Uzgoj povrća na prozorskoj dasci: pet saveta kako da gajite sopstveno povrće

Uzgoj: evo kako da ove godine imamo sopstveno povrće

1. Ove sorte su zgodne za početnike

Koje vrste povrća najlakše podnose poneku grešku u uzgoju? Gotovo sve salate, kao i blitva i neke sorte paradajza – njihov uzgoj i negu mogu da savladaju čak i početnici u baštovanstvu. Među sortama paradajza, „crna šljiva“, Resi, Tigerella ili De Berao spadaju u otporne koje se pritom i lako održavaju. Uzgred: povrće koje se bere u vidu korena nije preporučljivo za početnike. Šargarepa, paškanat, rotkvice i cvekla seju se direktno u leju.

Gde je najbolje da nabavite seme za sadnju? Bilo u supermarketima, prodavnicama poljoprivrednih i ostalih alata ili u baštenskim centrima. Svako ko sadi skoro izumrle sorte daje važan doprinos očuvanju raznolikosti vrsta. Osim toga, tradicionalne sorte su mnogo intenzivnijeg ukusa i često su posebnog, šašavog izgleda, što može da bude naročito korisno ako želite da motivišete svoju decu da jedu povrće.

Dobro je da znate: ako uzgajate tikvice, obavezno koristite seme koje ste kupili od pouzdanih prodavaca. Seme koje ste sami proizveli može da sadrži smrtonosni toksin kukurbitacin. Takođe, NIKADA ne uzgajajte ukrasne tikve (visok sadržaj kukurbitacina) blizu zasada tikvica da biste izbegli ukrštanje. Tikvice ne podnose toplotu (takođe dovodi do stvaranja toksina) i moraju da se beru još dok su mlade.

2. Zemlja za sadnju se isplati

Tek posađenim biljkama potrebna je posebna zemlja za sadnju sa što manjim sadržajem hranljivih materija. Zvuči li to kao paradoks? Razlog je to što se koren biljke okružen s previše hranljivih materija slabije razvija. Ali budite oprezni u kupovini: zemlja za sadnice često se sastoji od treseta! Razgradnja treseta je veoma štetna po klimu, uništava organsko zemljište, a time i životna staništa mnogih životinjskih i biljnih vrsta. Zemlju za sadnju (u saksijama) možete sami da napravite tako što izmešate trećinu zrelog komposta, trećinu peska i trećinu rastresite zemlje iz bašte.

Kokosov treset (organska zemlja od kokosovih vlakana) takođe se sve više koristi. Tresetne tablete za sadnju biljaka ili presovani briketi moraju da se zalivaju samo toplom vodom i veoma su izdašni. Kokosove tresetne tablete koje nabubre posebno su praktične za povrće malog semena i relativno kratkog životnog ciklusa. Zelena salata, glavičaste biljke poput kupusa i sličnog povrća, kao i blitva, na primer, dobro uspevaju uz primenu tresetnih tableta. S druge strane, one manje odgovaraju bundevi, tikvicama, pasulju ili nasturcijumu (kapucinu).

3. Kako da lako napravite posude ili kutije za rasad koje mogu da se recikliraju

Da biste prethodno napravili rasad povrća na prozorskoj dasci (u kućnim uslovima), ne treba vam mnogo toga: kutije za sadnju rasada možete vrlo lako da napravite od starih kartona za jaja, plastične ambalaže, rolni toalet-papira i novinskog papira. Takve posude za rasad koje ne proizvode nikakav otpad štede vam novac, a uz to štitite i životnu sredinu.

Inače: Neke vrste povrća najbolje uspevaju ako se sade jedna pored druge, dok druge sadnice traže zasebnu saksiju. Rasadi kupusa, paprike, paradajza i zelene salate prebacuju se vrlo brzo u zasebne i veće gajbice ili saksije („da bi se razvijali samostalno“). Rasadi biljaka iz porodice bundeva poput krastavca, dinja, lubenica, tikvica ili bundeva lakše izrastu u snažne mlade biljke ako rastu jedna pored druge u većoj saksiji.

Treba da znate: ovako se zasađene biljke osećaju prijatno dok rastu

4. Svetlo i vlažno: savršeni uslovi za rast

Prozori okrenuti južnoj strani nude najbolje svetlosne uslove za biljke koje sami uzgajate. Ali budite oprezni: svetlost ne znači da istovremeno treba da bude i toplo! Obično je mladim biljkama prevruće ako rastu u zagrejanoj dnevnoj sobi. U predsoblju je često prikladnija temperatura 16–17 °C. Takođe treba da proverite da li povrće koje ste posadili spada u ono kojem odgovara svetlo – te vrste ne vole kada im je seme prekriveno zemljom. Pri sadnji se one samo pospu po zemlji u kojoj ih uzgajate. Sadnice povrća kojem odgovara tamnija sredina, s druge strane, moraju da budu prekrivene zemljom da bi mogle da napreduju.

Dovoljno vlage je takođe važno pri uzgoju mladog povrća. Jednostavno ga redovno prskajte vodom pomoću raspršivača (fajtalice). Zaboravni baštovani početnici mogu da kupe i namenske posudice za uzgoj povrća. Njihov pokrivač sprečava isparavanje vlage. Međutim, možete i sami brzo i lako da napravite mini-staklenik koristeći providnu foliju i drvene štapiće.

5. Savršen trenutak za sadnju

Kada možete da krenete sa sadnjom povrća? Dok je za to u februaru još prerano, mart je savršeno vreme za sadnju mnogih vrsta povrća. Obično su na kesicama sa semenom koje kupujete u radnji naznačeni odgovarajući periodi za sadnju svake vrste biljaka. Čak i ako je uzbuđenje zbog iščekivanja pogodnog trenutka za sadnju i uzgoj na vrhuncu, strpljenje se isplati. Jer ako krenete prerano, povrće će morati dosta dugo da raste u saksijama.

A kad je najbolje da posadite povrće u leji (spoljnim uslovima)? Sa sadnjom u spoljnim uslovima svih vrsta povrća koje traži toplotu treba da krenete tek onda kada se više ne očekuju mrazevi. Važna napomena: osetljive sadnice treba polako da privikavate na spoljne uslove. Kada su dani topli, možete da ih ostavite na svežem vazduhu na balkonu po nekoliko sati – ali ne direktno na suncu. Sadnice povrća dobro podnose prve noći bez mraza ako ih stavite pod zaštitni pokrivač napravljen od materijala dobre toplotne izolacije.