Izumiranje insekata: uz ovih deset saveta pomoći ćemo pčelama i drugim insektima

Priroda je postala tiša, a nekad je leti svuda oko nas zujalo i brujalo. Danas je mnogo manje pčela, komaraca i drugih insekata nego pre 30 godina. Studije upozoravaju na izumiranje insekata sa ozbiljnim posledicama. Ipak, dobra vest je da svako od nas može nešto da uradi!

Izumiranje insekata: šta o tome treba da znamo

Zašto su nam insekti potrebni?

Ukratko, insekti su ljudima nužni za opstanak jer nam obezbeđuju snabdevanje hranom. Mnogi leteći insekti oprašuju biljke – od jabuke do jagode. Čak 80 posto naših kultivisanih biljaka oprašuju insekti. Osim toga, insekti su pri dnu prehrambenog lanca, što znači da su drugim životinjama, posebno pticama, važan izvor hrane.

Kako izumiranje insekata utiče na ljude?

Ako se izumiranje insekata nastavi, oprašivanje prehrambenih biljaka postajaće sve teže. Smanjivaće se i broj drugih vrsta koje zavise od insekata, na primer, ptica, ježeva ili guštera. „Insekti su daleko najbrojnija vrsta u prirodi, zato su s mnogim drugim vrstama tesno povezani i imaju važnu ulogu u funkcionisanju naše mreže života“, kaže Dagmar Breschar iz austrijskog Saveza za zaštitu prirode.

Izumiranje insekata: šta možemo da uradimo da to sprečimo

1. Kupujte ekološke (bio) namirnice

Industrijska poljoprivreda jedan je od glavnih uzroka izumiranja insekata. Kupovinom ekoloških (bio) namirnica podržavate poljoprivredu koja je prihvatljivija za prirodu. Naime, organske biljke na poljima ne tretiraju se opasnim pesticidima i đubrivima. Otrovna sredstva za prskanje štete i insektima. Osim toga, mnogi, posebno manji ekološki poljoprivrednici, zahvaljujući ugarima (odmaranjima njive) i plodoredu, nude raznovrsnije stanište insektima nego veliki konvencionalni pogoni.

2. Izbegavajte mikroplastiku

Mikroplastika se danas nalazi svuda na planeti, čak i u najudaljenijim područjima. Sitne plastične čestice utiču i na svet insekata. Dlačice na telima insekata tokom leta elektrostatički se nabijaju i privlače čestice poput magneta. U studiji objavljenoj 2021. istraživali su se rizici polistirenske mikroplastike za medonosne pčele. Pčele su dve nedelje hranjene polistirenskom mikroplastikom. Stopa smrtnosti u posmatranom periodu ostala je ista, ali se promenio crevni mikrobiom insekata. Istraživački tim zaključio je da bi mikroplastika zbog toga mogla da predstavlja dalekosežne zdravstvene rizike za pčele.

Ko želi da nešto uradi protiv izumiranja insekata, trebalo bi da izbegava izvore mikroplastike ili da ih barem znatno smanji. Najvažnija poluga je saobraćaj: trošenje automobilskih guma stvara velike količine mikroplastike koje direktno dospevaju u prirodu. Zato automobil koristite što ređe i umesto toga se oslonite na održive oblike mobilnosti.

3. Koristite žive zamke

Ako muva zaluta u stan ili ose smetaju letnjem roštiljanju u bašti, nemojte da ubijate insekte. U Austriji su ose čak zaštićene propisima o prirodi i ne smeju se usmrćivati. A i muve su vredna hrana većim životinjama, na primer, pticama. Zato pokušajte da ih žive iznesete napolje. Mrežice protiv insekata sprečiće da se nepoželjni gosti ubuduće vraćaju.

Za teranje osa i komaraca mogu pomoći eterična ulja poput citronеlе ili ulja čajevca, ili posebne mešavine za dimljenje. Učinak odbijanja imaju i biljke poput lavande ili paradajza. Još jedna mogućnost su žive zamke, iz kojih se životinjice mogu pustiti kad roštiljanje ili piknik završe.

4. Opuške od cigareta pravilno odlažite

Opušci od cigareta su jedan od najčešćih otpada na svetu. Šteta za prirodnu sredinu zbog nikotina dalekosežnija je nego što se dosad pretpostavljalo. Ne samo da nemarno odbačen opušak može da zagadi i do 60 litara čiste podzemne vode, nego studija iz 2025. pokazuje i da zagađujuće materije iz odbačenih opušaka predstavljaju smrtonosni rizik za mrave. Preostali nikotin biljke upijaju, on se u visokim koncentracijama nakuplja u cvetnom nektaru i tako zagađuje izvor hrane za insekte. Istraživački tim utvrdio je da pritom zdravi mravi naizgled nisu pogođeni, ali životinje zaražene gljivicama imaju veću stopu smrtnosti. Zato opuške nikada nemojte da bacate u prirodu!

5. Sadite cveće pogodno za insekte

U bašti ili na balkonu: birajte autohtone biljke! One su se razvijale zajedno sa domaćim insektima i međusobno su usklađeni. Važni su i „neispunjeni“, odnosno prirodni cvetovi. Naime, „ispunjeni“ cvetovi selektovani su tako da imaju veći broj latica, pa insekti više ne mogu da dođu do nektara. Idealne biljke za insekte su, na primer, baštenske začinske biljke poput majčine dušice, žalfije ili vlašca. Takođe, različak, poljski mak, suncokret, čičak, čuvarkuće i livadske biljke poput mrtvih kopriva ili deteline.

