Da li će svetu ponestati pitke vode? Izveštaj o ovom ugroženom resursu

Pre više od četiri milijarde godina komete sastavljene od prašine i leda sa ivice Sunčevog sistema donele su vodu na našu planetu. Od tada postoji vodeni ciklus: voda isparava s okeana i kopna, prelazi kao para u atmosferu, kondenzuje se, pa se vraća na Zemlju u vidu padavina. Ukupna količina vode gotovo je stalna (osim u slučaju velikih udara meteora, kada može da se poveća ili smanji).

Međutim, čovek je trajno narušio vodeni ciklus. Za razliku od ukupne količine vode, količina upotrebljive vode može da se smanjuje – a ionako je vrlo ograničena. Samo 2,5 posto globalnih voda čini slatka voda (oko 35 miliona kubnih kilometara), a ljudima je dostupno samo 0,3 posto, jer je ostatak zaleđen u polarnim ledenjacima ili se nalazi duboko pod zemljom. Dalje, količina od približno 12 miliona kubnih kilometara slatke vode već je zagađena.

Šta ugrožava našu pitku vodu

Ljudi danas troše vodu oko šest puta više nego 1930. godine. Od 80ih godina prošlog veka potrošnja vode raste za oko jedan posto godišnje. Veliki problem predstavljaju rasipanje i zagađenje vode. To se delimično može objasniti rastom svetske populacije, ali posebno velik uticaj na rasipanje i zagađenje ima zapadni stil života.

Na primer, oko 130 litara vode dnevno po osobi u Austriji koristi se za pranje, kuvanje, tuširanje i piće – mnogo manje nego što pokazuje indirektna potrošnja vode od 4.700 litara dnevno po osobi, koliko se troši, zagađuje ili isparava prilikom proizvodnje dobara. Za ilustraciju: za proizvodnju jednog goveđeg burgera ili jedne majice potroši se oko 2.500 litara vode.

Smanjenje indirektne potrošnje vode za proizvodnju nekog proizvoda ili usluge

Svako bi trebalo da doprinese smanjenju indirektne potrošnje i opštoj štednji vode. Smanjivanje kupovine i minimalistički stil života prvi su koraci. „Nosimo odeću što duže možemo, kupujemo korišćeno umesto novog i popravljamo stvari umesto da ih bacamo“, kaže Anna Leitner, portparolka organizacije GLOBAL 2000. „Potrebna je i politika koja će olakšati život koji štedi resurse i vodu.“

Hrana je takođe važan činilac, jer poljoprivreda globalno troši oko 70 posto pitke vode. Bolje je birati proizvode u čijoj se proizvodnji troši manje vode, poput mesa peradi umesto govedine, ili povremeno jesti bezmesne ili veganske obroke. „Valja izbegavati i voće i povrće iz suvih područja koja zahtevaju intenzivno veštačko navodnjavanje“, savetuje Leitner.

Klimatska kriza = vodena kriza

Klimatska kriza dodatno pogoršava nestašicu vode. S porastom temperatura više vode isparava, jake padavine često nisu korisne u dovoljnoj meri, a sušna razdoblja postaju sve duža. Prema studiji Boston Consulting Groupa, klimatske i vodene krize mogle bi do 2050. da prisile 32 miliona ljudi na unutrašnje migracije, a još 11 miliona na preseljenje preko granica.

U Evropi su posledice klimatskih promena očigledne: broj ledenjaka u Alpima smanjen je za dve trećine od 1850. godine. U sledećih 80 godina ovi prirodni rezervoari vode mogli bi gotovo da nestanu.

Zašto zapravo ima dovoljno vode za sve

Nije količina globalno dostupne vode razlog nestašice u nekim područjima. Prema podacima organizacije Wellfair, globalna količina slatke vode mogla bi da snabdeva oko 20 milijardi ljudi. Problem je pravedna raspodela i dostupnost vode.

Opšta skupština UNa je 28. jula 2010. priznala pravo na pristup čistoj vodi kao ljudsko pravo. Ipak, ovo pravo nije pravno obavezujuće i ne može se prisilno ostvariti sudskim putem.

