Za bezbrižan korak

Stopala su osnova našeg tela. Iz tog razloga ona zaslužuju više pažnje. Samo zahvaljujući njima hodamo kroz život sa stavom i držanjem.

Stopala moraju tokom života da trpe razne muke. Stavljaju se u preuske, preširoke ili previsoke cipele, pritiskana su sa previše težine. Često se ne mogu dovoljno pomerati, a ako je to moguće, onda samo na ravnom asfaltu ili na previše glatkim podovima. Ukratko: Stopala dobijaju premalo maženja i zahvalnosti, iako nas nose ceo život. Ona su temelj koji nam daje potrebno držanje. „Svako ko dobro stoji na nogama, je reprezentativniji, kreće se opuštenije, i sa više samopouzdanja“, kaže trener Pilatesa, stručnjak za spiralnu dinamiku i Grinbergova praktičarka Cora Hiebinger.

ARHITEKTONSKO REMEK DELO

Anatomski gledano, stopala su savršeno dizajnirana: kosti, mišići i ligamenti se savršeno podudaraju jedni s drugima kao komponente jedne kuće. Ona rade zajedno, stabilna su, elastična i istovremeno otporna na udarce. „U našim stopalima ima više receptora nego na našem licu. Ona pružaju podršku, ravnotežu i pokretljivost“, piše švajcarski lekar i specijalista za stopala Christian Larsen u svojoj knjizi sa savetima „Dobar prema stopalima za ceo život“ (Izdavač Trias). Stopala imaju još jednu osobinu: strpljiva su.

Mnogo toga izbalansiraju i uravnoteže tamo gde je to moguće. Uprkos lošem tretmanu, ona i dalje neprimetno pate. Dok se ne pretera. Prvo, šalju signale upozorenja. Ali ti signali se često zanemare. Samo kada ne postoji drugi način, dolazi do bola. I sa njim poruka: Na ovaj način ne više! Deformitet stopala obično nije lokalan problem. Telo je složen sistem, noge nisu odvojene od ostalih delova tela. Primer iz Larsenove knjige: Mnogi ljudi imaju kriva stopala. To znači: pete su iskrivljene umesto ravne. To utiče na kolena, bedra, karlicu, leđa, vrat i glavu. Javlja se vrtoglavica, umor i glavobolja. Za tretman oporavljanja, to znači da nije dovoljno samo ukloniti bol u stopalu, već i ustanoviti uzroke i moguće posledice.

BOLJE TRETIRATI STOPALA

Čim počnete sa više pažnje i ljubavi da se odnosite prema stopalima, ona će pokazati svoju zahvalnost. Oko jedne trećine nastalih problema sa stopalima je genetski predodređeno. Za druge dve trećine smo mi sami odgovorni kako se prema njima odnosimo. Prvo pravilo glasi: Koristite stopala na pravilan način u svakodnevnom životu. Ovo podrazumeva malo više vežbanja. Ali kada jednom shvatimo kako da anatomski pravilno stojimo i hodamo, zadržaćemo to držanje. Pravilo broj dva: vežbanje, kretanje, u dobrim cipelama ili bosonogi, na različitim površinama kao što su kamenje ili trava.

Govoreći o cipelama: Ukoliko neko prilikom kupovine cipela štedi, ne čini ništa dobro za sebe. Visokokvalitetne cipele sa ravnom petom i udobnim uloškom su idealne. Obuća takođe mora dobro da naleže na stopala i ne sme biti premala ili prevelika. Sve ovo štiti od otoka i plihova. „Trebalo bi i redovno menjati cipele.“ Ko nosi istu obuću i često trči po asfaltu, uvek opterećuje stopala na istom mestu“, objašnjava Cora Hiebinger. Stopala se takođe raduju svežem vazduhu, redovnoj negi stopala, masažama i jednostavnim vežbama za treniranje mišića. Hiebinger: „Telo je veličanstveno. Ako se malo pobrinemo za njega, ono će nam dobro služiti dugo vremena.“

Pet koraka kojima se sa puno ljubavi nežno ophodimo prema vlastitim stopalima

BITI PAŽLJIV

Ko je pažljiv i osluškuje signale koje mu telo šalje, osetiće da li su određeni delovi stopala, nedovoljno, preterano ili pogrešno opterećeni i može reagovati na vreme, kaže Cora Hiebinger. To takođe znači da mališane koji uče da hodaju nikako ne treba stavljati pod pritisak da to čine.

