Alergije i intolerancija: šta bi trebalo da znate

Razlika između alergija i intolerancije

Alergije su odbrambene reakcije tela na supstance koje udišemo (na primer, polen) ili jedemo (na primer, orašasti plodovi), a s njima možemo doći u kontakt preko kože (na primer, hemikalije). Jake alergijske reakcije mogu u retkim slučajevima čak da ugroze život.

Nepodnošljivost ili intolerancija nastaju kada telo nema enzime ili transportne proteine koji su potrebni za razgradnju određenih sastavnih delova hrane (na primer, laktoza) ili za njihovu apsorpciju. Posledice su često neprijatne (na primer, bolovi u stomaku), ali ne ugrožavaju život.

Porast alergija i intolerancija

Čini se kao da ljudi sve više razvijaju alergije i intolerancije. Nauka je već ponudila dokaze o porastu alergija. Tako su naučnici s Instituta „Robert Koh“ otkrili da je učestalost alergija u zemljama zapadnjačkog stila života od 70-ih godina prošlog veka u znatnom porastu i da se u međuvremenu stabilizovala na visokom nivou. Međutim, porast intolerancije na prehrambene namirnice s naučnog je stanovišta upitan. Moguće je da pojačana zainteresovanost društva za ovu tematiku pojačava takav utisak.

Sledeći uzroci porasta alergija su najvažniji:

1. Alergije izazvane promenom klime

Klimatske promene sve više izazivaju širenje visokoalergenih biljaka. Agresivnim proizvođačima polena, kao što su breza ili ambrozija, u Evropi je sve prijatnije pa zbog suve klime proizvode sve više polena (cvetanje u stresnim okolnostima biljke), što je pokazala studija Univerziteta „Ludvig-Maksimilijan“ u Minhenu.

2. Alergije usled zagađenja prirodne sredine

Prof. dr Rudolf Valenta, rukovodilac Centra za patofiziologiju, infektologiju i imunologiju na Univerzitetu u Beču, pojašnjava: štetne supstance, poput čestica čađi, mogu da prianjaju uz glavne alergene breze i tako dospeju u dublje delove pluća, što podstiče senzibilizaciju.

3. Alergije na ishranu

Ako fast food jedete barem tri puta nedeljno, češće ćete patiti od alergijskih reakcija kao što su zadihanost, astma, alergijsko kijanje ili kožni osip. Gojazna deca češće imaju astmu.

4. Alergije usled pojačane higijene

Prema jednoj kontroverznoj tezi, alergije mogu da se razviju i usled preterane higijene. Sumnja se da i upotreba agresivnih sredstava za čišćenje može da pogoduje alergijama.

5. Nasleđene alergije

Genetski faktori igraju važnu ulogu u porastu simptoma: nauka poznaje ukupno otprilike 150 genskih varijacija koje pogoduju razvoju alergija i koje mogu da se naslede. Rizik od razvijanja alergije kod dece raste za otprilike 30 posto ako jedan od roditelja ima alergiju. Ako oba vaša roditelja pate od alergija, verovatnoća da ćete i vi razviti alergiju iznosi čak 50 do 60 posto.

6. Drugi razlozi za alergije

Infekcije, oslabljen imunitet, stres, pušenje, izostanak zaštitne funkcije kože i creva (izaziva i intoleranciju na hranu) ili hemikalije mogu da budu uzrok nastanka alergija.

Kako možemo da izbegnemo alergije i intoleranciju

Alergija načelno nastaje senzibilizacijom: telo dolazi u kontakt s nekim alergenom i razvija imuni odgovor (IgE antitela). Ako se telo ponovno konfrontira s alergenom, uslediće alergijska reakcija.

To znači da se antitela pritaje u krvi, a alergija može da se pojavi tek posle određenog broja dana, godina, a može se desiti i da se ne pojavi nikad. Ako je alergen poznat i može da se izbegne, čak je moguće izbeći i pojavu alergije. Redovnim kontaktom s alergenima simptomi mogu da se pojačaju. Kod nekih intolerancija to i nije toliko jasno. Postoje određena upozorenja na to da se intolerancija na gluten može izbeći tako što se bebe hrane što raznovrsnijim sortama pšenice.