Nejednaka raspodela pitke vode

Prema godišnjem izveštaju UNa o svetskoj vodi, još smo daleko od cilja da do 2030. svi imaju pristup čistoj pitkoj vodi. Više od tri milijarde ljudi živi u zemljama sa nedostatkom vode, a 2,2 milijarde nema pristup bezbednoj vodi.

Posebno su pogođeni regioni Severne i Srednje Afrike, Meksiko, Kina i južna Evropa.

Diskriminacija u snabdevanju vodom

Marginalizovane grupe – žene, deca, izbeglice, autohtoni narodi i osobe sa invaliditetom – često su zanemarene ili diskriminisane u pristupu vodi. U sedam od deset domaćinstava bez vodovoda žene i devojčice zadužene su za donošenje vode, često pod bezbednosnim rizikom i uz uskraćene mogućnosti obrazovanja ili rada.

Diskriminacija nije ograničena na siromašne zemlje: Romi u Slovačkoj, Italiji i Francuskoj, crnačke zajednice u SADu i autohtoni narodi u Australiji takođe imaju slabiji pristup vodi.

Razlike postoje i između gradskih i ruralnih područja – 86% stanovništva u urbanim područjima ima obezbeđeno snabdevanje vodom, dok je na selu to tek 60%. Gradovi često uzimaju vodu iz okolnih područja, gde je ima manje. I veliki gradovi poput Kaira, Los Anđelesa, Kejptauna i Atine suočeni su sa nestašicom vode.

Ko zarađuje na vodi za piće?

Industrija vode u flašama vredan je globalni sektor. Svakog minuta proda se više od milion flaša vode. Istovremeno, prema UNovom izveštaju iz 2023, stagniraju nastojanja da se obezbedi pitka voda za sve. Nedostaje transparentnosti o količinama vode koje kompanije poput CocaCole ili Nestléa koriste iz prirodnih izvora uz niske troškove, a potom ih prodaju po višestruko višim cenama.

S druge strane, u nekim područjima voda u flašama je jedini izvor bezbedne pitke vode. Ipak, privatizacija snabdevanja nije održivo rešenje. Glavni problem je korupcija u pojedinim zemljama, zbog koje javno snabdevanje nije dovoljno finansirano niti zadovoljava higijenske standarde.

Ostale industrije takođe zarađuju na vodi

I druge industrije profitiraju od upotrebe vode, iako to nije uvek vidljivo. „Kompanije moraju da budu odgovorne za potrošnju vode kroz ceo lanac vrednosti“, kaže Leitner. Posebno bi kompanije u čijoj se proizvodnji troši mnogo vode trebalo da u sušnim područjima ulažu u lokalnu infrastrukturu za pročišćavanje vode.

Kako izaći iz „vodene krize“

Postoje globalni programi koji ulivaju nadu. SOURCE Pacific Drinking Water Project finansira razvoj i rad postrojenja za vodu na četiri ostrva kojima preti gubitak sigurnog vodosnabdevanja. Solarni paneli koriste se za izvlačenje vode iz vazduha.

Ohrabrujući su i projekti koji istovremeno smanjuju siromaštvo i rodnu diskriminaciju – poput škola Waterbank, koje s krovova prikupljaju kišnicu u rezervoare sa keramičkim filterima, pa na taj način snabdevaju škole i lokalne zajednice.

Nauka takođe doprinosi rešenjima. Istraživači s MITa razvili su biorazgradivi drveni filter koji uklanja do 99% patogena iz zagađene vode. Švajcarski startap Oxyle razvio je metodu za uklanjanje PFAS jedinjenja, tzv. „večnih hemikalija“. Kompanija Waiwai Research & Design Agency radi na ekološki prihvatljivijoj desalinizaciji mora – umesto ispuštanja slane otpadne vode u more, so se pretvara u materijal nalik cementu, što dodatno smanjuje globalnu potrošnju vode u građevinskoj industriji.

Ovo su samo neki od mnogih napora da se voda učini dostupnijom, pravednije raspodeli i bolje zaštiti. Na nove količine vode od kometa ne možemo, a i ne smemo da računamo.