6. Smanjite svetlosno zagađenje

Često potcenjen uzrok izumiranja insekata jeste svetlosno zagađenje. Prema studiji objavljenoj 2023, noćno nebo u Evropi svake godine je postajalo svetlije za oko 6,5 posto. To ima pogubne posledice za noćne leptire i druge životinje aktivne noću. Insekte privlače snopovi svetla svetlećih reklama, kao i rasveta zgrada i ulica, pa gube orijentaciju i umiru od iscrpljenosti, izgaraju na vrućim sijalicama ili postaju lak plen šišmišima i paucima. Mnogi noćni leptiri, umesto da traže hranu, kao paralizovani sede uz osvetljeni zid.

Ako ne možete potpuno da se odreknete spoljne rasvete, vodite računa o sledećem: svetlo neka bude upaljeno samo dok ste vi napolju. Tu pomažu senzori pokreta ili vremenski prekidači. Baštenske bare, drveće i grmlje ne bi trebalo osvetljavati. Snop svetla uvek treba da bude usmeren prema dole. Dobro je i da je svetiljka postavljena što niže – time se smanjuje doseg svetla. Zatvorena kućišta svetiljki sprečavaju da insekti uđu unutra i tu ostanu zarobljeni. Topla bela boja svetla prikladnija je za životinje od drugih tonova. Intenzitet svetla neka bude što manji.

7. Koristite prirodnu zaštitu bilja

Ono što važi za poljoprivredna gazdinstva važi i za vašu sopstvenu baštu: umesto sintetičkih sredstava za zaštitu bilja i đubriva, radije koristite prirodne metode. To uključuje mehaničke barijere, đubriva biljnog porekla ili upotrebu korisnih organizama. Bašta bez otrova bolje je mesto ne samo za insekte nego i za decu koja pomažu u baštenskim poslovima.

8. Praktikujte „lenjo baštovanstvo“

S košenjem sačekajte dok cveće ne precveta i dok semenke ne stignu da sazru. Tako i sledećih godina možete da računate na šarenu cvetnu livadu. „Po pravilu je pravo vreme za prvo košenje otprilike krajem juna – zavisno od vremenskih prilika, odnosno od toga kako su biljke u proleće mogle da se razvijaju“, kaže Breschar. Ne preporučuje se košenje više od dva puta godišnje jer mnoge biljke ne stignu da se osemene.

Prema mišljenju Saveza za zaštitu prirode, „korov“ zapravo i ne postoji. Na primer: „Maslačak mnogi u bašti iskopavaju, a pritom on insektima služi kao važna hrana“, kaže stručnjakinja iz Saveza za zaštitu prirode. I često omražena kopriva čini nam veliku uslugu: na njoj i od nje živi više od 100 vrsta insekata, među njima i mali koprivar, vrsta leptira. Šta, dakle, možete da uradite protiv izumiranja insekata? Ostavite na miru ono što smatrate ‘korovom’ i naučite to da cenite – barem u jednom delu bašte.

I u hladnom delu godine možete da uradite nešto protiv izumiranja insekata: ne uklanjajte iz bašte stare trajnice i suve grane! Ostavite ih do proleća kako bi insekti u njih mogli da polože larve. „U suvim granama se, na primer, gnezde pčele zidarice, maskirane pčele, pčele rezačice listova i različite vrste skakavaca“, kaže Dagmar Breschar.

9. Pravilno napravite hotele i pojilice za insekte

Nisu svi hoteli za insekte koje možete da kupite zaista delotvorni. Razlog je to što često nisu pravilno napravljeni ili su cevčice (često bambusove) pogrešnog promera, pa insekti ne nalaze mogućnost za gnežđenje. Savez za zaštitu prirode preporučuje: cevčice bi trebalo da imaju promer od dva milimetra do deset milimetara i sa zadnje strane moraju da budu zatvorene. Pomoćna gnezda treba postaviti na sunčano mesto, idealno prema jugoistoku ili jugozapadu.

U toplijem delu godine insekti su zahvalni na napravljenim pojilicama. Naime, tokom dužih toplotnih talasa prirodna pojilišta i barice često presuše. Osim toga, insekti vodu ne koriste samo za piće nego i za građenje gnezda ili rashlađivanje isparavanjem.

Važno je pojilicu urediti tako da bude bezbedna za insekte kako se u njoj ne bi utopili. Prikladna je keramička posuda u koju se stave razni prirodni materijali poput kamenčića, grančica i mahovine. Tako nastaju plitka mesta za ulaz i izlaz. Posudu napunite samo toliko da kamenje do polovine viri iz vode. Idealno je sunčano, toplo i od vetra zaklonjeno mesto u blizini biljaka. Kako se posuda ne bi pretvorila u leglo tigrastih i drugih komaraca, vodu treba menjati svakog dana.

10. Odustanite od motorizovanih vodenih sportova

Svaki talas koji naprave jet-ski ili motorni čamac, za mala živa bića uz obalu je poput mini-cunamija. Materijal s dna se uzburka, a životinje i larve insekata povuče vrtlog ili ih talasi izbace na obalu. Naučnici već primećuju snažan pad brojnosti kod mnogih insekata koji polažu larve u plitkim delovima vode uz obalu. Iako je izlet motornim čamcem za mnoge deo savršenog letnjeg zadovoljstva, u korist životinjskog sveta bolje je odreći se te zabave.