Dijagnostika alergija

Najproširenija metoda takozvani je prick-test kod koga se koža zarezuje, a potom se na zarezana mesta apliciraju razni alergeni. Ako osoba reaguje na alergen (stvaranje promena na koži), verovatno je reč o alergiji. Ova metoda je u svakom slučaju vrlo osetljiva i neprecizna. Zato su prof. dr Valenta i njegov tim razvili sigurniju metodu, alergijski čip, mali poput nokta. Ako se na njega stavi kap krvi (deluje čak i sa osušenom krvlju), uz pomoć fluorescentno markiranih antitela ukazaće na alergiju – a to znači na koje će alergene pacijenti reagovati sada ili, eventualno, u budućnosti. Čip može da pronađe više stotina antitela. Ako tako, na primer, otkrijete da ste alergični na brezu, trebalo bi u vreme cvetanja breze da izlazite napolje što je moguće ređe. Čip može u znatnoj meri da doprinese ranom otkrivanju alergija u dečjem uzrastu.

Tretiranje alergija i intolerancija

Pri hipnotičkoj senzibilizaciji (deluje prema principu vakcinisanja) alergen se ubrizgava u smanjenoj dozi ili se daje u obliku tableta za alergiju pa se više ne javljaju alergijske reakcije. Dodatno, postoje i neki trikovi i saveti kako da izbegavate alergije i intoleranciju u svakodnevnom životu.

1. Odlazak kod lekara

Pri prvim naznakama alergije odmah bi trebalo da posetite lekara. U suprotnom, alergijska reakcija može da se manifestuje i na plućima.

2. Brisanje prašine

Kako biste smanjili kontakt s grinjama iz kućne prašine (i tako izbegli izbijanje alergije), trebalo bi da usisavate nekoliko puta nedeljno usisivačem s finim filterima za prašinu, i da brišete površine vlažnom krpom. Ako je moguće, izbegavajte korišćenje otvorenih polica, tepiha, tapaciranog nameštaja, kao i plišanih životinja, a ako ih imajte, temeljno ih čistite.

3. Zdrava ishrana

Alergije i intolerancije mogu da se spreče uravnoteženom, zdravom ishranom. Izbegavajte brzu hranu i što češće kuvajte za sebe. Što je hrana na vašem tanjiru šarenija, to je delotvornija protiv intolerancije.

4. Dobar imunitet

Samo kada su sluznica u ustima i nosu, creva i koža snažna barijera protiv polena i kućne prašine, mogu da se oteraju uljezi. Stoga se pobrinite za dovoljno sna, rekreacije, opuštanja i unosa vitamina kako biste učinili nešto dobro za svoj imunitet.

5. Opuštanje

Mentalni i fizički stres podstiču nastanak alergije. Istraživanja su pokazala da problemi u porodici ili na poslu pokreću napade alergije – pogoršavaju i stanje kože kod neurodermatitisa ili izazivaju teže napade astme.

6. Prevencija tokom trudnoće

Čini se da se rizik od razvoja alergija kod dece povećava ako je majka tokom trudnoće pod stalnim stresom. Zato je dobra ideja šetnja na svežem vazduhu ili druženje s prijateljima – ali ne radite to tokom sezone polena. Tada će vežbe opuštanja kod kuće pomoći imunom sistemu da se pokrene.

Osam najčešćih alergija i intolerancija

1. Alergija na polen

Alergija na polen najčešća je alergija. Zbog klimatskih promena razdoblja cvetanja biljaka se produžavaju i sve više ljudi se pita imaju li alergiju ili su prehlađeni. Ako se i vi borite s difuznim simptomima prehlade i želite da saznate više o polenskoj groznici kliknite ovde.

