Uvođenje nemlečne ishrane bez stresa: stručnjakinja odgovara na ključna pitanja

Učenje kako da jedemo avantura je koja bi zapravo trebalo da bude zabavna i radosna. Ipak, mnogi roditelji su zbunjeni kada beba započinje s nemlečnom ishranom. Tek što su savladali dojenje ili hranjenje adaptiranim mlekom, suočavaju se sa hiljadu pitanja o prvoj čvrstoj hrani. O tome smo razgovarali s dijetetičarkom i nutricionistkinjom Adelinom Schnider.

Kada je moja beba stvarno spremna za uvođenje nemlečne ishrane?

„Uvođenje nemlečne ishrane ne bi trebalo da počne pre 17. nedelje, ali ni posle 26. nedelje života“, kaže stručnjakinja. U tom vremenskom okviru spremnost bebe za dohranu zavisi od tzv. znakova zrelosti.

• Koordinacija ruke i usta: beba može da uhvati predmet rukom i stavi ga u usta.
• Slabljenje refleksa izbacivanja jezika: ako beba suviše često izbacuje hranu iz usta, očigledno još nije spremna. „Od kraja četvrtog meseca života možete povremeno sami da proveravate refleks izbacivanja jezika da vidite pravac razvoja“, savetuje Schnider. Kako to da proverite: stavite palac ili zakrivljeni zadnji deo kašike na donju usnu bebe.
• Kontrola trupa i glave: beba bi trebalo da može da sedi donekle uspravno na početku dohrane, na primer, uz podršku visoke stolice ili na krilu roditelja, i ne sme da se savija ka napred.

Treba li pri uvođenju nemlečne ishrane da počnem da odbijam dojenje?

„U načelu, nemlečna ishrana nije zamišljena kao zamena za majčino ili adaptirano mleko. To su i dalje glavne namirnice u prvih godinu dana života deteta“, objašnjava Schnider. Ipak, od šestog meseca važno je ishranom unositi gvožđe i jod. (Više o nedostatku gvožđa kod dojenčadi pročitajte dalje u tekstu.)

Normalno je da bebe jedu malo na početku dohrane. Može proći dosta vremena dok beba ne pojede ceo obrok. „Roditelji ne bi trebalo da vrše pritisak ni na sebe niti na dete, već treba jednostavno da nastave s nuđenjem dohrane dok dete ne pokaže više interesovanja“, naglašava stručnjakinja. Ako su mama ili tata previše u stresu oko hrane, to logično utiče i na bebu. Takođe, odrasli često pogrešno procenjuju koje su količine hrane normalne za bebe. „Na savetovanjima često primećujem da roditelji imaju utisak kako dete unosi premalo dohrane, ali nije tako“, kaže Schnider. Naročito zato što su teglice sa kašicama i dečji obroci često podeljeni u jednake porcije i stvaraju utisak da beba mora da pojede baš tu količinu.

Šta uraditi ako beba odbija čvrstu hranu?

Ako je beba vrlo oprezna na početku dohrane, roditelji mogu da joj nežno pomognu kako bi razvila apetit za čvrstu hranu. Često je dobro održavati vremenski razmak pre planiranog obroka bez dojenja ili bočice, kako bi beba osetila glad. Posle dohrane nastavlja se dojenje ili hranjenje iz flašice. „Međutim, taj razmak ne sme da bude predug jer vrlo gladna beba obično ne prihvata dohranu najbolje. Treba isprobati šta najbolje funkcioniše“, objašnjava nutricionistkinja.

Nije nužno da ishrana čvrstom hranom bude neprekinuta. „Može da se napravi i pauza ako beba iznenada ponovo odbije hranu“, umiruje dijetetičarka. Tokom nicanja zubića ili privremene bolesti, možete se vratiti na uobičajenu ishranu majčinim mlekom ili adaptiranim mlekom.

„Ako beba do devetog meseca života potpuno zanemaruje dohranu i jede samo majčino mleko ili adaptirano mleko, treba pažljivije pratiti unos gvožđa“, ističe Schnider. U tom slučaju roditelji treba da tokom redovnih pregleda porazgovaraju o ovome s pedijatrom.

Koliki je rizik od nedostatka gvožđa kod beba?

Dojilje često osete da majčino mleko više ne pruža dovoljno hranljivih sastojaka za bebu od početka dohrane. Majčino mleko zaista sadrži malo gvožđa u poređenju s drugim namirnicama (pa i sa adaptiranim mlekom), ali gvožđe iz majčinog mleka telo vrlo dobro apsorbuje. To omogućava protein laktoferin iz majčinog mleka.

