Naučite da otpustite: stručnjakinja za odnose daje savete

Rastanak posle dugogodišnje veze, prekid kontakta tokom online upoznavanja, neuzvraćena ljubav – bol zbog prekida nije lako preboleti. Naša stručnjakinja za ljubavne odnose daje važne savete kako da naučite da otpustite.

active beauty - časopis za zdravlje i lepotu

Magistarka Anna Thaler savetnica je za parove i za odnose. Stručni fokus joj je na radu koji je usmeren na vezanost i emocije. Posebno joj je važan topao i saosećajan odnos s klijentkinjama i klijentima. Pruža podršku u svim pitanjima vezanim za partnerske odnose i ljubav.

1. Gospođo Thaler, šta u psihologiji znači „naučiti da otpustite“?

Pojam „otpustiti“ u osnovi opisuje fizički čin (otpustiti predmet rukama) i s psihologijom nema direktno veze. To objašnjava zašto nam je toliko teško emocionalno da nešto otpustimo: to ne funkcioniše kao što smo navikli s fizičkim predmetima.
Kada nekoga volimo i provodimo dosta vremena s tom osobom, automatski se razvija vezanost. Što više osećanja gajimo, tj. što smo zaljubljeniji ili više volimo nekoga, to je veza jača. Ako ta „izabrana osoba“ želi prekid, aktivira se sistem vezivanja koji šalje alarm i traži još više bliskosti. Poslednje što u takvoj situaciji osećamo jeste „da otpustimo“. Preplavljuju nas razne emocije: tuga, strah, ljutnja, a tu su i nada ili potpuni očaj.
Psihološki gledano, otpustiti znači proživeti bol zbog prekida, gubitak i tugu.

2. Zašto je tako teško otpustiti?

Kad razvijemo osećanja prema nekome, u mozgu se aktiviraju neurobiološki procesi: otpuštaju se hormoni vezanosti (posebno oksitocin i vazopresin), a aktiviraju se i materije koje pobuđuju osećaj zadovoljstva, poput dopamina. Ta pozitivna osećanja povezujemo s tom osobom, a mozak pamti: „S tom osobom osećam se sigurno, zaštićeno i prijatno“ — što nas podstiče da tražimo njenu blizinu. Kod (pretnje) prekida aktivira se sistem vezanosti pa se želja za bliskošću pojačava.
Razmislite o malom detetu koje mora da se odvoji od glavne osobe za vezivanje. Dete koje je sigurno vezano pokazuje snažne reakcije: plače, vrišti, trči za roditeljem i teško se smiruje dok se ponovo ne poveže s voljenom osobom. To pokazuje kako je kod ljudi vezanost evolucijski važan mehanizam za preživljavanje: dete koje ne skrene pažnju na svoj gubitak može da ugrozi sopstveni život. Tu nije reč samo o telesnoj nezi poput hranjenja i toplote, nego isto tako o emocionalnoj nezi kao što su pažnja, dodir, uteha i nežnost.
Takvi faktori omogućavaju zdrav razvoj mozga, pravilne veze u mozgu i razvoj poverenja – što je osnova zdravog odraslog života. Prirodna potraga deteta za glavnom osobom za vezivanje od prvog trenutka života obezbeđuje preživljavanje i zdrav razvoj. Zato dete koje plače traži upravo mamu ili tatu (a ne komšije), da bi se sistem vezivanja smirio i dete osećalo sigurno.
Ljubav i partnerski odnosi kod odraslih funkcionišu sasvim slično: pošto se osamostalimo od roditelja, vezujemo se za partnerku ili partnera koji postaje glavna osoba za vezivanje. Ako ona ili on želi da se odvoji, u nama se dešava isto kao kod dece.
U mom radu s klijentima, objašnjenja kako mozak funkcioniše („psihoedukacija“) važan su temelj, jer im pokazuju da sve što se dešava s njihovim nervnim sistemom tokom osećanja gubitka i tuge predstavlja normalne procese. Takođe, oni tako shvate koliko je otpuštanje psihološki složen i težak proces.