2. Alergija na kućnu prašinu

Kod alergije na kućnu prašinu, načelno gledajući, niste alergični na samu prašinu, nego na izmet grinja iz kućne prašine. Alergija se javlja tipičnim simptomima alergijske reakcije: peckanje očiju, curenje iz nosa, kašalj, otežano disanje, ali postoje i drugi simptomi. Kao i kod alergije na polen, dijagnoza se postavlja ubodom ili testom krvi, a moguća je i hiposenzibilizacija. Inače, najdelotvorniji način je da stvorite čistu okolinu, sa što manje prašine.

3. Alergija na životinjsku dlaku

Ova alergija često je posebno stresna za decu: mnogo žele krznenog prijatelja, a kada ga dobiju, počinje da im curi nos, a oči suze. Kako biste izbegli iskustvo razočaranja i za ljude i za životinje, preporučuje se da svi članovi porodice pre nabavljanja kućnog ljubimca prođu alergotest. Postoje i neke pasmine mačaka i pasa koje su hipoalergene – to znači da je manja verovatnoća da će izazvati alergije. Međutim, za to nema garancije.

4. Alergija na sunce

Još nije medicinski jasno da li je alergija na sunce, poznata i kao polimorfna svetlosna dermatoza, zapravo alergija. Njeni simptomi – svrab ili bolan osip s čvorićima ili gnojnicama – vizuelno podsećaju na alergijsku reakciju. Ovde možete da saznate kako da sprečite alergije na sunce i šta da uradite u borbi protiv neprijatnih promena na koži.

5. Intolerancija na laktozu

Osobe s intolerancijom na laktozu ne mogu da razgrade mlečni šećer u glukozu i galaktozu u tankom crevu. To dovodi do simptoma poput gasva, nadutosti, bolova i grčeva u stomaku, i proliva posle konzumiranja mlečnih proizvoda. Osobe koje ne podnose laktozu stoga bi trebalo da izbegavaju proizvode od kravljeg mleka, ako je moguće, i umesto njih da koriste biljno mleko.

6. Intolerancija na glukozu

Glukoza je takođe poznata kao „dekstroza“ i esencijalni je nutricijent. Međutim, ako se konzumira previše glukoze, povećava se nivo šećera u krvi (tolerancija na glukozu). Kada se pređe određena granica, to se zove intolerancija na glukozu – preteča dijabetesa. Najčešći simptomi uključuju gastrointestinalne tegobe. Ako sumnjate da patite od intolerancije na glukozu, stres-test glukoze koji lekar može da primeni razjasniće stvari. Ako ste stvarno intolerantni na glukozu, preporučljivo je da izbegavate slatkiše i masnu hranu što je više moguće kako biste sprečili dijabetes.

7. Intolerancija na histamin

Intoleranciju na histamin teško je dijagnostikovati jer ne postoji pouzdan test. Oboleli obično pate od difuznih simptoma, koji takođe mogu da ukažu na brojne druge intolerancije ili bolesti: simptomi slični alergijama, osip na koži, gastrointestinalni problemi, curenje iz nosa, ubrzani rad srca, glavobolje, itd. Ako sumnjate na intoleranciju na histamin, lekar će vas naučiti kako da vodite dnevnik simptoma u koji beležite koji se simptomi javljaju u vezi s kojom hranom.

Nažalost, histamin je teško izbeći jer se nalazi u svim namirnicama. Stres takođe može da izazove porast nivoa histamina. Kao najefikasniji su se pokazali antihistaminici i promena ishrane, s izborom hrane siromašne histaminom i što više svežih namirnica.

8. Intolerancija na gluten

Intolerancija na gluten takođe se prvenstveno manifestuje simptomima gastrointestinalnog trakta: proliv, zatvor, nadutost, grčevi u stomaku, krv u stolici. Brojne vrste žitarica sadrže gluten. Posebnost ove intolerancije je u tome što se radi o kombinovanom obliku alergije i intolerancije. Kod obolelih dolazi do oštećenja sluznice tankog creva i crevnih resica, što može dovesti do simptoma nedostataka vitamina i minerala u organizmu i sekundarnih bolesti. Zato je poseta lekaru neophodna.