da se okrenemo onom delu ličnosti, koji još nosi doživljaj iz detinjstva.” Ova negativna iskustva u detinjstvu mogu da se neutrališu tako što ćemo sebi da poklonimo razumevanje, saosećanje i naklonost.

 

  1.  Započinjanje razgovora sa unutrašnjim detetom

To uspeva, tvrdi dr Wintersperger, kada razgovaramo sa svojim unutrašnjim detetom. Zamislite kao odrasla osoba da je vaše mlađe Ja upravo doživelo nešto ružno, povređujuće ili uvredljivo. Onda utešite svoje unutrašnje dete, ohrabrite ga i recite mu da nije samo. Objasnite mu da je vaše odraslo Ja uz njega i da problem može da se posmatra iz ugla/perspektive odraslog.

Prema gore
OKViše informacija