10 saveta kako da zadržite koncentraciju prilikom rada na visokim temperaturama

Naravno, volimo tople letnje dane – ali samo kada možemo da ih provedemo na jezeru ili plaži.
Na poslu, međutim, tokom toplotnih talasa provodimo vreme s manje entuzijazma, posebno ako u prostoriji nema klima-uređaja.

ACTIVE BEAUTY daje odgovore na najvažnija pitanja o radu tokom vrućina: Kako visoke temperature utiču na telo i koncentraciju? Koje mere mogu da učine rad na visokim temperaturama podnošljivijim?

Šta se događa u telu tokom vrućine?

Ljudsko telo nastoji da održi stalnu temperaturu od približno 37 stepeni. To je optimalna temperatura za odvijanje ključnih metaboličkih procesa. Ako se telesna temperatura previše podigne, proteini u telu počinju da se razgrađuju. Zbog toga nas je evolucija opremila ključnom prednošću: možemo da se znojimo i tako sami sebe da hladimo. (Zanimljivo je da, osim ljudi, samo nekoliko životinja, poput konja i kamila, ima znojne žlezde.)
Osim znojenja, krvni sudovi se šire, a koža se jače prokrvljuje, čime telo oslobađa više toplote. Međutim, prošireni krvni sudovi snižavaju krvni pritisak, što predstavlja izazov za kardiovaskularni sistem. Srce mora brže da pumpa. Za osobe s postojećim zdravstvenim problemima, dojenčad, decu i starije osobe, toplotni talasi mogu da predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.
Vrućina nije naporna samo za telo, već ni um nije pošteđen. Prema jednoj studiji, koncentracija se smanjuje na visokim temperaturama. Već porast temperature od samo dva stepena može da smanji mentalnu sposobnost za 10 posto.

Deset saveta za rad tokom vrućina

1. Pripremite spavaću sobu za leto

Priprema je ključna: svako ko se dobro i dovoljno naspava može bolje da se koncentriše tokom dana. Prijatne temperature u spavaćoj sobi su preduslov za to. Da bismo zaspali, telesna temperatura mora da padne za oko dva stepena. Ako je noću pretoplo, to može negativno da utiče na koncentraciju i brzinu reakcije – pokazuje jedna studija. Zamenite deblji pokrivač laganim čaršavima i ostavite prozor otvoren kako bi u sobu mogao da uđe svež vazduh.

2. Lagana odeća i letnje frizure

Ako ne morate da nosite radnu uniformu ili zaštitnu odeću, izbor odeće može znatno da utiče na vaš osećaj komfora kada je vruće. Preporučuju se lagani, prozračni materijali poput lana ili svile, kao i širi krojevi koji omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha ispod odeće. Izbegavajte sintetičke tkanine poput poliestera koje zadržavaju toplotu.

Ako imate dugu kosu, možete da je podignete u letnju frizuru kako biste hladili vrat – praktično i elegantno!

3. Fleksibilno radno vreme

Ako imate mogućnost fleksibilnog radnog vremena, pokušajte da započnete s radom ranije. Ujutro je čak i tokom leta znatno svežije, a um je odmorniji. Najzahtevnije zadatke obavite ujutru, dok je koncentracija na vrhuncu, jer su najviše temperature često između 16 i 18 sati.

4. Prilagodite radno mesto vrućinama

Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajuće uslove u radnim prostorijama, ali i vi možete da preduzmete neke korake. Na primer, postavite biljke koje poboljšavaju kvalitet vazduha ili okačite vlažne peškire kako biste rashladili prostoriju.

5. Hidratacija i lagana ishrana

Pijte dovoljno tečnosti – idealno svakih 15–20 minuta po 200 ml. Voda, nezaslađeni čajevi i razređeni sokovi najbolji su izbor. Jedite laganu hranu bogatu vodom, poput krastavaca, paradajza i lubenica, a izbegavajte masnu i tešku hranu.

