Organske namirnice, koje svako može da priušti? S(a)vesnom kupovinom je to moguće.
Zdrava kupovina i ušteda
Zemlja je jedinstvena. Rezervna planeta ne postoji. Stoga, krajnje je vreme da svi pazimo da u našem svakodnevnom životu svesnije koristimo resurse kao i da okruženje učinimo pogodnijim.
Organska i regionalna
Važno je jesti na održiv i klimatski prihvatljiv način. Kod organski proizvedene hrane, proizvodnja se vrši bez veštačkih đubriva, a hrana je bolja i zdravija. Organski proizvođači hrane na svojim poljima rade manje invazivnim postupcima i njive sade raznovrsnije. Dakle, zemlja ostaje plodna i bogata humusom. Sve to zahteva više vremena i rada, ali isto tako daje i manji prinos od na primer, monokulture. Za organsko meso potrebno je da se određene vrste adekvatno gaje, a životinje damse hrane organski proizvedenom hranom koja ne sadrži antibiotike. Ali isto tako je jednako važna i regionalnost. Kratke udaljenosti su način da se uštedi vreme prilikom transporta, a time i CO2. Na primer, voće i povrće koje je avionom transportovano utroši u proseku 48 puta više goriva od robe iz regiona. Okolini kao i vašem zdravlju najvažnija su ova dva miksa. Dakle: organsko i regionalno.
Povoljna organska hrana
Zvuči jednostavno, ali nije uvek tako lako za implementaciju u praksi. Organska hrana se smatra skupom. Sada je moguće jesti hranu koja ima pozitivan učinak na klimu, organsku, zdravu i istovremeno pristupačnu hranu. Ovo pokazuje barem trenutna studija o potrošačkoj korpi koju sprovodi organizacija za zaštitu životne sredine WWF Austrija. Njihov rezultat: Oni koji se hrane zdravije, ne samo da čine dobre stvari za sebe, već i za okolinu, netrošeći više novca nego ranije.
Manje mesa
Konkretno, organizacija savetuje da se prilikom kupovine slede preporuke piramide za ishranu koju je pripremilo Ministarstvo zdravlja. Tada ćete automatski jesti puno povrća, žitarica, voća i mahunarki i malo mesa. Velika potrošnja mesa iziskuje upotrebu velike površine zemljišta, proizvodi velike količine stakleničkih gasova i dovodi do prekomernog đubrenja zemljišta, eutrofikacije vode i zemljišta. Kao zamena, mahunarke: pasulj, grašak ili leblebija su odličan izvor proteina.
Oni koji na ovaj način promene svoje ponašanje u konzumiranju hrane često mogu pribeći organskim proizvodima bez većeg trošenja novca. Podizanje svesti i drugačiji pristup zauzvrat smanjuje emisije stakleničkih gasova. „U borbi protiv uništavanja životne sredine i klimatske krize, naša ishrana je jedna od najvećih poluga“, kaže Helene Glatter-Gotz, stručnjak za održivu ishranu u WWF Austriji.
Zelene etikete u dm-u
dm želi da ostavi najmanji mogući ekološki značaj. Posmatrajući police sa proizvodima koji su označeni zelenim nalepnicama kupci jednostavno prepoznaju održive proizvode. Ovu nalepnicu dobijaju samo proizvodi čije su oznake održivosti zaista dobro utemeljene i testirane, kao što je dmBio.
Sa svojom robnom markom dmBio, dm nudi održivo proizvedenu organsku hranu po pristupačnoj ceni. Konvencionalno proizvedena hrana sadrži do 400 aditiva. Asortiman dmBio sadrži više od 2.000 organskih proizvoda sa prirodnim ukusom i bez nepotrebnih aditiva. Proizvode se pomoću metoda za kultivaciju koji štede resurse, radni uslovi i cene za poljoprivrednike su pošteni, način proizvodnje je maksimalno efikasan. Privatna robna marka sarađuje sa priznatim organskim sertifikatima „Demeter“ i „Naturland“. Pošto je potražnja velika i blisko se sarađuje sa proizvođačima, mnogi dmBio artikli se u proseku mogu za četvrtinu jeftinije ponuditi. DmBio je već dobio priznanje „Zeleni brendovi“ za svoj doprinos zaštiti životne sredine i očuvanju prirode.
