Jačanje mikrobioma kože: koliko je važna kožna barijera

Šta je mikrobiom kože?

Dugo su istraživanja bila usmerena na mikrobiom creva. Ali, u međuvremenu, mikrobiom kože sve više dospeva u fokus. Šta se pod tim pojmom podrazumeva? „Reč je o svim mikroorganizmima koji žive na našoj koži i ulaze u simbiotski odnos s našim organizmom, od čega obe strane imaju koristi“, objašnjava dr Illmer. U to spadaju bakterije, gljivice i grinje roda Demodex koje se nalaze u folikulima dlaka i lojnim žlezdama. U istraživanjima, u mikrobiom se ubrajaju i virusi, poput humanog papiloma virusa (HPV) i herpes simplex virusa (HSV).

Human Microbiome Project identifikovao je više od 500 različitih vrsta mikroorganizama koji žive na ljudskoj koži. Neka područja tela više su naseljena mikroorganizmima nego druga: u pazusima, na području prstiju nogu i u preponama žive mikrobi koji vole vlagu i toplotu. Na licu, dekolteu i gornjem delu leđa, gde se nalaze brojne lojne žlezde, prisutni su takozvani lipofilni mikrobi. Suvi delovi kože, poput ruku i nogu, obično su manje naseljeni mikroorganizmima, dok je pupak prava riznica za istraživanje mikrobioma. Osim toga, svaki čovek ima jedinstven mikrobiom, zbog čega ga naučnici nazivaju „drugim genomom“.

Kako nastaje mikrobiom kože?

„Fetus u majčinoj utrobi još nema mikrobiom kože, jer se on razvija tek posle rođenja“, objašnjava dr Illmer. Ako se dete rodi vaginalnim putem, njegova se koža naseljava bakterijama iz majčinog porođajnog kanala i creva. Kod beba koje su rođene carskim rezom, mikrobiom kože majke igra ključnu ulogu u formiranju sopstvenog mikrobioma kože deteta.

Prvoga dana života mikrobiom kod beba se znatno razlikuje, u zavisnosti od načina porođaja. Međutim, kako je pokazala jedna holandsko-škotska studija, razlike su nakon mesec dana bile minimalne. Pozitivan učinak na razvoj mikrobioma kože kod novorođenčadi posebno su imali dojenje i unos majčinog mleka.

Kakva je funkcija mikrobioma kože?

Koža je najveći ljudski organ. U zavisnost od telesne veličine, teži između 3,5 i deset kilograma. Kao spoljni omotač tela, ima brojne funkcije važne za život: štiti od štetnih uticaja, reguliše telesnu temperaturu znojenjem, održava ravnotežu vode i elektrolita. „Mikrobiom pomaže koži u obavljanju ovih zaštitnih zadataka. To se naziva kožna barijera“, objašnjava dr Illmer.

Kako to funkcioniše? Mikroorganizmi na koži stalno su u međusobnoj konkurenciji za preživljavanje. Na jednom kvadratnom centimetru kože u proseku živi milijardu mikroba. Kada korisne bakterije prevladavaju, koža je u dobrom stanju. Neke kožne mikrobe proizvode materije koje do određene mere štite kožu od štetnih učinaka UV-zračenja. Mikrobiom kože trenira imuni sistem da razlikuje bezopasne od opasnih mikroba. Poremećeni mikrobiom može da pogoduje razvoju alergija ili autoimunih bolesti. Takođe, uravnoteženi mikrobiom kože igra važnu ulogu u zaceljivanju rana: korisne bakterije potiskuju patogene i smanjuju rizik od infekcije.

Jedan od zaštitnih mehanizama kože je i kiseli zaštitni sloj. Nastaje jer mikroorganizmi na koži, kao i sama koža, izlučuju određene materije – poput loja, znoja i odumrlih ćelija rožnatog sloja. Kiseo je zbog toga što je pH-vrednost ove smese 5,5, a to spada u blago kiselo područje. Ovo kiselo okruženje sprečava da se neželjene bakterije, mikroorganizmi i gljivice lako nasele na koži. „Možete to da zamislite kao prašumu: ćelije kože su drveće, mikrobi su životinje koje u njoj žive, a svi zajedno čine klimu – kiseli zaštitni sloj“, slikovito objašnjava dr Illmer.

Šta utiče na mikrobiom kože?

Neki uticaji kojima je izložen ljudski mikrobiom kože su nepromenjivi: u to spadaju genetika, biološki pol i starosna granica. Tako se, prema istraživanjima, raznolikost mikroorganizama na koži žena u potpunosti razlikuje od one kod muškaraca. S godinama se raznolikost mikroorganizama polako smanjuje.

Ipak, mnoge činioce možemo da kontrolišemo svojim načinom života. Tako je jedno istraživanje pokazalo da se određene štetne bakterije češće nalaze kod ljudi u urbanim područjima nego kod ljudi u ruralnim regionima. „Mikrobiom kože takođe se menja pod uticajem elemenata iz okruženja, poput UV-zračenja“, objašnjava dr Illmer. „Osim toga, prehrambene navike, bolesti, hronični stres i lekovi mogu da utiču na mikrobiom kože. Na primer, antibiotici su važni, ali osim štetnih bakterija uništavaju i korisne bakterije u našem telu.“ Naravno, i čišćenje i nega kože imaju uticaj na mikroorganizme na koži.

