Doniranje: blagoslov poklanjanja

Lina nije imala velika očekivanja kada je pokrenula akciju na platformi za donacije GoFundMe. Jednostavno je želela da pomogne: farma njene komšinice Sabine H. bila je pred plenidbom posle niza nesrećnih okolnosti. Lina je prikupila fotografije, ispričala priču i kliknula na „Objavi“.

Ono što se desilo nadmašilo je sva njena očekivanja: prikupljeno je više od 250.000 evra donacija. Uključili su se ljudi iz cele Austrije, pa čak i van nje. Jedan od njih napisao je u komentarima: „Umesto da igram loto, želeo sam da doniram 25 evra Sabini – tamo će taj novac više da pomogne.“ Prikupljeni novac bio je dovoljan da se odloži plenidba, a onda se desilo nešto neočekivano: anonimni veliki donator ponudio je da plati preostali iznos – Sabina je mogla da zadrži svoju farmu.

Ova priča pokazuje da ponekad jednostavan gest može da uradi više nego što bismo ikada pomislili. Takvi činovi solidarnosti nisu izuzetak. Ako pitate ljude u svojoj okolini, iznenadićete se koliko njih donira – online, na ulici, u vidu novca, odeće ili hrane za skloništa za životinje.

Spremnost na donacije: stanje u ovom trenutku

Kada se dese teške situacije, ljudi se zbližavaju. To se pokazalo i tokom rata u Ukrajini. Na početku ruskog napada u mnogim zemljama su zabeleženi rekordni iznosi donacija. Sličan trend vidljiv je i kod aktuelnih sukoba u Gazi. Donacije su često vođene osećajem hitne potrebe, koji zavisi od medijskog izveštavanja. Dok su se ranije u fokusu nalazili projekti za decu, danas se sve više pažnje posvećuje zaštiti klime i pomoći u katastrofama – vesti o brojnim krizama u svetu sve češće su propraćene pozivima na donacije.

Kako na to reaguju ljudi koji se u svakodnevnom životu suočavaju s rastućim troškovima života? Na sreću, čini se da spremnost na donacije ne opada. Prema najnovijem „World Giving Reportu“ fondacije Charities Aid, u Evropi se godišnje u proseku donira 0,64 posto ličnog prihoda po glavi stanovnika. Iako su evropske kompanije poslednjih godina smanjile donacije, sve su češće testamentarne zaostavštine. U Švedskoj, na primer, 17 posto svih donacija dolazi od nasledstava, dok u Velikoj Britaniji taj udeo čini gotovo trećinu.

Bez obzira na izvor novca, jedan mesec u godini posebno se ističe: decembar je i dalje daleko najvažniji mesec za donacije. Tokom Božića i Nove godine dolazi do izražaja ljubav prema bližnjima – podstaknuta akcijama humanitarnih i verskih organizacija.

Nove mogućnosti, ali i rizici

Doniranje više nije ograničeno na klasične trajne naloge upućene organizacijama. Oblici poklanjanja danas su raznovrsniji nego ikada. Sabina H. i njena spasena farma samo su jedan od mnogih primera pomoći putem crowdfundinga – njen slučaj deo je više od 200 miliona donacijskih kampanja na platformi GoFundMe.

Aplikacije za mikrodonacije, poput RoundUpa, zaokružuju iznose kupovine i doniraju razliku. U urbanim sredinama „otvoreni“ frižideri i ormarići snabdevaju hranom i odećom one kojima je to potrebno. Čak se i na venčanjima sve češće umesto poklona traže donacije za dobrotvorne svrhe.

Međutim, s povećanjem mogućnosti dolaze i veći rizici. Digitalni svet, sa svojom relativnom anonimnošću, pruža plodno tlo za prevare. Tako su se, na primer, posle zemljotresa u Turskoj 2023. godine, lažni linkovi za donacije pojavili na društvenim mrežama u roku od nekoliko sati.

Studija Univerziteta Cornell potvrđuje da se platforme poput X-a (bivši Twitter), Instagrama, Facebooka i YouTubea sve češće koriste za prevare s donacijama. Kako da onda pouzdano prepoznate verodostojne organizacije? Najsigurniji pokazatelj jeste službeni sertifikat, poput Austrijskog pečata za donacije koji se zasniva na strogim kriterijumima i redovnim proverama.

„Već više od 20 godina nosimo Austrijski pečat za donacije i pridajemo veliku važnost bezbednosti podataka“, kaže Nora Deinhammer, direktorka SOS Dečjeg sela. „Naš centar za podatke zadovoljava najnovije bezbednosne standarde kako bi sprečio cyber-napade. Donacije nikada nisu anonimne jer se podaci o donatorima uvek prikupljaju i šifrirano prenose.“

Kome novac zapravo ide?

Pouzdane organizacije transparentno prikazuju kako se donacije koriste. To nije samo zahtev sertifikata već i način da se donatorima pruži osećaj bezbednosti, objašnjava Deinhammer: „Svesni smo poverenja koje nam ljudi ukazuju i radimo sve da ga opravdamo.“

Prema godišnjem izveštaju SOS Dečjeg sela, posle svake donacije od 10 evra, gotovo 9 evra ide direktno u projekte. Oko 12 posto koristi se za administraciju i neophodno oglašavanje. UNICEF, na primer, raspodeljuje donacije ovako: 75,26 posto ide na programe pomoći, 19,34 posto na oglašavanje, a 5,4 posto na administrativne troškove.

Zato šareni promotivni materijali, suveniri ili reklamne kampanje ne bi trebalo da nas obeshrabre: bez vidljivosti bilo bi i manje donacija. Većina sredstava ipak dolazi do onih kojima su najpotrebnija.

Zašto poklanjanje čini dobro?

Sve je skuplje, novca često jedva da ima dovoljno, a drugi imaju više, pa neka oni prvi doniraju... Takve misli nameću se lako, ali čak i mali iznosi mogu da naprave veliku promenu.

Osim toga, poklanjanje pozitivno utiče i na naše blagostanje. Psiholog Allan Luks otkrio je 80-ih godina da doniranje ima merljive pozitivne efekte. U njegovim istraživanjima pokazalo se da su mnogi ljudi koji su pomagali drugima zbog toga osećali intenzivnu sreću: fizičku radost, više energije, pa čak i ublažavanje sopstvenog bola.

Luks je to pripisao oslobađanju nekih supstanci u telu – endorfina, dopamina i oksitocina. Ove neurohemikalije smanjuju stres, deluju poput analgetika i pružaju dugotrajan osećaj zadovoljstva.

Njegov pojam „Helper’s High“ opisuje stanje u kom altruističko delovanje obogaćuje ne samo primaoce nego i same donatore.

Prema aktuelnoj studiji austrijskog udruženja Fundraising, ljudi najčešće navode saosećanje, ličnu povezanost ili zahvalnost za sopstveni život kao motivaciju za doniranje.

Motiviše i spoznaja da se može konkretno pomoći: kada je jasno da donacija nekome omogućava obrok, terapiju ili sigurno mesto za spavanje, odluka o doniranju postaje lakša.