Menstrualna krv kao čudotvorni eliksir: zapanjujuće činjenice iz istraživanja

Mit o otrovnoj menstrualnoj krvi

U kulturnoj istoriji čovečanstva menstrualna krv nema dobar status. U mnogim religijama i kulturama smatrala se nečistom. Žene koje menstruiraju bile su isključivane iz brojnih društvenih događaja. Sumnjičene su da zamućuju ogledala, izazivaju rđanje metala i uvenuće biljaka. Rimski učenjak Plinije čak je menstrualnu krv nazvao otrovom. Lekar Béla Schick na osnovu tih idejau 19. veku skovao pojam „menotoksin“. Sve do sredine 20. veka mit o menstrualnom otrovu ozbiljno je naučno tumačen. Tek 1958. stručnjaci su opovrgli to praznoverje.

Kao što se danas zna, nauka je vekovima u vezi s menstrualnom krvlju bila daleko od istine. Odbačeno tkivo i krv nude veliki potencijal za medicinu i zdravstvenu zaštitu. ACTIVE BEAUTY istražio je koje obećavajuće pristupe slede istraživačice i istraživači.

Zašto se menstruacija razvila?

Od oko 5.500 poznatih vrsta sisara menstruira samo otprilike jedan do jedan i po posto. Osim čoveka, tu su i neke vrste među majmunima, šišmišima i glodarima. Jedan sistematičan rad iz 2020. nabrojao je tek 84 vrste. Vrste koje menstruiraju nalaze se na vrlo različitim mestima na evolucionom stablu sisara. Evoluciona biologija stoga pretpostavlja da se menstruacija morala razviti više puta, nezavisno. Ali zašto?

Ukratko: zadebljana i promenljiva sluznica materice koristi i embrionu i majci. Menstruacija je samo (ponekad neprijatna ili bolna) nuspojava te evolucione prednosti.

Mnogi sisari, na primer zečevi, uopšte nemaju menstruaciju jer ovulacija nastupa tek nakon parenja. Drugi pak „recikliraju” sluznicu materice (endometrijum) tako da se ona u telu razgradi i ponovo apsorbuje. Kod ljudi to nije moguće – izgrađena sluznica jednostavno je predebela. I to s dobrim razlogom: dok se kod mnogih sisara embrion hvata samo za površinu endometrijuma, kod ljudi se dublje ukopava u sluznicu i tako ima bolje snabdevanje energijom.

Ipak, i za majke postoji prednost, koju je razradila evoluciona biološkinja Deena Emera. Endometrijum kod vrsta koje menstruiraju ne samo da se tokom ciklusa izgrađuje, nego se i menja u svojoj strukturi. Taj preobražaj se naziva „spontana decidualizacija”. Ona omogućava oplođenoj jajnoj ćeliji da se ugnezdi – ali ne preduboko, jer bi tada majčin organizam bio ugrožen. Organizam trudnice ne može nekontrolisano da stavlja svoje resurse na raspolaganje embrionu. Osim toga, postoji rizik od jakih krvarenja ako su krvotoci embriona i majke preusko povezani.

Po čemu se menstrualna krv razlikuje od „obične“ krvi

Ljudska menstrualna krv razlikuje se u više aspekata od sistemske, odnosno venske krvi.

• Sistemska krv zgrušava se na ranama kako bi se sprečio veći gubitak krvi. Menstrualna krv, s druge strane, treba neometano da otiče. Zato sadrži drugačije faktore zgrušavanja.
• Venska krv sastoji se najpre od crvenih i belih krvnih zrnaca, plazme i krvnih pločica. Menstrualna krv uz to sadrži i tkivo endometrijuma.
• Osim toga, u menstrualnoj krvi nalaze se jedinstvene matične ćelije i proteini kojih u sistemskoj krvi nema.

Tri spoznaje iz istraživanja o menstrualnoj krvi

Iako je mesečni ciklus star koliko i samo čovečanstvo, istraživanje menstrualne krvi još je u povojima. To je, između ostalog, povezano sa rodnim jazom koji ne utiče samo na profesionalni život i neplaćeni starateljski rad, nego i na medicinu i nauku. Na primer, tokom 2010. objavljeno je oko 15.000 naučnih radova o spermi – a svega oko 400 na temu menstrualne krvi.

Menstrualna krv je sve samo ne mesečni „otpadni proizvod” ženskog tela: ona je zanimljiva osnova za istraživanja u oblasti regenerativnih terapija. Uz to, može da pruži relevantne podatke o zdravstvenom stanju osobe koja menstruira.