Zvuči kao da možemo da napravimo mnogo grešaka? Dr Illmer savetuje: „Promena ne znači nužno poremećaj. Mi ljudi smo neverovatno prilagodljivi organizmi. To važi i za naš mikrobiom kože.“ Navodi primer: „Ako plivam u vodi s hlorom, mikrobiom kože se kratkoročno menja i prilagođava. Isto se događa kada sam na suncu. Ali te promene nemaju dugotrajan učinak.“ Drugačija je situacija kod promene ishrane. Ona može dugoročno da promeni sastav mikroorganizama na našoj koži.

Da li mikrobiom u crevima utiče na mikrobiom kože?

Istraživanja pretpostavljaju da postoji veza između mikrobioma creva i mikrobioma kože. „Ne možemo da ih posmatramo odvojeno, jer smo na kraju krajeva jedan organizam, jedan metabolizam“, objašnjava dr Illmer. Ako je crevna flora oslabljena, često pati i izgled kože. Ishrana bogata šećerom i mastima, a siromašna vlaknima, ne samo da smanjuje broj korisnih mikroorganizama u crevima nego dovodi do smanjene biološke raznolikosti na koži.

Kako prepoznati poremećen mikrobiom kože?

„Važna je raznolikost mikroorganizama na koži“, objašnjava dermatološkinja.

„Kod mikroorganizama na koži ključna je raznolikost, dobra mešavina. Kada jedan mikroorganizam prevlada, mikrobiom kože izlazi iz ravnoteže. To se naziva disbioza“, objašnjava dermatološkinja dr Illmer. To može da dovede do raznih problema s kožom i zdravljem.

„Kratkoročno, koža postaje suva i gruba. Takođe može delovati drugačije na dodir. U daljem toku mogu se pojaviti ekcemi i vlažna područja“, kaže dr Illmer. „Sve što ide u smeru osipa, znak je da je mikrobiom kože poremećen.“ Zaštitna barijera kože tada više ne može adekvatno da obavlja svoju funkciju.

Hronične upale kože mogu da pogoduju razvoju kožnih bolesti poput psorijaze, atopijskog dermatitisa (neurodermatitisa) i rozacee. Kod neurodermatitisa koža je prekomerno naseljena bakterijom Staphylococcus aureus. Kod rozacee važnu ulogu igraju povećana prisutnost grinja Demodex i neravnoteža bakterije Staphylococcus epidermidis. Seboroični dermatitis, koji uključuje upalnu bolest područja kože s mnogo lojnih žlezda i stvaranje žućkastih, masnih ljuspica, takođe je povezan s poremećenim mikrobiomom kože izazvanim gljivicama. Prema dr Illmer, 20 do 30 posto populacije pati od seboroičnog dermatitisa.

Imaju li akne veze s poremećenim mikrobiomom kože?

„Kod klasičnih akni u tinejdžerskom uzrastu dolazi do hormonskih promena u telu, što između ostalog izaziva povećanu proizvodnju sebuma. Posledično, menja se i sastav bakterija na koži“, objašnjava dr Illmer. Izbijanje akni može da se pogorša zbog prekomerne prisutnosti bakterije Propionibacterium acnes. „Ako se za lečenje koristi visokodozirani vitamin A, koji smanjuje proizvodnju sebuma, menja se i mikrobiom kože“, dodaje dermatološkinja.

Kako negovati mikrobiom kože?

Što su mikroorganizmi na koži raznovrsniji, to je koža zdravija. Ključ je u hidrataciji: „Ako ćelije gornjeg sloja kože nisu isušene, bakterije i drugi mikroorganizmi mogu lakše da se nasele i razmnožavaju“, kaže dr Illmer. Dermatološkinja preporučuje proizvode za negu kože s ceramidima, jer oni pružaju odličnu ishranu za mikroorganizme.

Šta je sa svakodnevnim tuširanjem?

Ne brinite, tuširanje je i dalje „dozvoljeno“ – pod uslovom da ne isušuje kožu. „To se uglavnom događa zbog korišćenja sapuna, koji je alkalan i narušava zaštitni kiseli sloj kože. Bolji su proizvodi bez sapuna“, savetuje stručnjakinja. Ovi proizvodi obično imaju oznaku „pH-neutralno za kožu“, jer odgovaraju prirodnoj pH vrednosti ljudske kože.

I vrlo važno, prema dr Illmer: posle pranja ruku obavezno nanesite kremu kako biste zadržali vlažnost.

Koliko dugo traje regeneracija mikrobioma kože?

„Pogoršanje stanja kože dešava se, nažalost, vrlo brzo, dok poboljšanje posle bolesti, infekcije ili nekog izazovnog događaja zahteva više vremena. Obično je potrebno računati na tri meseca“, kaže dr Illmer. Brzina oporavka mikrobioma kože zavisi od raznih činilaca – poput uzrasta, telesnog stanja i težine bolesti. „Kod hroničnih bolesti mikrobiom kože obično traži trajnu podršku“, dodaje stručnjakinja.

Za jačanje mikrobioma kože