Menu

ZDRAVO, A SLATKO

Tatjana Popović pravi recepte od integralnih žitarica i sa malo šećera.

Home » Užitak » ZDRAVO, A SLATKO - 07.2020

Zbog čega su jela od integralnih žitarica tako posebna?

Integralne žitarice sadrže više vlakana, antioksidanasa, vitamina i minerala nego rafinisana zrna i odličan su izvor esencijalnih enzima i gvožđa. Budući da ljudski organizam integralne žitarice apsorbuje sporije od rafinisanih, nakon njihove konzumacije nivo energije će biti mnogo bolje izbalansiran, jer neće doći do naglih skokova šećera u krvi. Kao health coach i savetnik za ishranu klijentima najčešće savetujem da se opredele za žitarice bez glutena, kao što su ovas, heljda, proso, integralni pirinač, amarant i kinoa, jer one ne doprinose daljem razvoju eventualnih zapaljenjskih procesa u organizmu.

Da li za pečenje može da se koristi celo zrno?

Apsolutno! Integralne žitarice u celom zrnu se na veoma lak način mogu izblendirati, te koristiti kao sjajna alternativa belom pšeničnom brašnu u pravljenju deserta. Jedno od najukusnijih brašna od integralnih žitarica je integralno pirinčano brašno, bogato gvožđem, B vitaminima, magnezijumom i manganom, kao i lignanima, koji pomažu u zaštiti od srčanih bolesti. Takođe, ono sadrži veliku količinu proteina i vlakana zahvaljujući kojima snižava nivoe šećera u krvi, te može pomoći i u korigovanju telesne težine.

Da li je zanimljivije peći ili kuvati?

Zavisi od vrste jela koje pripremamo i vremena koje imamo na raspolaganju, ali i od individualnog ukusa. Lično volim oba – i pečenje i kuvanje mogu biti izuzetno zanimljivi i omogućiti nam pregršt kreativnih načina za pripremu različitih jela

Koliko je važna izbalansirana ishrana za nekog ko je life coach i savetnik za ishranu?

Za mene lično ovakva ishrana veoma je bitna jer se uz nju osećam dobro, odmorno, raspoloženo i ispunjeno, znajući da sam svom telu dala sve što mu je potrebno. To se onda prenosi i na druge aspekte mog života, kao što je posao, koji mi opet, uzvraća radošću što sam, sopstvenim znanjima o zdravoj ishrani, u mogućnosti da pomognem drugima.

Kažu da jelo usreći ako dotakne dušu. Imate li neki savet kako to postići?

Moj savet je vrlo jednostavan, iako se u praksi često zanemaruje – slušajte svoje telo i dušu! Slušajte kako se osećaju i šta ih pokreće. Obrok koji će nas usrećiti je onaj koji je izbalansiran prema našim ličnim potrebama i pripremljen uz dobru energiju. Kako bismo hranom dotakli dušu, onaj ko je priprema treba da bude u dobrom raspoloženju i da recepte kreira sa željom da oni budu ukusni. Ne zaboravite da u svaki vaš obrok uključite vitamin Lj, za koji pretpostavljam da znate šta bi mogao da znači.

Čia džem od borovnica sa ovsenom kašom

ZA ČIA PUDING OD BOROVNICA (ZA 2 ŠOLJE):

2 šolje borovnica 2 kašike dmBio javorovog sirupa 1 kašika dmBio soka od limuna 1 kašika ekstrakta vanile ½ kašike mlevenog cimeta 3 kašike čia semenki prstohvat himalajske soli

Za ovsene pahuljice (količina za 1 porciju): ½ šolje dmBio ovsenih pahuljica ½ šolje dmBio napitka od badema 1 kašika čia džema od borovnica koji ste prethodno napravili ½ kašike limunove kore, izrendane ¼ šolje borovnica

 

 

 

 

PRIPREMA

  1. Napravite čia džem od borovnica: u šerpi srednje veličine, na srednjoj vatri, kuvajte borovnice, limunov sok i ekstrakt vanile od 3 do 5 minuta, mešajući sve vreme.
  2. Dodajte javorov sirup, cimet i so, te skinite sa ringle.
  3. Dobijenu smesu pomešajte sa čia semenkama, pa sve zajedno presipajte u staklenu teglu.
  4. Pustite da se malo ohladi, a zatim ostavite teglu u frižideru najmanje sat vremena.
  5. Ukoliko puding nije dovoljno gust, dodajte još čia semenki.
  6. Nakon toga, sipajte ovsene pahuljice u drugu staklenu teglu ili čašu, pa dodajte mleko od badema, sloj čia džema od borovnica, sloj borovnica i izrendane limunove kore, te preko noći ostavite u frižideru, kako biste ujutru imali gotov doručak.

Pojesti sve!

Kako da izbegnete ostatke hrane u kuhinji:

  • Kuvati male porcije i zamrzavati ostatke: naročito kada su deca u kući često nešto pretekne. Zbog toga je bolje da se koriste male modle. Veliki broj peciva, kao što su na primer vafli, mogu da se zamrznu i imaju odličan ukus kada se za doručak kratko odmrznu i stave u toster.
  • Iskoristiti ostatke: kora od jabuke može da se osuši u sušari ili na radijatoru, umesto da se baci u smeće. Kasnije može da se prelije vrelom vodom i napravi čaj.
  • Misliti na sledeći korak: i povrće se odlično slaže sa slatkim jelima. Kada na leto moraju da se istovremeno uberu sve tikvice, one mogu da se iskoriste i za kolače. Slično je i sa šargarepom.
  • Praviti varijacije: palačinke su svemoguće, kada se pripremaju od integralnog brašna, a bez šećera i soli. Za ručak mogu da se filuju sa sirom, a ostatak može da se pojede kao desert sa pireom od jabuka. Tako se sve pojede.

 

Prema gore
OKViše informacija