OSTATI KONSEKVENTAN

Problemi na stopalima se često mogu ukloniti. „Međutim za to nam treba strpljenje.“ Zato što se određen problem stopala gradio tokom godina“, objašnjava Hiebinger. Najbolje je sprovoditi određene vežbe u kontinuitetu uvek u određeno vreme u svakodnevnom životu.

POKAZATI SPREMNOST

Što pre počnete sa ciljanim vežbama za stopala, to je verovatnije da ćete izbeći ili bar odložiti bol. Bol se ne mora prihvatiti čak ni u starosti kao normalna posledica i zato ne odbacujte probleme sa stopalima smatrajući da je to „bolest starosti“.

VEŽBATI KRETANJE

Stopalo se sastoji od nebrojenih receptora. Kada hodate bosi po prirodnom tlu, razvijate koordinativne sposobnosti.

NEGOVATI MASAŽOM

Pošto su stopala izložena tolikim opterećenjima, zaslužila su redovne tretmane za opuštanje. Praktična pomagala su valjci za masažu ili masažne loptice. Ko svojim stopalima pruža pažnju i nežne dodire, na vreme će prepoznati rane signale upozorenja.

Refleksologija

Refleksologijom su stopala i drugi organi povezani od stopala do želuca: Refleksna masaža stopala može ublažiti nelagodnost u organima, primera radi kao što je nelagodnost u želucu. Martin Zink je vrsni terapeut za masažu specijalizovan za kineziologiju u Beču. On objašnjava kako su stopala i organi međusobno povezani.

Kakve veze imaju noge i organi jedni s drugima?
Za svako područje tela postoji tačka u stopalu tj refleksna zona. Ako se te tačke stimulišu, dokazano je da se pojačava cirkulacija krvi. Šalje se jedan impuls od stopala u organ.

Šta je posebno značajno kod masaže za refleksologiju stopala?
Ona je refleksivna. To jest, ima efekat na daljinu. Stimulacija stopala šalje preko nerva impulse prema organu. Efekat je indirektan i stoga veoma fin i lako se podnosi.

Šta zapravo tretman može da uradi?
Iznad svega, smanjuje stanje napetosti u odgovarajućem organu. Pored toga, pozitivno utiče na duševni mir i na emocionalnu ravnotežu. Jer stopala, organi, kičmena moždina, mozak i glava su međusobno povezani preko nerva. Masaža refleksne zone stopala izaziva pozitivnu uzlaznu reakciju.

Martin Zink je obučeni terapeut za masažu specijalizovan za kineziologiju u Beču.

Cora Hiebinger je trener pilatesa, specijalista za spiralnu dinamiku i Grinberg praktičar u Beču i Linzu. Spiralna dinamika® je anatomski zasnovan koncept pokreta i terapije. Sa Grinberg metodom® naučite da istražujete i menjate inhibitorna stanja u telu.

Sačuvati držanje

Postali smo društvo koje je fizički opterećeno u gornjem delu tela, dok je glava preopterećena umnim radom. Sedimo u kolima, u kancelariji ili u bioskopu i imamo malo kontakta sa tlom. Ukoliko postoji kontakt sa tlom, onda se stopala iritiraju pogrešnim opterećenjima i izložena su stresu. Ako stopala na duge staze pružaju loše držanje, slabu ravnotežu i stabilnost, to može uticati i na psihu.

Primer: Ako hodate pogrbljeni, automatski gledate prema dole – to utiče na raspoloženje. „Noge su naša osnova, one predstavljaju autentičnost i osnovno poverenje“, kaže Cora Hiebinger. „Ako u tom fundamentu nešto nije u ravnoteži, to može uticati ne samo na držanje tela, već i na duševno stanje – i obrnuto.“