Sve o dezodoransima! Dermatološkinja objašnjava šta je važno

Dr Xenia Illmer, kako tačno funkcioniše znojenje?

Znoj se proizvodi u znojnim žlezdama. Postoje dve vrste znojnih žlezda: ekrine i apokrine. Ekrine znojne žlezde prvenstveno su odgovorne za regulaciju telesne temperature. One proizvode vodenasti znoj i nalaze se gotovo svuda na koži, a posebno su brojne na dlanovima i tabanima. Aktivne su od rođenja i ostaju aktivne tokom celog života.
S druge strane, apokrine znojne žlezde postaju aktivne tek u pubertetu pod uticajem hormona i oblikuju specifičan miris svakog pojedinca. Nalaze se u ušnom kanalu, ispod pazuha, oko pupka, u intimnom području i oko bradavica. Apokrine znojne žlezde kontrolišu hormoni, a njihova funkcija zasniva se na stvaranju i izlučivanju mirisnih supstanci.

Kako i zašto nastaju mirisi?

Obe vrste znojnih žlezda aktiviraju se telesnom temperaturom, kretanjem, stresom, bolestima ili hormonima i proizvode znoj. Taj znoj je sam po sebi bez mirisa. Tek kada izbije na površinu kože i dođe u kontakt s bakterijama, dolazi do njegove razgradnje, što izaziva tipičan miris znoja. Taj miris varira od osobe do osobe.

Kakvu ulogu ovde ima kožna flora?

Kožna flora igra izuzetno važnu ulogu! Naša kožna flora nije uvek ista, jer se na različitim delovima tela nalaze drugačije bakterije – to je potvrđeno tek u poslednjih pet godina. Svaka osoba ima specifičnu kožnu floru, ali ona se menja s bolestima, stresom, promenama u ishrani, tokom određenih životnih faza, menstruacije ili menopauze. Zbog toga dezodorans deluje drugačije u zavisnosti od toga da li ste zdravi ili bolesni, kao i koje hormonalne promene se događaju u vašem telu, jer mora da neutrališe razne mirise. Svaka telesna ili hormonalna promena menja individualni miris. Kožna flora ključna je, jer razgrađuje znoj. Bakterije koriste znoj kao hranu, hrane se njime i stvaraju mirise. Dakle, bakterije su ključne za miris znoja.

Kakva je razlika između dezodoransa i antiperspiranta?

Dezodorans ostaje na koži i neutrališe mirise koje proizvode bakterije. Umesto klasičnog dezodoransa, možete da koristite eterična ulja, žalfiju ili limun.
Antiperspirant, s druge strane, obično sadrži aluminijumske soli ili hemijska jedinjena koja smanjuju proizvodnju znoja. Danas postoje mnogi dezodoransi koji imaju i antiperspirantno delovanje – to je kod nas gotovo standard.

Šta je s aktivnim materijama? Aluminijum baš i nema najbolju reputaciju...

Aluminijumske soli su poslednjih godina na lošem glasu. Proučavala sam ovu temu i znam da ne postoji nijedna naučna studija koja dokazuje da aluminijum ulazi u krvotok i izaziva štetu. Aluminijum je vrlo delotvoran antiperspirant i, koliko mi dermatolozi znamo, nije štetan za telo. Stoga mogu da ga preporučim u antiperspirantima. Ne samo zato što dobro deluje nego i zato što su sva upozorenja u vezi s aluminijumom opovrgnuta. Ko se oseća bolje koristeći dezodoranse bez aluminijuma, svakako može da ih koristi!

Međutim, treba izbegavati sledeće sastojke:
• Parabene, jer mogu da poremete hormonalnu ravnotežu.
• Triklosan, koji može da iritira kožu i oči.
• Talk, mineralni prah koji može da šteti disajnim organima.
• Alkohol, koji može mnogo da isuši kožu.

Mogu li prirodni dezodoransi da budu isto tako delotvorni?

Sajna stvar kod prirodnih dezodoransa jeste to što oni ne sadrže sintetičke mirise i uglavnom su napravljeni od eteričnih ulja ili biljaka koje neutralizuju ili prekrivaju mirise. Tako se, na primer, svako ulje lavande može smatrati prirodnim dezodoransom jer ispunjava tu svrhu.
Prirodni dezodoransi su verovatno nešto slabiji u svom delovanju. Takođe, kao i svaki klasični dezodorans, i oni mogu da izazovu kontaktne alergije.

Šta još možemo da uradimo kako bismo se manje znojili?

Stvaranje mirisa uveliko zavisi od toga šta unosimo u telo. Kako biste smanjili znojenje, korisno je da izbegavate sintetičku odeću, hranite se zdravo i uravnoteženo, redovno se krećete i održavate higijenu. Svi ti činioci direktno su povezani s proizvodnjom znoja.

Kada i kako treba da nanosimo dezodorans?

Istuširajte se, osušite kožu i nanesite dezodorans na suvu kožu – to je to! Važno je da se dezodorans uvek potpuno osuši. Kod vlažnih dezodoransa, poput sprejeva, vreme delovanja je načelno nešto duže nego kod dezodoransa u kremi.

Najbolje je da obrijete dlačice ispod pazuha, jer se tako smanjuje razvoj bakterija i mirisa. Kako biste izbegli iritaciju nakon brijanja, preporučuje se korišćenje pene ili gela za brijanje.

Koja je razlika između roll-ona, spreja, stika i kreme?

Za osetljivu kožu, ili za osobe koje se dosta znoje, preporučujem korišćenje dezodorans-stika ili kreme. Dezodorans-kreme posebno su nežne i blage za kožu. Roll-on dezodoransi i sprejevi manje su efikasni na vlažnoj koži, jer se razređuju i „isplivaju“ čim počnete da se znojite.
Načelno, izbor dezodoransa stvar je ličnog izbora. Najbolje je da isprobavate dok ne pronađete proizvod koji vam odgovara i s kojim se osećate prijatno i sigurno!

Koje su alternative ako uopšte ne podnosite dezodorans?

I ovde je potrebno isprobavati. U tom slučaju korisno je svakodnevno tuširanje, izbegavanje stresa (što svi želimo, zar ne?) i nošenje odeće od prirodnih materijala kao što su pamuk ili viskoza, a ne od sintetičkih tkanina. U mnogim slučajevima može da pomogne izbegavanje hrane s jakim mirisima, poput belog luka, jer on sadrži sumporna jedinjenja koja se izlučuju znojem i dahom pa izazivaju neprijatne mirise.

Ako stvarno loše podnosite dezodoranse, možete da isprobate posebne dezodoranse za osetljivu kožu koji mogu da se pronađu u drogerijama ili apotekama. Nažalost, ne postoji univerzalno rešenje.

Pouzdani pratioci za sport i svakodnevne aktivnosti