3. Zašto ponekad uopšte ne možemo da otpustimo?

Posle duge veze logično je da proces tuge traje i da je teško otpustiti. Ako je reč o kratkoj vezi ili poznanstvu preko online susreta, može se pomisliti: „Nije čoveku ni mnogo značila ta veza, pa neće biti teško otpustiti.“ Zašto nije tako? Zato što racionalno pribegavamo jednačini: što je veza duža i lepša, to je ljubavni bol veći. Ipak, često osećanja nisu u skladu s tim racionalnim zaključcima, pa ljudima bude teško da sebi dopustite ljubavni bol i tugu ako veza nije bila dugotrajna ili prijatna. Okolina to ponekad ne razume.
Često srećem klijente koji su godinama emotivno vezani za nekoga, iako ta veza nije ispunjavajuća i srećna.

4. Zašto ponekad ne možemo da se odvojimo od ljudi koji nisu bili dobri prema nama, čak su nas povredili i odbacili?

To je najčešće posledica mešavine sledećih dinamika:

Verovanja i obrasci vezanosti naučeni u porodici: „Naučio/la sam da ljubav uvek znači bol i odricanje.“ Način na koji su nas najvažnije osobe u detinjstvu tretirale oblikuje našu percepciju bliskosti, sigurnosti i veze. Privlače nas ljudi koji nam deluju poznato, čak i ako to nije zdravo. Radi se o ponavljanju starih obrazaca (prenos i reprodukcija): projektujemo obrasce iz detinjstva na partnera. Ponavljamo te obrasce u nadi da ćemo sad konačno dobiti ono što nam je ranije nedostajalo, nesvesno prenosimo osećanja i očekivanja. Primer: ako muškarac odbije ženu, ona može da pomisli: „Ovo već znam (iz odnosa s ocem), to je za mene ljubav, ali sada ću ga uveriti da me ne ostavi. Ako vidi koliko ga volim i koliko se trudim, najzad će me čuti.“ Uz to često ide snažna idealizacija. Osoba misli (čak i godinama) da je to „pravi“ ili „ono jedino“ za nju.
Rana emocionalna programiranost nervnog sistema i mozga takođe utiče: osobe koje su odrastale pod velikim emocionalnim stresom privlače intenzivne, nepredvidive veze, pune uspona i padova. Takve veze zadaju udarce koji mogu da stvore zavisnost i onemoguće otpuštanje veze.

Kad se ti obrasci osveste, mnogi ljudi osećaju veliko olakšanje, a proces otpuštanja često brže napreduje.

Pročitajte u ovom tekstu šta je važno kod traženja partnera.

5. Kako da prepoznate da je vreme za otpuštanje?

Ako neko ne želi da provodi vreme s vama i traži distancu, on ne želi s vama vezu ili želi prekid. Znaci da neko ne želi vezu su uvek jasni, čak i u fazi upoznavanja. Ponekad nije lako prihvatiti stvarnost i suočiti se s njom. Što ranije prihvatite odbijanje, što pre dopustite sebi da osetite bol, što manje pokušavate da se borite protiv toga i što manje idealizujete tu osobu uprkos odbijanju, to je bolje. Ipak, nije nikada „jednostavno“.

Savet: Prepoznajte vezu koja je u krizi uz pomoć ovih 10 znakova.

6. Kako sebi olakšati proces otpuštanja?

Otpustiti nikada nije lako i verovatno to neće ni postati. Važno je biti svestan toga i dozvoliti sebi tugovanje, dajući emocijama prostor i vreme. Boriti se protiv tuge, odvraćati se ili zabranjivati sebi osećaj tuge obično samo šteti.
Dobro je i edukovati se o procesu – na primer, čitajući knjige o prekidu, tuzi i ljubavnom bolu ili tražeći psihološku ili psihoterapijsku pomoć. Tako možemo bolje da razumemo šta se u nama događa.
Za to je važno uključiti mozak, posebno korteks velikog mozga koji je zadužen za logiku i razum. Kada on „preuzme kontrolu“, emocionalni centar mozga (limbički sistem) ima priliku da se „odmori“. Iako su ti trenuci odmora obično kratki, pomažu nam da bolje shvatimo iskustvo.
Ključno je usmeriti se na stvarne činjenice, a ne na puko željenje stvari.

7. Zašto je dobro otpustiti?

Ljudi koji su u situaciji da moraju da otpuste proživljavaju često intenzivnu patnju. Neki pate godinama u tišini i ne usuđuju se da se nekome povere. Potražiti pomoć u takvoj situaciji donosi olakšanje i rasterećenje. Povratak u stvarnost znači i ponovo učestvovanje u „pravom“ životu — upravo to pomaže da bol s vremenom popusti (što se uvek dogodi!) i da ponovo možemo da doživimo sreću.

