Menu

Usredsredite se i budite fit bez aplikacija

Da li aplikacije i pametni telefoni zaista pomažu prilikom vežbanja?

Home » Zdravlje » Usredsredite se i budite fit bez aplikacija - 02.2020

Kada ljudi u današnje vreme idu na trčanje, često u ušima imaju slušalice sa tehno ritmom koji ih gura napred. Sopstveni rezultati upoređuju se sa rezultatima prijatelja preko fitnes aplikacija i pametnih satova. Mnogi ljudi mere svoje korake i dok šetaju. Ono što nedostaje je usredsređenost – čak i na sopstvena osećanja.

„Nijedan dobro programirani sat, nijedna pametna aplikacija ne može da nam da ni približno tako dobru, direktnu i iskrenu povratnu informaciju kao naše telo, naša osećanja i naše misli“, kaže Felix Gottwald, višestruki olimpijski šampion u nordijskoj kombinaciji. Za najuspešnijeg sportistu olimpijske istorije Austrije kretanje na svežem vazduhu je sinonim za „isključivanje od sveta koji nas okružuje i povezivanje sa samim sobom“. Utoliko logičnijim mu se čini da dopusti da ga vode povratne informacije koje dobija od sopstvenog tela. „Umesto toga, mi često prepuštamo odgovornost prenosivim i elektronskim uređajima – na taj način se sprečava razvoj i čisti doživljaj prirode.“

Ski instruktor Harald Pachner takođe savetuje da alate visoke tehnologije koristimo obazrivo. „Digitalna sredstva mogu da učine podatke i brojeve vidljvim što može da bude interesantno do određene tačke.“ S druge strane, udaljavamo se od direktnog iskustva: „Upravo aspekt direktnog ulaska u aktivnost isporučuje energiju i proizvodi kvalitet.“

Organizaciona savetnica koja koristi holistički pristup i učiteljica joge Julia Andorfer tehnička sredstva vidi u jednu ruku kao nešto što omogućava da se ljudima približi sport, joga, odnosno meditacija: „Pomoću aplikacija, odnosno online videa, može da se ukloni finansijska, vremenska ili prostorna barijera i možemo da vežbamo u sopstvenoj dnevnoj sobi.“

S druge strane u tome se krije opasnost: „Konstantno merenje i praćenje ima malo veze sa usredsređenošću na telo. Opet se vraćate u šablon, što brže, što dalje, što bolje.“ Ona predlaže da pronađemo sopstvenu kombinaciju: „Ponekad je džogiranje u prirodi vikendom savršena dopuna online časovima joge tokom nedelje kod kuće.“

 

Kako da se pokrenemo

„Presvucite se. Obujte patike. Napolje na trčanje. „Rekreativcima nije uvek lako da primene preporuku Felixa Gottwalda. „To je najteži deo svakog treninga“, kaže sadašnji trener i stručnjak za mentalni fitnes. „Nekome je za to potreban čitav digitalni svet dok je drugima dovoljan samo dobar razlog.“ Razlog može da se menja tokom vremena. „Ranije sam dane provodio tako što sam balansirao između dva različita sporta. Danas želim da ostanem tata u formi.“ Kretanje u prirodi je za njega sinonim za živost. „Ovo analogno iskustvo za mene ne može da zameni ništa što je digitalno. Takmičenje sa drugima ima neku draž. Ali draž je i u tome da to ne činimo.“

Usredsređenost i rezultat ne moraju međusobno da se isključuju. Naprotiv: Ko je usredsređen na sport, povećava svoje šanse za pobedu. „Ako sadržaj sopstvenog doživljaja ne vrednujemo ili ga vrednujemo nedovoljno intenzivno, to prouzrokuje višak energije“, objašnjava Harald Pachner. Na kraju, vrednovanje košta i snage. Ako odustanemo od prikupljanja bodova, ostaće više snage za sport: „Iskustvo pokazuje da usredsređenost predstavlja jedno od najpovoljnijih stanja za sportska takmičenja.“

 

Dok vežbamo odmaramo dušu

Svesna samopercepcija ima pozitivne efekte i na svakodnevicu – od povećanog samoprihvatanja do bolje otpornosti na stres. „Telesni pokret često vodi do mira i tišine u glavi, misli postaju smirene“, kaže Julia Andorfer. „Džogiranje za oslobađanje od loših misli, joga za opuštanje ili potpunu koncentraciju prilikom penjanja samo su neki od primera na kojima se vidi da su duša i telo u ravnoteži kada izvode suprotne stvari: Dok je jedno u pokretu, drugo miruje.“

Nasuprot tome, usredsređeni stil života povoljno utiče na sportske rezultate. Ako zadovoljimo svoje potrebe za priznanjem u svakodnevnom životu – tako što ćemo na primer ceniti sami sebe – prema Pachneru ćemo se osloboditi pritiska upoređivanja sa drugima. Gottwald takođe upućuje na naučna otkrića koja pokazuju da prisutnost povećava fizičke sposobnosti. „Dobra vest: prisutnost možemo da vežbamo. Kao posledicu doživećemo koncentraciju.“

 

Potpuno u sebi, potpuno koncentrisani

Psiholog Siegbert A. Warwitz koji se empirijski bavio ovim fenomenom došao je do rezultata da je praslika koncentrisanog čoveka dete koje se igra, koje se nalazi u blaženom stanju. Jednostavnije rečeno: Mala devojčica koja potpuno ulazi u svoju igru, ne samo da se igra pricenze, ona je u tom trenutku princeza. Za mnoge sportiste koncentracija je veliki cilj. Usredsređenost može da nam pomogne da je dostignemo. „Koncentracija je posledica samosigurnosti čoveka u vezi sa nekom aktivnošću ili naprosto prema životu“, objašnjava Harald Pachner. „To je osećaj da ću, ako je potrebno, u trenutku doneti pravu odluku.“ Da bismo došli u ovo stanje treba da skinemo sa sebe strahove i mehanizme odbrane, sloj po sloj, kao kada čistimo luk “ i vratimo se sebi. „Koncentracija nije cilj koji moramo da ostvarimo“, kaže trener, „već naša prava priroda.“

 

O ličnostima

Julia Andorfer se bavi radnom & organizacionom psihologijom, organizacionim savetovanjem i podučavanjem joge.

Harald Pachner je nekadašnji juniorski vicešampion sveta u Super-G, trener usredsređenosti i direktor instituta GESU Instituts.

Felix Gottwald  je trener i stručnjak za mentalni i emocionalni balans u oblasti visokih performansi.

Prema gore
OKViše informacija