„Ne zavisi samo od ishrane kolike su zalihe gvožđa kod deteta“, ističe nutricionistkinja. Faktori uticaja su, na primer, snabdevanje gvožđem tokom trudnoće, prerano rođenje ili trenutak kada je pupčana vrpca odsečena. Na to može da utiče i način porođaja (vaginalni porođaj ili carski rez).

Ako roditelji posumnjaju na manjak gvožđa, pedijatar može da napravi jednostavan test uzimajući malo krvi iz prsta za određivanje nivoa. „Po pravilu, samom ishranom bogatom gvožđem nije moguće nadoknaditi manjak, pa je u tim slučajevima potrebna suplementacija“, kaže Schnider. Iz iskustva, suplementacija gvožđem povećava apetit bebe jer manjak gvožđa može da bude razlog za smanjen apetit, bledu kožu, umor i loš rast.

Načelno, nedostatak gvožđa je redak kod zdravorođenih beba u zapadnim zemljama. U Evropi između 5% i 20% dece od prve do treće godine ima manjak gvožđa, pri čemu su brojevi veći u (južnim) istočnoevropskim zemljama. Tamo je običaj da se kravlje mleko daje kao zamena za majčino mleko u prvoj godini, što je jedan od glavnih uzroka manjka gvožđa kod dojenčadi i male dece.

Može li se mnogo pogrešiti kod dohrane?

Nutricionistkinja ima umirujuće poruke za zabrinute roditelje: „Preporuke o dohrani razlikuju se širom sveta. To pokazuje da ne postoji samo jedno ispravno ili pogrešno rešenje.“

Međutim, za neke namirnice postoji konsenzus da nisu prikladne za bebe, a mnoge od njih istovetne su onima koje se ne preporučuju u trudnoći.

Namirnice neprikladne za bebe su:

• alkohol i kofein
• so i ljuti začini, poput čilija
• prerađeni mesni proizvodi, delom zbog visokog sadržaja soli
• šećer i zamene za šećer: šećer daje prazne kalorije i podstiče karijes
• med: kao sirov proizvod može da sadrži spore koje bebin želudac ne može da uništi. U retkim slučajevima može izazvati botulizam kod dojenčeta, potencijalno opasnu infekciju
• sirovi i nepasterizovani proizvodi životinjskog porekla: sirovo mleko i sirovo meso mogu da izazovu ozbiljne infekcije salmonelom, listerijom i drugim bakterijama
• tuna, sabljarka, riba list i štuka: ove ribe često sadrže visoke nivoe žive, što može biti štetno za jetru
• pirinčani napici: mogu da budu zagađeni arsenom.

Postoje još neka pravila: „Kravlje mleko ne bi trebalo da bude bebino glavno piće“, naglašava Schnider. „Može se dodati u kašicu, ali ne sme da zameni majčino ili adaptirano mleko.“ Do jedne porcije mleka ili mlečnih proizvoda na dan u obroku je dozvoljeno, ali više od toga nije, i to do prve godine života. Dodatno, kravlje mleko smanjuje apsorpciju gvožđa. „Takođe, mlečni proizvodi s niskim procentom masti nisu preporučljivi za bebe, jer je mast važan nutrijent“, objašnjava dijetetičarka.

Ako počinjete s finger foodom umesto s kašicom, važno je da vodite računa o riziku od gušenja. Orašaste plodove treba davati samo narendane ili u vidu namaza. Plodovi sa tvrdom i elastičnom korom (npr. grožđe ili borovnice) treba da budu nesečeni na četvrtine.

S kojom kašicom treba započeti dohranu?

Mnogi savetnici preporučuju da se počne s kašicom od povrća, skroba (npr. krompir, testenina, žitarice) i izvora proteina i gvožđa (npr. meso, riba, jaja, mahunarke). Tek posle toga dolaze kašice s mlekom i žitaricama. „Razlog je što prva hrana treba da obezbedi gvožđe. Kalcijum se ionako unosi majčinim ili adaptiranim mlekom“, objašnjava Schnider.

Dobri izvori gvožđa su meso, orašasti plodovi i tvrdo kuvana žumanca. Takođe, rendane semenke bundeve, dobro kuvano i pasirano sočivo ili mlada soja mogu da obogate kašicu. „Izvor gvožđa ne mora uvek da bude meso“, dijetetičarka ističe važnost raznolikosti u bebinom jelovniku.

Šta je bolje za bebu – kupovne kašice u teglici ili domaće kašice?