8. Kako izgleda proces otpuštanja? Postoje li različite faze?

Poznata psihijatrica Elisabeth Kübler-Ross opisala je pet faza umiranja koje se vrlo dobro mogu primeniti i na prekide veza i ljubavni bol (faze nisu strogo linearne i mogu se ponavljati):

Poricanje: „To ne može biti istina.“
Ljutnja: „Zašto se to događa meni? Zašto mi to radiš?“
Pregovaranje: „Ako uradim ovo, sve će biti u redu.“
Depresija: duboka tuga i povlačenje.
Prihvatanje: pomirenje i otpuštanje.

Psihološkinja Verena Kast razvila je svoj model faza tugovanja zbog gubitka voljene osobe:

Faza poricanja: „To nije moguće.“
Faza izbijanja osećanja: intenzivne, promenljive emocije, haos i izlivi emocija.
Faza traženja i odvajanja: prisećanje, posete zajedničkim mestima, snovi i oproštaj.
Faza novog identiteta i odnosa prema svetu: prihvatanje gubitka, pomirenje, integracija uspomena i okretanje novom životu.

Oba modela dele sličnosti – u radu s klijentima ih koristim jer uz tugu „umire“ i deo samog klijenta.

9. Kako mozak uči da otpusti?

Dobra i loša vest:
Dobra vest je da postoje jednostavni saveti i trikovi koji nam pomažu da neurobiološki smanjimo snažna osećanja gubitka i tuge. Loša vest je da te savete nije lako slediti, uprkos njihovoj jednostavnosti.

Saveti za otpuštanje:

Izbegavajte digitalni kontakt s bivšim partnerom: nema poziva, poruka, imejlova, komentara ni lajkova na društvenim mrežama.
Nema fizičkog kontakta: ne susrećite se, ne prolazite pored mesta na kom biste mogli da se sretnete, ne prisluškujte.
Ne gledajte fotografije, video-zapise, priče, profile bivšeg/bivše.
Ne čitajte razmenjene poruke, imejlove ili pisma i ne slušajte glasovne poruke.
Izbegavajte podražaje koji vas podsećaju na partnera: pesme, filmove, mirise parfema.

Zaključno, reč je o „hladnom odvikavanju“. Što doslednije ga sprovodite, brže ćete otpustiti. Svako „povlačenje“ vraća vas na početak.
Takođe, svesno tražite stvari koje vam kod bivšeg nisu bile dobre („nedostaci“). Postavljajte sebi pitanja: „Želim li zaista da budem s nekim ko se tako ponaša?“ ili „Želim li vezu u kojoj me neko odbija?“ Razmišljajte o tome gde, kada i koliko su vam povređena osećanja i granice.

10. Kako pažljivo da otpustite prekinutu vezu?

Kada se prođe najteži deo tuge i ljubavnog bola, važno je osvestiti i lepe trenutke (ako ih je bilo) i biti zahvalan na njima. Iako je zahvalnost važna, može biti kontraproduktivna ako se prepustite prerano, jer podstiče nadu i idealizaciju.
Evo vežbe za otpuštanje koju možete da radite i sami kod kuće.

Vežba otpuštanja
Sednite na stolicu i ispred sebe stavite praznu stolicu na kojoj zamišljate svog bivšeg partnera/partnerku. Pogledajte ga u oči odlučno. Dajte sebi dovoljno vremena i pustite suze ako krenu. Zatim naglas izgovorite sledeće rečenice, u bilo kom redosledu i s tolikim ponavljanjima dok ne osetite olakšanje:

Pre nego što odem, želim još nešto da ti kažem.
Hvala ti za zajedničko vreme, neću ga zaboraviti.
Za ono što je krenulo loše, preuzimam svoj deo odgovornosti i ostavljam tvoj deo tebi.
Hvala ti za tvoju ljubav, uzimam je sa sobom. Moju ljubav prema tebi možeš da poneseš sa sobom.
Sada te puštam. I bez tebe će biti dobro.

11. Kako oprostiti i otpustiti?

Oprost je poseban proces koji često dolazi tek posle dužeg vremena od prekida. Važan korak pre opraštanja (tzv. „ljutnja zbog prekida“) pomaže da zaronite u bolna osećanja.

Važno: Oprost nije obavezan posle prekida. Sve zavisi od težine povreda. Najvažnije je naći svoj unutrašnji mir kad se s vremenskim odmakom osvrnete na vezu – to može i bez oprosta.