6. Iskoristite trik s isparavanjem za rashlađivanje

Kada voda isparava s kože, ona prelazi iz tečnog u stanje vodene pare. Taj proces zahteva energiju – u obliku toplote koju koža gubi, što rezultira hlađenjem. Na ovom principu funkcioniše i znojenje.
Kako bismo izbegli neprijtan miris znoja na poslu, možemo svesno da izazovemo efekat isparavanja: na primer, korišćenjem vlažnih peškira ili termalne vode u spreju koju nanosimo na vrat, potiljak i lice. Tako rad tokom vrućine postaje barem malo podnošljiviji.
Ako radite od kuće i nemate zakazane video-pozive, možete ujutru da operete kosu i pustite je da se osuši na vazduhu – i to stvara efekat isparavanja koji hladi.

7. Kako da pomognete slabom krvotoku

Visoke temperature često izazivaju pad krvnog pritiska. Ako želite da sprečite takve probleme, izbegavajte kafu. Kofein može privremeno da podigne krvni pritisak, ali nakon toga dolazi do njegovog naglog pada. Osim toga, kafa ima diuretski učinak, što znači da podstiče izlučivanje tečnosti, pa je važno da unosite dovoljno vode.
Ako želite da podstaknete cirkulaciju, pustite hladnu vodu preko zglobova šake. Takođe, možete da isprobate jednostavnu akupresurnu vežbu iz tradicionalne kineske medicine: stanite opušteno, podignite ruke u visini lica i vrhovima palca i srednjeg prsta naizmenično trljajte i tapkajte jedan o drugi po pola minuta.

8. Vežbe protiv oteklih i teških nogu

Sedenje tokom rada na visokim temperaturama može da izazove nakupljanje krvi u nogama, što dovodi do osećaja težine i oticanja. Kako biste to sprečili, nekoliko puta dnevno provedite deset minuta penjući se stepenicama ili se ljuljajte naizmenično na prstima i petama. Takođe, može da pomogne vežba „venska pumpa“, a možete da je izvodite i dok sedite.
Posebno prijatno osveženje pruža hladna kupka za stopala ispod radnog stola. Alternativno, možete da stavite hladne obloge ili gel-paketiće na noge ispod stopala.

9. Eterična ulja koja pomažu tokom vrućina

Ako zbog vrućine imate glavobolju, možete da utrljate rashlađujuće ulje peperminta ili ruzmarina na čelo, slepoočnice i vrat. Miris limuna ili narandže deluje osvežavajuće i stimulišuće na telo i um.

Napomena: Tokom trudnoće, dojenja i kod male dece, eterična ulja ne bi trebalo da se koristite.

10. Joga vežba za hlađenje jezika

Psi se hlade dahtanjem, a mi ljudi možemo da ih oponašamo: u indijskoj jogi postoji tehnika disanja „Pranayama“. Posebna vežba pod nazivom „Shitali“ pruža brzo osveženje. „Shitali“ na sanskrtu znači „hladno“ ili „umirujuće“. Ova vežba ne samo da smanjuje telesnu toplotu već pomaže i kod emocionalne „vreline“, poput ljutnje ili stresa.

Kako se izvodi: Sedite pravo, s ravnom kičmom. Izvucite jezik ka usnama i zarolajte ga u oblik cevi. Udahnite kroz zarolani jezik ispuštajući lagani zvuk „s“, zadržite dah pet do deset sekundi, a zatim izdahnite kroz nos. Ponovite vežbu pet do deset puta.
Ako ne možete da zarolate jezik, prilagodite vežbu: savijte njegov vrh ka gore i unazad. Kako biste jezik zadržali u tom položaju, možete da koristite zube. Važno je da disanje bude mirno, sporo i ujednačeno. Prilikom udisanja, stomak bi trebalo da se lagano podiže, a prilikom izdisanja da se spušta.