Ne postoji univerzalan odgovor jer on zavisi od preferencija i životnih okolnosti porodice. „Ne možemo da budemo kategorični. Možete kombinovati kupljene kašice u teglici, domaće kašice i zajedničke obroke za stolom“, kaže Schnider.

Kašice u teglici su posebno praktične u pokretu, jer se lako kupuju u drogerijama. Budući da su pasterizovane, ne moraju da se greju ako su tek otvorene. Obično su optimalno sastavljene. Onaj ko kuva domaću kašicu mora da vodi računa o nutritivnim vrednostima.

Ipak, domaća kašica često nudi veću raznolikost. Zbog poznatih ukusa i sastojaka lakše je naknadno preći na obroke za celu porodicu. „U svojim savetovanjima često primećujem da roditelji dugo ostaju pri omiljenim kašicama u teglici za uzrast od šest ili sedam meseci“, kaže Schnider. „Važno je s vremenom bebu navikavati na kompaktnije teksture.“ Postoje studije koje pokazuju da deca koja su tek sa devet ili deset meseci uvedena na druge teksture, sa sedam godina češće imaju selektivni odnos prema hrani i biraju šta će da jedu.

Važno je da kašica – bilo domaća ili kupljena – sadrži jednu do dve kašičice ulja na 100 grama hrane. „To znatno povećava energetsku vrednost“, objašnjava dijetetičarka.

Da li je Baby-led Weaning prikladan za početak dohrane?

Kod Baby-led Weaninga (BLW) beba se ne hrani kašikom, nego joj se nudi hrana koju može samostalno da jede. Najčešće kritike protiv isključivog BLW-a su veći rizik od gušenja i manjak gvožđa, kao i lošiji rast u poređenju s rastom beba koje jedu kašice. „Ja sam veliki zagovornik kombinovanja kašica i BLW-a“, kaže Schnider. „Ipak, u principu se može nuditi i samo finger food ako se to radi informisano.“

Rizik od gušenja kod BLW-a

Kako bi smanjili rizik od gušenja, roditelji bi trebalo da vode računa o sledećim savetima:

• Hrana treba da bude mekana toliko da beba može da je zgnječi palcem i kažiprstom, što je otprilike sila kojom beba pritiska jezik prema nepcu. Tako je hrana bezbedna za jelo.
• Orašasti plodovi mogu se davati samo usitnjeni ili kao namaz.
• Voće s glatkom i elastičnom korom (npr. grožđe ili borovnice) treba ne samo prepoloviti već i narezati na četvrtine.
• Beba mora uvek da bude pod nadzorom dok jede.
• Beba mora da sedi uspravno tokom jela. Ležaljke nisu prikladne za BLW.

Odabir hrane kod BLW-a

Da bi se obezbedila odgovarajuća ishrana, posebno povodom pitanja gvožđa, važno je da hranu birate pažljivo. „Roditelji ne bi trebalo da bebi samo bez razmišljanja daju finger food“, naglašava Schnider. U svaki obrok treba da budu uključene tri do četiri različite vrste hrane, od kojih jedna mora da bude bogata gvožđem, na primer meso. Jedan deo treba da bude energetski bogat, poput avokada, mlečnih proizvoda ili namaza od orašastih plodova. Kao treći deo obroka ide povrće i/ili voće. „Ova preporuka zasnovana je i na istraživanjima“, kaže stručnjakinja.

BLW saveti za početak dohrane

Beba koja je do tada konzumirala samo tečnu hranu (majčino ili adaptirano mleko) može odmah da se navikava na čvrstu hranu bez prelaska na kašice. Ipak: „Ne bi trebalo odmah da nudite zahtevnu hranu jer beba tako ne može motorički još da je pojede“, savetuje Schnider. „Beba od šest meseci još ne može da jede borovnice nasečene na četvrtine, jer ne može da ih uhvati.“ Na početku treba nuditi mekanu hranu u obliku i veličini otprilike prsta odrasle osobe. „Isečene štapiće povrća beba može da hvata šakom poput lopatice“, objašnjava nutricionistkinja. Tek od devet meseci beba uči hvatanje prstima, pa se tada mogu ponuditi i sitniji komadi (narendano ili na kockice).

BLISS – bolji BLW?

BLW koji se sprovodi uz ove bezbednosne mere i kada roditelji pažljivo biraju hranu naziva se i BLISS (Baby-led Introduction to Solids). To ime dala je istraživačka ekipa na Novom Zelandu. „Studija je pokazala da je takav pristup bezbedan za bebe“, kaže Schnider.