Menstrualna krv sadrži matične ćelije s ogromnim potencijalom

Sluznica materice obnavlja se iz meseca u mesec. Taj proces se naziva „samoregenerativnim”. Nijedno drugo tkivo u ljudskom telu ne raste tako brzo niti je tako gusto prožeto krvnim sudovima. To je moguće zahvaljujući određenim matičnim ćelijama.

Američki istraživači su 2007. u menstrualnoj krvi žena pronašli novu vrstu matičnih ćelija koje mogu da se razviju u najmanje devet vrsta tkiva. One potiču iz ćelije materice koja je tokom menstruacije posebno dobro prokrvljena. U laboratoriji su se delile 68 puta brže od matičnih ćelija dobijenih iz pupčane vrpce. Pet mililitara menstrualne krvi zdrave žene dalo je dovoljno ćelija da se posle dve nedelje u ćelijskoj kulturi formiraju srčane mišićne ćelije koje kucaju.

Dobijanje matičnih ćelija iz menstrualne krvi ima dve prednosti u odnosu na uobičajeno dobijanje matičnih ćelija iz koštane srži. Mogu da se uzmu bez bola, neinvazivno i jednostavno. Osim toga, matične ćelije iz menstrualne krvi prirodno su stvorene za nastajanje krvnih sudova – dok matične ćelije iz koštane srži to čine slabije. Zbog toga su matične ćelije iz menstrualne krvi posebno zanimljive za lečenje kardiovaskularnih bolesti i poremećaja cirkulacije.

Uz to, matične ćelije iz menstrualne krvi imaju protivupalna svojstva, sposobnost regulacije imunog sistema, kao i regenerativne sposobnosti slične onima koje imaju matične ćelije iz pupčane vrpce. Kod miševa su u studiji iz 2022. čak ublažile simptome multiple skleroze. Istraživači se nadaju i pomacima u lečenju artroze; prve naznake donela je studija iz 2023.

Menstrualna krv mogla bi revolucionarno da utiče na zarastanje rana

Tokom menstruacije bazalni sloj sluznice materice je otvorena rana koja se u sledećoj fazi ciklusa – fazi proliferacije – regeneriše. Međunarodni istraživački tim utvrdio je da u menstrualnoj krvi postoji 385 proteina koji doprinose zarastanju rana.

Tim sa univerziteta u Adelaideu objavio je 2018. rezultate studije o tome kako se plazma iz menstrualne krvi može koristiti za lečenje rana. U Petrijevoj posudi su uzgojili sloj ćelija ljudske kože. U njemu su ciljano napravili rupice koje su ispunili plazmom. Već sledećeg dana rupice su 100 posto nestale – zalečene plazmom iz menstrualne krvi. Kada se napravilo poređenje, pokazalo se da je venska krvna plazma rane zalečila tek 40 posto.

Istraživanja poput ovih bude veliku nadu za lečenje osoba s opekotinama kao i osoba s dijabetesom kod kojih je zarastanje rana sporije.

Menstrualna krv služi za rano otkrivanje bolesti

Bolesti poput upala ili određenih tumora dovode do toga da se u krvi mogu utvrditi specifični proteini. U nauci se nazivaju „biomarkeri”. Takvi biomarkeri mogu da se utvrde i u menstrualnoj krvi. Prednost: menstrualnu krv lako je prikupiti i mogla bi žene da poštedi neprijatnih, invazivnih i pritom skupih pretraga.

Na primer, humani papiloma virusi, koji mogu da izazovu rak grlića materice, mogu se odrediti i u menstrualnoj krvi, kako je utvrdio ginekolog Paul Blumenthal sa Univerziteta Stanford u studiji iz 2022. Takođe se i hemoglobin A1c (HbA1c) može odrediti iz menstrualne krvi. Vrednost HbA1c važan je pokazatelj u dijagnostici dijabetesa.

Švajcarski istraživači su 2025. razvili pametan higijenski uložak pod nazivom „MenstruAI”, koji može da prepozna različite biomarkere u menstrualnoj krvi. Trenutno mogu da se uoče naznake upala, raka jajnika i endometrioze. Uložak je opremljen testnom trakom koja u kontaktu s menstrualnom krvlju prikazuje obojeni indikator – slično kao kod testova za trudnoću. Indikator može da se očita golim okom ili pomoću posebno razvijene aplikacije. U budućnosti, uložak bi trebalo da se koristi za rano otkrivanje – posebno bi mogao da koristi ženama u zemljama sa slabije razvijenim zdravstvenim sistemom i preventivnom zaštitom.